Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров


Каналчалардаги реабсорбция



Download 13,93 Mb.
bet195/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   493
Bog'liq
fizi

Каналчалардаги реабсорбция
Сув ва унда эриган бир қанча моддалар каналчаларда қайтадан сўрилади, яъни реабсорбцияланади.
Каналчалар ингичка узун найчалардир. Уларнинг умумий узунлиги жуда катта бўлиб, 70—100 км гача етади. Каналчаларнинг турли бўлимлари турлича эпителий билан қопланган. Биринчи тартибдаги бурама каналчаларда эпителий ҳужайралари цилиндр шаклида. Генле қовузлоғининг тушувчи қисми соҳасида эпителий ҳужайралари яссиланади, қовузлоқнинг кўтарилувчи қисмида эса кубсимон эпителий бор (100-расм). Иккинчи даражадаги бурама каналчалар ҳам кубсимон эпителий билан қопланган.
Цилиндрик эпителий ҳужайраларининг каналчалар ичига қараган юзаси сертук хошияли бўлиб, электрон микроскопда текшириш маълумотларига қараганда, микроворсинкалардан тузилган. Шу туфайли каналчаларнинг умумий юзаси катта бўлиб, 40—50 м2 га етади. Қовузлоқ соҳасида ҳам микроворсинкалар бор.
Каналчалар йиғинди юзасининг катта эканлигидан реабсорбция ҳажми юқори бўлади. Бир суткада ҳосил бўлган 170 литр коптокча фильтратидан фақат 1 — 1,5 литри охири (дефинитив) сийдик шаклида ажралиб чиқади. Суюқликнинг қолган қисми ва унда эриган моддаларнинг анчагинаси каналчаларда сўрилиб, буйракнинг тўқима суюқлигига ва қонга ўтади.
А. Н. Ричардс каналчаларга иккита микропипетка суқиб қўйган, шу йўл билан муайян моддалар эритмасини бурама каналчанинг проксимал қисмига юборган, унинг пастки — дистал қисмидан эса бу ерга оқиб келаётган суюқликни олиб, анализ қилган. Сийдик каналчалардан ўтаётганда сув ва ундаги бир қатор моддаларнинг қайтадан қонга зўр бериб сўрилиши шу тажрибаларда исбот этилган.
Бир қанча моддаларнипг қайтадан сўрилиши уларнинг қондаги концентрациясига боғлиқ. Масалан, қон плазмасидаги глюкоза концентрацияси 150—180 мг % дан ошмаса, бу модда тўла реабсорбцияланади. Плазмадаги глюкоза концентрацияси 150—180 мг % дан ортиб кетса, тўла реабсорбцияланмайди ва бир қисми сийдикка ўтади (гликозурия). Турли моддаларнинг ажралиб чиқиш поғонаси ҳақидаги тасаввур шунга асосланган.
Ажралиб чиқииг поғонаси — модданинг қондаги шундай концентрациясики, бунда модда каналчаларда тўла реабсорбциялана олмай, охирги сийдикка ўта бошлайди. Поғонали моддалар деб аталувчи турли моддаларнинг ажралиб чиқиш поғонаси турлича. Поғонасиз моддалар буйрак каналчаларида реабсорбцияланмайди ва плазмада ҳатто жуда оз концентрацияда бўлса ҳам, сийдик билан чиқиб кетаверади.
Бундай моддаларга креатинин ва инулин киради. Қондаги концентрацияси нормал бўлганда тўла реабсорбцияланадиган глюкоза поғонали моддаларга киради. Қон плазмасининг фильтратга ўтиб қоладиган кўпчилик аминокислоталари, оқсиллари, кўпчилик витаминлар, шунингдек натрий, калий, кальций, хлор ионлари ва бошқа моддаларнинг кўпчилик қисми каналчаларда тўла реабсорбцияланади. Шундай қилиб, организмга зарур моддаларнинг ҳаммаси қайтадан сўрилади, яъни реабсорбцияланади.
Модда алмашинувининг организмдан чиқариб ташланадиган охирги маҳсуллари — мочевина, сийдик кислотаси, аммиак — камроқ реабсорбцияланади, баъзилари (сульфатлар, креатинин) эса бутунлай реабсорбцияланмай, организмдан сийдик билан чиқиб кетади.
Одамда плазма, коптокча фильтрати, яъни бирламчи сийдик ва дефинитив сийдикдаги турли моддалар миқдори А. Кешни маълумотларига мувофиқ қуйидаги жадвалда кўрсатилган:

Модданинг номи

Кон плазмасидаги вабирламчи сийдикдаги микдори (%хисобида)

Сийдик йулларига чиккан сийдикдаги микдори ( % хисобида)

Шу модданинг сийдикдаги микдори кон плазмасидаги микдоридан канча фарк килиши.

Мочавина

0,03

2,0

65 марта ортик

Сийдик кислотаси

0,004

0,05

12 марта ортик

Глюкоза

0,1-0,15

--

Сийдикда йук

Калий

0,02

0,15

7 марта ортик

Натрий

0,32

0,35

Тахминнан шунча ортик

Фосфатлар

0,009

0,15

16 марта ортик

сулфатлар

0,002

0,18

90 марта ортик




Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish