Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Хаворижлар таълимотлари:
-
“Гунохи кабира” (“катта гунох”) килган кишини кофир деб 
эътикод килдилар. Шунга кура, Усмонни Абу Бакр ва Умар
Хаворижларнинг
келиб чикиши
177


йулидан юрмагани учун кофир дедилар. Али, Муовия, Абу Мусо, 
Ибн Ослар “Сиффин” куни узаро сулхда катнашганлари учун 
улар наздида кофирдирлар;
- Золим подшохга карши чикишни вожиб деб билдилар. 
Шиаликдаги “такия”, яъни уз эътикодини яширин саклаш 
мумкинлиги хдкидаги акидани рад этдилар. Узлари заиф 
булсалар хдм, золим подшох, кудратли булса хдм унга карши 
чикиш вожиб булаверади деб хисоблардилар;
- Курайш кабиласидан булмаса хдм, араб булмаса хдм 
мусулмонлар томонидан сайланган хдр кандай одам халифа була 
олади. Халифалик шиалар айтганидек, маълум жамоат ичида 
чекланмаган;
- Куръони каримни “махлук”, яъни “яратилган”, азалий эмас 
деб эътикод киладилар;
- Намоз, руза, закот ва бошка амалларни имоннинг бир 
булаги ва киши то барча амалларни бажармагунча дили билан 
тасдиклаб, тили билан айтиши кифоя эмас дедилар.
VII 
аср иккинчи ярмида хаворижлар орасида йигирмага якин 
турли гурухлар пайдо булди. Улар ичида энг йириклари — 
ибодийлар, азракийлар, хамда суфрийлардир.
I

Ш иалик 
II 
Исломдаги уч йирик йуналишдан бири булиб,
'
Ч халифалик 
хусусидаги 
ихтилоф 
натижасида
вужудга келган.
Шиа сузининг тулик шакли “аш-Шиа” (тарафдорлар, гурух,, 
партия) ёки “Шиату Али” (Али тарафдорлари) булиб, бу ном 
хдзрат Алига эргашганлар ва уларнинг авлодларига нисбатан 
берилган.
Шиаликда имомат асосий диний рукнлардан х,исобланиб, у 
жамият манфаатларидан эмас, балки дин рукнларидан келиб 
чикади деб эътикод килинади. Уларнинг таълимотига кура, 
рах,бар халк томонидан сайланмай, балки рах,барлик мерос 
сифатида утади. Расулуллох, Алини халифа этиб тайинлаган, 
ундан кейин эса халифалик унинг авлодларида конуний мерос 
сифатида 
васият 
йули 
билан 
узатилади. 
Улар 
Алининг 
халифаликка хдкли эканлигини илох,ий деб биладилар, имомлик 
уларда пайгамбарлик каби илох,ий мансаб х,исобланиб, Аллох,
178


бандалари 
орасидан 
пайгамбарларини 
танлаб, 
уларни 
гунохлардан саклагани ва уларга “илми ладун” (Аллох, х,узуридан 
берилган илм) бергани каби, халифаларни хам шундай танлайди 
дейдилар. Абу Бакр, Умар ва Усмонлар эса бу хукукни Алидан 
зурлик билан тортиб олишган, Али уша даврда халифаликни 
бошкарганми 
ёки 
йукми 
бундан 
катъи 
назар, 
Алининг 
халифалиги 
Расулуллох, 
вафотларининг 
биринчи 
кунидан 
бошланган, деб даъво киладилар.
Шиалик имомийлар ва исмоилийлар каби икки йирик окимга 
булиниб кетган.

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish