Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

Н а ^ ш б а н д и й л а р
савдо-сотик;, дездоичилик, ху- 
нармандчилик, бадиий адабиёт, муси^а, илм-маърнфат, 
^аттотлик, 
н а а д о ш л и к ,
миниатюрасозлик, цурувчилик 
каби барча 
ф о й д а л и
ва хайрли юмушлар билан шугулла- 
нишга 
даъват 
э т г а н л а р .
Шунинг учун ;уз давридаги илм- 
маьрифатнинг, адабиётнинг 
йирик намояндалари бул- 
мг5щ Абдурахмон Жомий, Алишер Навоий, Хушхолхон 
Ха так,
Ахмад Шох. Дурроний, 
С у ф и
Оллоёр, М ашраб, 
Махтумцули сингарн Ш аркдаги юзлаб улкан тараккий- 
парвар, 
инсонпарвар 
шоирлар 
ва 
мутафаккирлар 
иаг^шбандия йулини танлаганлар, узларининг барака- 
л н
ижодларида 
^ а ё т н и ва 
Инсонни авжи баланд парда- 
лорда куйлаганлар-
Хожа Ба^оуддин На^шбанднинг хаёти ва фаолияти 
,^а[\ида 
т у р л и - т у м а я
ривоятлар, хикоятлар 
ва 
бахсли 
м асалалар анча. Ушандай бахсли м асалалардан бири 
унинг т а х а л л у с и — «Нацшбанд» 
^ацидаги 
муаммодир. 
Б;гьзп бир 
м у т а х а с с и с л а р
ул зотнинг ёшлик пайтида 
тс 
гл к ... ч: I > i; :v 
билап 
шугулланган ва темир буюмлар усти-
114


да хар хил 
н а ^ ш л а р я с а ш
билан 
к а ш ? у л
булган, 
згъни 
н а к д о ш ва рассом булган, 
шунга 
биноан 
у 
ига «На^ш- 
банд» л а к а б и
берилган, дейдилар. Бизнинг фикрим^зча 
« Н а к ш б а н д » л а ц а б и м у т а ф а к к и р
ва мутасаввиф хазрат- 
нинг 
уз та ъ ли мо ти да н , яъни 
«Накшбандия» 
тарик^тн- 
нинг 
асосий 
1
\ оид ас ид ан ке либ 
чпкцаи. 
Жо м н й,
Насини 
каби м а шхур н ац шб ан д и й олнмлар,
шон р л ар фикрнча,
« Н а к ш б а н д » сузи Ол л охнннг номнни, Худонн д нлг а ж о
килган, ГТарвардигорни 
к а лб иг а 
накдн килган,
деган 
ма ънони билдиради.
Урта Осиё хал^лари Хожа Бахоуддин На^шбандни 
ж у д а юксак кадрлайдилар. Халцимиз ул Хазратга б а ­
ланд эъти^од к^йиб, «Бахоуддин — балогардон!», дея бе- 
,у<Д эъзозлайди.
Узбекистонимиз хозирги мустакиллик йулидан ривсж- 
ланаётган бир шароитда «яссавия», «кубравия», «нак;пь 
бандия» каби улкамнзда (Туркистоида) вужудга келган 
тарицатлар хам хар томонлама 
чуцур 
урганилмо^да. 
Хожа Ахмад Яссавий, Шайх Нажмиддин Кубро ва Хсжа 
Бахоуддин Накшбанд сннгари буюк мутафаккир, мута­
саввиф дошппмандларпинг поклик, тугрилик, художуй- 
лик, мехр-шаф^ат, адлу инсоф, имон, ме^натсеварлнк, 
ватаннарварлик каби илгор умумбашарий фикрларидан 
халкларимиз т^ла бахраманд була бошлади.
14. АДМАД Я С С А В И Й Н И Н Г Д И Н И Й - А Х Л О К И Й
КА РА Ш Л А РИ
Хожа Ахмад Яссавий (Орифин) С айрамда таваллуд 
топган б^либ, тугилган йили аник; маълум эмас. Лекйн 
илмий адабиётларда вафоти 1166— 1167 деб курсатилади. 
Унинг шеърлари «Хикматлар» номи билан машхур. 
Унинг тасаввуф фалсафасида иисоннинг узлигиии билиб 
оли'ши барча м асалалардан устун 
хуйилади. 
Бунинг 
боиси шундаки, Яссавий таъбирича, «узини билса эрди 
ха^ни билади», худодан хурхади-ю, инсофга келади. Ле- 
кин х а?да етишиш осой эмас, унинг ^зига хос цийинчи- 
ликлари, сир-асрори мавжуд. Уни мутафаккирнинг вах- 
доният таълим отиданпш а излаш мумкин.
Вахдоният яккахудоликнинг муайян куринишидир. 
Л е к и и
Яссавий унга бирмунча бошкачарох маъно беради. 
О л л о х
мутафаккир тасаввуфида оламга карама-карши 
тарзда турган 
куч э м а с ,
аксинча, 
в ок е и н о л а м
билан бир- 
галикда намоён 
б у л а д и . Б у н г а м ис ол т а р и к а с и д а куйн- 
даги мисраларни 
келтириш 
мумкин:
115


«Эрни курдум эргаш дим, истадигимни сурдим,
Барчаси сеида деди, колдим дайрой ичинда.
Дайрой булибон цолдим, бсхуш булибон толдим,
Узнини дардра солдим, топдим дарм он ичинда.
М искан Х ож а А>;мад жони хам гухардир, л;ам кони, 
Ж у м ла анинг макони, ул ломакон ичинда»1.
Хожа А^маднинг ва^доният таълимотидан куриниб 
турибдики, м авж уд оламга нурсиз ^еч 
1
^андай мо^иятга 
эга булмаган биронта нарса сифатида 
1
\арамайди. У ху- 
донинг чексиз макони деб талцин цилинади. Демак, худо 
коинотда, барча мавжудотда, жумладан, ^ар бир инсон- 
дадкр. Бундай фикрлар аслида пантеистик цараш ларга 
хос булиб, тарихий д аврл арда мухим ахамият касб эт- 
ганлиги маълум. Лекин шу билан бир цаторда М. 'Г. Сте- 
панянцнинг таъкидлашича, 
оламни пантеистик тарзда 
тал^ин цилиш инсоннинг худо билан, табиат билан узаро 
рак;обатининг кескинлигини бартараф этишга хизмат 
цилади 2.
Умуман тасаввуф, жум ладан А^мад Яссавий тасав- 
вуфида фано муаммоси ^анузгача тад^ш^отчилар томо- 
индан сезиларли д а р а ж а д а таджик; этилмаган. Фанонинг 
муктасар маъноси улимдир. «Ал-фано фи-т-тав^ид» Яс- 
санин таслнвуфнда инсоннинг худога стишишинннг энг 
юцорп бос^нчи булиб, бу босцичда 
инсон узининг бор- 
йу^лигнни м утл а ко унутади, худонинг висолига етишиш- 
га муштоцликни ма^сад цилиб цуяди. Бу жих;ат мутафак- 
кир царашларининг му^им томонини ташкил дилади.
Шу билан бир к;аторда, фано тушунчасини инсонни 
гофиллик ва рафлат деб аталмиш бедаво цусурлардан 
озод этиш, «манманлик» дан покланиш, имон бушлири 
ва «гумро^лик» орцали кибру хавога цул б^лиш каби 
тубанликни улдириш 
маъносида >^ам тушунмоц лозим. 
Купгина муаллифлар А^мад Яссавийни халц оммасини 
синфий курашга чорламаганликда 
айблайдилар. Д ар- 
^аци^ат, бу фикрда жон бор. У хаётида кишиларни хеч 
цандай синфий 
курашга, цирринбаротга 
чацирмаган. 
Унинг бу борадагн царашлари асосан М ахатма Ганди, 
Л. 
Толстой каби дахоларнинг зуравонликка з^равонлик


Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish