Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


Биринчи рашаха (цатра): Хуш дар дам



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

Биринчи рашаха (цатра): Хуш дар дам. 
Бу тушунча 
шундан иборатки, зикр асносида ичдан чицаётган ^ар 
бир нафас хушёрлик ва ого^лик ила 
ч и
^
м о р и
лозим, 
токи бунда рафлат юз бермасин.
Эй, илм дсш изпипиг ciй
1 1
, яъип куз социлнда долган киши, 
Фарррат деигяздадир, со.^илда эса — бсш арафлнк.
Кавнанн, яъни икки олам м авж и дан назарингни ол,
Сах,ар чорида, нафасингнинг кириб-чицншида огсц бул.
I
Иккинчи рашаха: Назар бар ^адам.
Солик (тарикат аъзоси) ша^арда, ^ишлоцда, са^ро- 
да ва бошца хар 
1
^андай жойда юрганда ^ар бир 
1
^ада- 
мига д ш д а т ила разм солиб, ого^ булиб юрмоги лозим, 
токи унинг назари пароканда булмасии, лозим булмаган 
жойга бормагани маъцул:
Х,ар бир ^ад ам хуш ёрлик ила таш лансин,
Д ар бир цадам н азар остнда, огсцлик ила таш лансин.
К и м к и с у р ъ а т б и л а н у з и ч а с а ф а р ^ и л с а ,
Унинг з^ар бир радам и н азар остида булсин.
Учинчи рашаха: Сафар дар ватан.
Бул одоб шундан иборатки, солик (тарикат аъзоси) 
башарий табиатда сафар цилсин, яъни башарий сифат- 
лардан малакий сифатларга ва номаъ^ул сифатлардан 
маъ^ул сифатларга интицол этсин, яъни утсин.
Рубоий:
ё
р а б , 
o fh
3 о ч м а с д а н , я ъ н и ц а л б д а н к у л и ш 1^андай я х ш и ,
Ва куз очмай (^арам ай) ж а^онни куриш ^андай соз!
Урнингда утириб саф ар ^илиш бароят м аъ^ул.
Беминнат (^им ирлам ай) ж а^о н кезиш з^ам роят соз.
Туртинчи рашаха: Хилват дар анжуман.
«Хожа Ба^оуддин дедиларким, аижуманда хилват, 
зохирда халк; билан ва ботинда Ха^ Субхона^у билан».
Байт:
112


Аз дарун ш ав ошно ва аз бирун бегонаваш ,
Инчунин зеборавиш нам мибуванд андар жа^онЧ 
(И чкаридан ош нонамо ва таш ^ари дан бегонаваш бул, 
Б ундай зебо равиш ж а^о н д а кам топилади)
Куриниб турибдики, кифридаги коида Риждувоний 
томоиидан ишлаб чш^илган булиб, Хожагон (Нацшбан- 
дия) тарицатидаги машхур «Дил ба йору даст ба кор» 
шиорига >$ам айнан мос келади.
Ю^орида тафсилоти берилган 4 раш аха (^атралар) 
Хуш дар Дам, Н азар бар 
1
^адам, Сафар дар ватан, Хилват 
дар аижуман Накш бандия (Хожагон) таълимотида куп- 
poi^ машхур булиб, мазкур тарикат аъзолари ва мухлис- 
лари уша асосий ^оидаларга ^атъий риоя к;илганлар.
Энди Хожагон (накшбандия) тари^атининг иккинчл 
му^им асосчиси, мазкур таълимотни XIV асрда ^ар то- 
монлама пухта асослаган, 
муста^камлаган ва 
бутун 
мусулмон оламига ёйган Х °ж аи бузруг, яъни Хожа Ба- 
хоуддип Нацшбапд хасида цисцача тухталнб утайлик.
Мовароуннахр, Хуросон, 
Хиндистоп хамда Яцин ва 
Унта Ш арц мам лакатларпда кенг тарк;алган, уз даврига 
нисбатан илгор сжим 
булмнш 
нацшбандия 
тарицати 
Хожа Мухаммад Ба^оуддин На^ш банд (1318— 1389) но­
ми билан богли^дир. Н а^ш банд 1318 йилда Бухоро ёни- 
даги 1^асри Хиндувон цишлорида тугилади. Ёш Ба^оуд- 
дин уша даврдаги 
атоцли 
мутасаввиф 
Сайид Амир 
Кулолдан таълим олган. «Раша^от» асарида ёзилишича, 
Сайид Амир Кулол ва Абдухолиц Риждувонийларга 
Бухорои шарифда 
Хожа Ахмад 
Яссавий 
^азратлари 
таълим берганлар, сунгра мазкур мутасаввифларга ко­
мил ишонч хосил цилганларидан сунг, узларининг она 
диёри булмиш— 'Гуркистонга (Яссига) кайтиб келганлар.
Тасаввуфнинг машхур билимдони, ато^ли шарцшунос 
Е. Э. Бертельснинг ёзишича, Н ацш банд таълимотининг 
асосида ихтиёрий равишдаги фа^ирлик ётади... Шунга 
биноан, Ба^оуддин Нацшбанд умри б^йи девдончилик 
билан, уз кишлогида унчалик катта булмаган ерига бур­
дой ва мош экиб кун кечирган. У уйида з^еч ^андай мол- 
дунё ва бойлик са^ламаган. 
К ^ш да к;амишлар устида,. 
ёзда эса б^йра устида ётиб кун кечирган, уйида хизмат- 
кор ^ам булмаган.
Хазрати Н а^ш банд бутун умрини уз хо^иши билан 
ф акирлик ва й^ксилликда утказган, топган тутганларини
1 Р а ш а ^ о т айн-ул-^аёт, 2 6 - 2 7 - бетлар.
8 - 6 0 8
113


егим-есирларга, бева-бечораларга 
инъом 
этган, хукм- 
дорлардан 
д о и м о
узини йироц тутган, улар олдида хеч 
цачон т а м а ги р л и к цилиб яшамаган.
XIV асрда У р та Осиёда пайдо булган нацшбандия 
таълимоти Афронистон орцали ^индистонга ва бош^а 
ислом ю ртларига шиддат билан та р ^ а л а бошлайди. За - 
^ириддин М у х а м м ад Бобур (1483— 1530) даврида, ундаи 
кейинги XVI—X V II асрларда бу жараён анча тезлашди. 
«На^ш бандия» т а р и ^ а ти XVI асрда Хожа М ухаммад ал- 
15)к.к! К,обулий (вафоти 1605 й.) ХинДистонга боргандан 
сукг хинд 
т у п р о р и д а
авж олади 
Б у
маш^ур мутасаввиф 
олим афгон ва ^инд юртларида «Хожа Боадбилло» коми 
билан маш^урдир- Унинг шогирди Хожа А^мад Форук; 
Смр^иидпн (1563 — 1624) 
эса XVII асрда 
нацшбандия 
таълимотининг 
Х ИНДНСТ0 НДа 
ёПнлишида катта роль 
f u -
наган.
Шундай цилиб, нацшбандия таълимоти Урта Осиё, 
Урта ва Я^ин Ш а р ^ хал^ларининг ижтимоий-сиёсий, 
маънавий-маданий хаётида жуда катта роль уйнади. 
Б у
таълимот боищ алар ме^нати билан кун кечиришни, те- 
кияхурликни, ижтимоий зулм 
ва 
истибдодни цатъиян 
^оралайди. М азкур таълимот тараф дорлари таркидунё- 
чиликка царши, бой-зодагонларнинг зулм ва истибдодига 
царшн б^лганлар, кишиларни ф ацат уз цули кучи, пешо- 
на терн билан ^алол^ме^нат цилиб кун кечиришга чацир- 
гагслар. 

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish