Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Анъана
тарихий тараккиёт жараёнида ва ижтимоий 
эхтиёжлар асосида вужудга келадиган, аждодлардан авлодларга 
мерос булиб утадиган, кишилар маданий хаётига таъсир 
утказадиган маданий ходисадир. Анъана узига хос ижтимоий 
коида сифатида кишилар онгига сингган (умум ёки маълум гурух, 
томонидан), кабул килинган тартиб ва коидалар мажмуаси 
хисобланади.
Анъана - жамият хдёти турли сохдларининг, моддий ва 
маънавий фаолият шаклларининг, кишилар уртасидаги алокалар 
ва муносабатларнинг авлоддан-авлодга утиши, аждодлар х,аёти, 
белгилари ва хусусиятларининг такрорланиш тарзидир. Дунёда 
анъаналар ва урф-одатларга эга булмаган миллат ёки элат йук- 
Шу маънода, анъаналар бутун инсониятга хос тушунчадир.
Диний 
ва 
миллий 
анъаналар 
халкларнинг 
тарихий 
ривожланиши жараёнида шаклланади ва сайкалланади. Давр
195


талабига жавоб берган анъаналар унутилмайди, авлодларга мерос 
колади, халк хаётининг таркибий кисмига айланади. Хдр бир эл, 
миллат ёки халк У3 анъаналарини ривожлантиради, асраб- 
авайлайди. Анъаналарда халк дахоси, турмуш тарзи, маданий 
камолот даражаси акс этади. Унда миллий онг ва миллий киёфа 
гавдаланади. Анъаналарни менсимаслик, улар мансуб халк ёки 
миллатни хурмат килмасликдир. Анъаналар ёшларни тарбиялаш, 
уларга кекса авлоднинг тажрибаларини узлаштириш воситаси 
хамдир.
Маросим -
бу сузнинг куплиги сифатида “расм-русум” сузи 
ишлатилади. Араб тилидан таржима килинганда бу “тадбир” 
деган 
маънони 
англатади. 
Бу 
сузга 
куйидагича таъриф 
келтирилган, яъни, 
1) диний ёки анъанавий урф-одатлар 
муносабати 
билан 
утказиладиган 
маърака, 
йигин: 
туй 
маросимлари, 
дафн 
маросимлари; 
2) 
тантаналар 
билан 
утказиладиган расмий йигин: юбилейлар, мукофот бериш 
маросими ва бошкалар.
Маросим атамаси нисбатан тор тушунча булиб, у шу халк 
хдётининг маълум сохдларида омма томонидан кабул килинган 
купинча рамзий хдракатга эга булган ва маълум кишилар мажмуи 
томонидан махсус уюштириладиган намойишлардан иборат. 
Шунингдек, маросим - инсон хаётининг моддий ва маънавий 
турмушининг талаб ва эхтиёжи туфайли юзага келган ва 
келадиган хддисадир. Хдр кандай маросим у ёки бу халкнинг 
маълум бир тарихий тараккиёти боскичидаги ижтимоий -
иктисодий, сиёсий хдмда маданий ривожланиш даражасини 
курсатувчи асосий белгиларни уэида мужассамлаштирган х,олда 
вужудга келади ва яшайди.

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish