Дуне динлари тарихи укув кулланма


Имомийлар ёки “Исно ашария”



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Имомийлар ёки “Исно ашария”.
Ушбу фирка эътикод и ча, 
имомлик Али ибн Абу Толибдан бошланади, сунг унинг 
Фотимадан булган углилари Хдсан ва Х,усайнга утади ва них,оят 
ун иккинчи имом Мухдммад Махдийга бориб тугайди. Шунинг 
учун бу фирка 
Исно ашарийлар
- ун икки имомга эътикод 
килувчилар деб хдм номланган.
Имомийлар эътикодига кура, сунгги - ун иккинчи имом 
Мухаммад Махдий хдли улмаган, балки у 873-874 санада гойиб 
булган ва охир замонда пайдо булиб, зулм ва фасодга тулган Ер 
юзини тинчлик ва адолатга тулдиради.
Улар имомларни хато ва гунохдан маъсум (пок) деб 
х,исоблайдилар. Бунга сабаб, уларнинг эътикодларича, имомларга 
илох,ий илх,ом келади ёки Расулуллох, уз замонларида баён 
этишларига 
х,ожат 
булмаган 
ах,комлар 
илмини 
уларга 
колдирганлар. 
Шу боис улар имомга имон келтиришни 
мусулмонлик шартларидан бири деб х,исоблашади. Улар имомга 
шундай тавсиф берадилар: “
Имом хатодан, адашишдан йироц
булган, тугри йулдаги, тацволи ва Аллох цуллаган маъсум
кишидир. Алло% ва бандаларнинг уртасида жужжат булиши учун
А
ллоу

уларга шу хусусиятларни берди,\
Имомийлар шариат конунларини Куръонга, уз олимларидан 
накл килинган курсатмаларга асосан тузадилар. Суннийликда 
фатво (диний х,укм) чикариш учун кулланиладиган ижмо 
масаласида факатгина а\ли байт (Али авлодлари) ижмосини 
кабул киладилар ва бошкаларини рад этадилар.
179


Исно ашария фиркаси суннийлик мазхабларидан нафакат 
эътикод масалаларида, балки ибодат масалаларида фаркланади. 
Бунга бир неча мисол келтириб утиш мумкин:
- Куръони каримнинг зох,ири (ташки томони) ва ботини (ички 
томони) булиб, инсонлар факат зохиринигина биладилар, 
ботинини эса, имомлардан бошка х,еч ким билмайди;
- мутъа никоей (вактинча никох) конуний;
- талок икки гувох, олдидагина кабул булади;
- охдд хабарлар (факат бир кишидангина накл килинган 
хадислар) кабул килинмайди;
- кайтиш хак (Аллох улганларнинг баъзиларини аввалги 
суратда дунёга кайтаради, бунинг учун имон даражаси ута кучли 
ёки ута бузгунчи инсон булиши керак);
- такия халол (такия - азият етиш мумкин булганда уз 
эътикодини махфий тутиш).
Ушбу фирканинг таълимотини асослаб берувчи куплаб 
китоблар мавжуд. Мисол тарикасида Жаъфар ибн Хасан 
Халабийнинг 
“Шарой 
ал-ислом”, 
Мухаммад 
ибн 
Хасан 
Наждийнинг “Жавохир ал-калом”, Мухаммад ибн Юсуфнинг 
“Тазкират ал-фукахо” ва бошкаларни келтириш мумкин.
Исно ашария имомлари куйидагилардир:
1. Али ибн Аби Толиб (ал-Муртадо);
2. Ал-Хасан ибн Али (ал-Мужтабо);
3. Ал-Хусайн ибн Али (аш-Шахид);
4. Али Зайн ал-Абидин ибн ал-Хусайн (Ас-Сажжод);
5. Мухаммад ал-Бокир ибн Али Зайн ал-Абидин (ал-Бокир);
6. Жаъфар ас-Содик ибн Мухаммад ал-Бокир (ас-Содик);
7. Мусо ал-Козим ибн Жаъфар ас-Содик (Ал-Козим);
8. Али ар-Ридо ибн Мусо ал-Козим (Ар-Ридо);
9. Мухаммад ал-Жавод ибн Али ар-Ридо (Ат-Такий);
10. Али ал-Ходи Мухаммад ал-Жавод (Ан-Накий);
11. Ал-Хасан ал-Аскарий ибн Али ал-Ходи (Аз-Закий);
12. Мухаммад ал-Махдий ибн ал-Хасан ал-Аскарий (ал- 
Хужжатул коимул Мунтазир).

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish