Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Жаъфария.
Шиаликнинг имомия фиркасидаги имомлардан 
бири Абу Абдуллох Жаьфар ас-Содик 699 йил Мадинада 
тугилди. У Имом Мухаммад ибн ал-Бокирнинг угли булиб, ота 
тарафидан насаби Али ибн Аби Толибга, она тарафидан насаби 
Абу Бакр ас-Сиддикка боради. Ёшгина Жаъфар бобоси Зайн ал- 
Обидин кулида тарбия топиб, ундан илм олди. Бобоси вафот 
этгач, отасининг кулида илм олиб, кейинчалик замонасининг 
кучли олимларидан бирига айланди. Отаси 732 йил вафот этгач, 
уларнинг хонадони гуё Мадина дорилфунунларидан бирига 
айланди. Куфа, Басра ва хижоздан купгина олимлар келиб, ундан 
илм олганлар. Абу Абдуллох диний ва дунёвий илмларни 
эгаллаган олимлардан эди. У Исломда биринчилардан булиб 
фалсафа йуналишига асос солган. Бундан ташкари у фикх, хадис, 
калом илмларида хам пешкадамлардан булган.
Жаъфария мазхабининг суннийлик мазхабларидан фаркли 
томони шундаки, уларда киёс билан фатво чикариш усули тан 
олинмайди, хадислардан факат пайгамбар хонадонидан булган 
ахли байт ривоят килганларинигина кабул киладилар. Бундан 
ташкари уларда мутьа ва такия халол деб хисобланади.
Исмоилия.
Исломдаги 
шиа 
окимининг 
асосий 
шахобчаларидан бири булиб, Ислом тарихида жуда мухим урин 
тутган. Ушбу фирка вакиллари турли мамлакатларда “ботиния”, 
“сабъия”, “карматия”, “таълимия”, “мулхидия” ва хоказо номлар 
билан аталганлар.
Исмоилиянинг пайдо булиши VIII асрда шиалар орасидаги 
булинишдан бошланди. Шиаларнинг кейинчалик “имомийлар” 
деб аталган бир гурухи Жаъфар ас-Содикнинг кичик угли Мусо 
ал-Козимни еттинчи имом деб тан олдилар. Чунки Имом Жаъфар 
ичкилик ва маишатга берилган катта угли Исмоилни ворисликдан 
махрум этиб, имомликни кичик углига васият килган эди.
Аммо, шунга карамай, бошка бир гурух Жаъфар ас- 
Содикнинг катта угли Исмоилни имомликнинг меросхури
182


сифатида тан олдилар. Исмоил отаси тириклигида вафот 
этганлиги сабабли, кейинчалик унинг угли Мухаммад ибн 
Исмоилни еттинчи имом сифатида кабул килдилар. Имомия 
шиаларидан фаркли равишда имоматнинг давомчиси Исмоилдир 
деб даъво килувчи ушбу фирка узларини “исмоилийлар” деб 
атадилар.
Мух,аммад ибн Исмоилнинг улимидан сунг улар орасида 
булиниш юзага келди. Улардан бир гурухдари еттинчи имом деб 
Мухаммадни 
тан 
олдилар. 
Шунинг 
учун 
улар 
сабъия 
(еттинчилар) деб аталдилар.
IX 
асрнинг 
2-ярмида 
“Исмоилия”нинг 
бу 
йуналиши 
“карматия” деб номлана бошлади. Бошка гурух, эса Мухаммад 
ибн Исмоилнинг авлодларини имомлар сифатида тан олишда 
давом этдилар. Бу имомлар Аббосийлардан Сурия, Хуросон ва 
бошка ерларга кочиб юрганлиги учун “яширинган, махфий” имом 
дейилиб, бу гурух тарафдорлари уларнинг номидан жуда фаол 
даъватчилик харакатини амалга оширдилар. Шимолий Африкада 
“фотимийлар” хокимият тепасига келгунига кадар Исмоилия 
харакати тарихида “ас-сатр” “яширинлик” (махфийлик) даврини 
бошдан кечирди.

аср 
бошларидан 
бошлаб 
бу 
гурухни 
“фотимий- 
исмоилийлари” деб атала бошлади. Яширин имомнинг номи ва 
кайтиш жойи каттик сир саклангани учун узок вакт карматийлар 
ва 
исмоилийлар 
орасида 
катта 
фарк 
булмади. 
Баъзи 
тадкикотчилар фотимийларгача булган даврни “Исмоилия” 
харакатининг карматийлик боскичи деб хисоблайдилар.
Исмоилия мафкураси шаклланишининг илк даврдаёк унинг 
икки кирраси “ташки” - экзотерик (аз-зохир) ва “ички” -
эзотерик (ал-батин) намоён булди. “Ташки” таълимот уз ичига 
барча урф-одат ва жамоанинг оддий аъзоларига мажбурий булган 
шариатнинг хукукий конунларини олган эди. “Исмоилия” 
таълимотининг бу жи\ати имомийлар таълимотидан кам фарк 
килади. “Исмоилия”нинг “Ички” эзотерик акидаси икки кисмдан 
иборат:
1. 
“Ат-Таъвил” - К^уръон ва шариатни аллегорик тарзда 
шархлаш;
183


2. 
“Ал-Хакоик,” - “махфий”, “олий” хакикатларни тафсир 
килишга асосланган фалсафий ва илохий билимлар тизими.
“Исмоилия” илохиётчилари “ташки” ва “ички” жихатларнинг 
бир-бири билан мустахкам боглик эканлигини таъкидлайдилар. 
Исмоилийларнинг диний-сиёсий акидасининг асоси 

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish