Дўстов Ҳ. Б. Коррозиядан ҳимоя қилиш


Иссиқликка чидамли ҳимоя қопламалари



Download 4,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet151/179
Sana13.06.2022
Hajmi4,1 Mb.
#663684
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   179
Bog'liq
korroziyadan himoya qilish (1)

9.3. Иссиқликка чидамли ҳимоя қопламалари. 
Термодиффузион қоплаш усули 
Металлар сиртига иссиқбардош ва оловбардош қопламаларни ётқизиш 
буюмлар ва жиҳозларни газ коррозиясидан ҳимоялаш усулларидан бири бўлиб 
ҳисобланади. Бундай қопламаларга бир қатор талаблар қўйилади. Улар яхлит 
ва агрессив муҳитни ўтказмайдиган, металлга қаттиқ ва мустаҳкам 
ёпишадиган, асосий металлнинг технологик хоссаларини ёмонлаштирмайди-
ган ва ҳ.к. Металл сиртига ҳимоя қопламаларини ётқизишнинг қуйидаги 
усуллари мавжуд: 
1) диффузион;
2) металлни пуркаш;
3) иссиқлик усули – буюмни эритилган металлга ботириш;
4) механотермик ёки суркаш (плакирлаш).
9.3.1. Қоплашнинг термодиффузион усули 
Термодиффузион усул
1938 йилда Н.А. Изгарышев ва Э.С. Саркисовлар 
томонидан ишлаб чиқилган ва амалда қўлланилган. Бу усул юқори 
температураларда асосий металл сиртини диффузия йўли билан легирловчи 
компонент атомлари билан тўйинтиришга асосланган. Бунда легирловчи 
металл сарфининг кескин камайишига эришилади. Термодиффузион қоплама 
ҳосил бўлиши учун қуйидаги икки асосий шарт бажарилиши керак: 

асосий металл билан қопланадиган металлнинг қаттиқ эритмаси ҳосил 
бўлиши лозим; 

қопланадиган металл атомларининг кристалл панжара ичкарисига 
эркин кириб бориши учун уларнинг атом радиуси асосий металл 
атомлари радиусидан катта бўлмаслиги керак. 
Масалан, темир учун термодиффузион қоплама Сu, Аu, Zn, Ti, Al, Si, Cr, 
Mo ва б. металлардан ҳосил қилиниши мумкин. Булардан ишлаб чиқаришда 
энг кўп қўлланиладиган қопламаларга қуйидагиларни келтириш мумкин: 

алюминий билан — термоалюминийлаш


хром билан — термохромлаш


кремний билан — термокремнийлаш

Термоалюминийлаш
900-1000°С гача қиздиришга чидайдиган металл 
сиғимда амалга оширилади. Бу идишга сирти ортиқча ўтирмалардан тозалан-
ган пўлат деталлари туширилиб, реакцион аралашма билан яхшилаб, пухталик 
билан кўмилади. Аралашма 49 % алюминий кукуни ёки темир-алюминий 
қотишмасининг кукуни, 49 % алюминий оксиди Al
2
O
3
ва 2 % аммоний 


233 
хлориди NH
4
Cl дан иборат бўлади. Деталларни аралашма билан 
зичлаштирилган ҳолда кўмилади, бўшлиқлар қолмаслиги лозим, идиш 
тубидаги аралашманинг қалинлиги 10 см дан кам бўлмаслиги лозим. Сиғим 
ортиқча газларнинг чиқиб кетишига имкон берувчи клапан билан жиҳозланган 
(9.3-расм).

Download 4,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish