Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров



Download 13,93 Mb.
bet199/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   493
Bog'liq
fizi

Йиғувчи найлар функцияси. Буйрак каналчаларидан йиғувчи найларга бир талай суюқ сийдик келиб, бу ерда концентрланади ва шундай қилиб, буйрак жомларига бир кеча-кундузда фақат 1—1,5 л сийдик ўтади. Йиғувчи найларга келадиган гипотоник сийдик асосан сув сўрилиши туфайли концентрланади.
Йиғувчи найларнинг деворлари сувни ўтказиши мумкин; буйракнинг мағиз қаватидаги тўқима суюқлиғинипг осмотик босими юқори, йиғувчи найлар шу қаватдан ўтади, шунга кўра сув йиғувчи найлар бўшлиғидан интерстициал суюқлиққа ўтади; сув реабсорбцияси эса шунга боғлиқ.
Каналчаларнинг секретор функцияси
Коптокчалар девори орқали ўтолмайдиган баъзи коллоид бўёқлар қонга юборилганда улар қайтадан сийдик билан чиқиб кетади. Бундай бўёқларнинг капсулани тўлдириб турган суюқлиқда бўлмаслиги, лекин каналчаларда ва каналчалар эпителийсининг протоплазмасида мавжуд эканлиги гистологик текширишларда аниқланди. Шунга асосла-ниб, каналчалар эпителийси реабсорбция қилиш билангина қолмай, балки секретор функцияни ҳам ўтайди, деб хулоса чиқарилган.
Каналчалар секрецияси улардаги эпителийнинг актив фаолияти натижасидир, бу эса модда алмашинувининг тез бориши билан боғлиқ. Тўқималарнинг нафас олиши цианидлар билан сусайтирилганда секрециянинг камайиши ҳозир айтилган фикрни исбот этади. Макроэргик бирикмалар (аденозинтрифосфат кислота ва б.) ҳосил бўлишига тўсқинлик қиладиган модда — динитрофенолни организмга юбориш секрецияни тўхтатади.
Юксак даражадаги ҳайвонлар ва одамда каналчалар секрецияси сийдик ҳосил бўлишида унчалик аҳамиятли бўлмаса керак. Бироқ судралиб юрувчилар ва қушлардан баъзиларида каналчалар секрецияси сийдик ҳосил бўлишининг асосий механизмидир, чунки бу ҳайвонларнинг буйрагида коптокчаларнинг сони кам, кўпчилик каналчаларнннг охири берк бўладн.
Каналчалар секретор функцияни ўтагани учун коптокчаларда фильтрланмайдиган моддалар организмдан чиқариб юборилади.
Л. А. Орбели лабораториясида олинган маълумотларга қараганда, қонда мочевина кўпайиб кетганда уни организмдан чиқариб ташлашда ҳам секретор механизм қатнашуви мумкин. Каналчалар секрецияси сийдик ҳосил бўлишинииг резерв механизми бўлиб хизмат қила олади, у организмнинг парчаланиш маҳсулотларидан халос бўлишига ёрдам беради.

Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish