Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

ахлоцшунослик 
— этика — бу 
инсон шахсиятининг 
фазилатлари, ахлокий тушунчалар, ^оидаларни урга- 
нади;
и^тисодиёт 
— оилани бош^ариш, унинг талаблари- 
ни, вазифа ва фаолиятини таъминлаб туриш учун з а ­
рур булган м асалаларни урганади. Ва, ш ц о я т
сиёсат 
— 
бу давлатни идора этиш ва боищариш, хукумат ва фу- 
^аролар ^амда д а вл а тл а р уртасидаги муносабатларни 
таъминлаш масалаларини урганади.
Аристотель каби Абу Али ибн Сино инсонни ижти­
моий ^айвон деб таллии этади. Инсонлар ж ам оа бу­
либ яшаш лари учун ^заро мулоцотда, турли муносабат- 
да булишлари, бир-бирларининг здтиёжларини ^онди- 
риш учун 
хизмат 
цилишлари 
ва умумий 
интилиш, 
мацсадга эга булишлари лозим.
67


Ибн Сино узининг «Ишорат ва Танбихот» асарида 
шундай таъкидлайди: «Инсон уз шахсий тал аб лари жи- 
>;атидан бошцалардан аж ралган цолда (яшай) олмай- 
ди, чунки у инсониятнинг бошца вакиллари билан му- 
носабатда б^либгина уларни цондира олиши мумкин». 
Бунинг учун барча ж ам оа 
аъзоларини 
бирлаштириб 
турувчи ^уцуций цонунлар зарур булади. Жамоанинг 
барча аъзолари фойдали мехнат билан шугулланмоцла- 
ри зарур. У инсонларни жамиятдаги 
тутган урни ва 
вазиф аларига цараб уч гуру^га ажратади:
а) д авл ат идораларида хизмат цилувчи ва жамият- 
ин бопщариш ишлари билан шурулланувчилар;
б) бевосита хом 
ашё, зарур 
мах;сулотлар ишлаб 
чикариш билан машгул булганлар;
в) давлатни цурицлаш, уни турли ташци ^ужумлар- 
дан сацлашни таъминловчи ^арбийлар.
Жамиятнинг бу 
гуруцлари 
узаро 
бир-бирларига 
боглиц ва ^ар доим мулоцотда буладилар, бир-бирла- 
рисиз яшай олмайдилар.
Ибн Сино ;узининг «Рисолату тадбири манзил» а с а ­
рида шундай ёзади: Демак, «одамларнинг мулкий тенг- 
сизлиги, вазифасининг бир хил эмаслиги, узаро фарц- 
лари, инсон ижтимоий 
фаолиятинннг 
асосий сабаби- 
дир».
Бу фикр Урта аср феодал тузумининг асосий хис- 
лати, шу билан барча ижтимоий ривожланишнинг му- 
^им томонини узида ифодалайди.
Ибн Сино шундай ёзади: «Узаро боглицлик ва ал- 
машув жараён ида .инсонлар бир-бирларини цандайдир 
мухтожликдан холи этадилар. Бунинг учун инсонлар 
уртасида 
узаро 
келишув 
зарур 
булиб, бу келишув 
туфайли адолат цоидалари ва цонунлари 
урнатилади; 
^онуншунос эса бу цоидаларга бажарилиши шарт бул­
ган мажбурият тусини беради. Шунингдек, у ёмон иш- 
ларни цилувчиларга ^ам, яхши ишларии руёбга чица- 
рувчиларга ^ам ба^о бериши зарур. Бунинг учун олий 
цонуншунос ва судьяни тан олиш зарурки, инсонлар уз 
ф аолиятларида уларнинг ^укмларидан 
фойдалансин- 
лар» '.
Демак, ^ар цандай жамият, давлат маълум адолат- 
ни химоя этувчи ^уцуций цонунлар асосида идора эти-

Б. Э,. Рыхо вский.
Ф илософские наследие Ибн Сины. Ж . Д о п ­
росы философии, 1955, 5- сон.
68


лиши, адолатсизликка й^л цуймаслиги керак. Ибн Си­
нонинг ижтимоий-сиёсий ^ араш лари шаклланишида ис- 
ломдаги демократии 
о^имлардан 
исмоилизм 
му^им 
роль уйнайди. Ибн Синонинг отаси ва акаси исмоилий- 
лар диний-ижтимоий ^аракатининг фаол иштирокчила- 
ридан эди. Унинг узи бу о^им таълимотига хаприхо^- 
лик билан муносабатда булган.
Ибн Сино этика-ахлок;шуносликнинг 
айрим тушун- 
чаларини талцин этишда, таълим-тарбия, хусусан ах- 
ло^ий тарбия м асалаларида ^ам уз замонасининг ил- 
гор мав^еида туради. Таълим-тарбия: 1) аввало ацлий 
тарбия — ёшларни илм-фанга 
ургатиш; 
2) жисмоний 
тарбия (бунга тиббиёт илми хизмат ^илади); 3) ахло- 
1
^ий тарбия; 4) эстетик тарбия <\амда 5) ёшларни маълум 
хунарга ургатиш тарбияси кабиларни уз ичига олади.
А^лий тарбия инсон ^аётида энг му^им а^амиятга 
эга булиб, ёшларни уцитиш, илм-фанга цизицтнриш 
оркали амалга ошпрплади. Ф алсафа илмлари, мантиц, 
грамматика, табиатшумсолик, инсон ацлини тарбиялаш- 
да му.\им ахамиятга надир. Таълим-тарбинпинг бош- 
i\a шаклларининг мупаффа^няти, aiy/imi тарбия, илм- 
фаннн эгаллаш билан узвим боглшушр.
Ахлокий тарбия ^ам инсон учун 
ни^оятда 
му.хнм 
ахамиятга эга булиб, Ибн Сино ахло^нинг му^им то- 
монларинн, 
тушунчаларини 
ани^лаб 
олишга катта 
эътибор беради.
Энг му^им ахлокий бойлик Ибн Сино таъкидлашича, 
бу адолатдир. Адолат мувозанат, урталик тушунчалари 
билан боглиц. Ахлоций тушунчаларнинг а^лга, ацлий 
билимга 
асосланиши 
масаласига 
Ибн 
Сино катта 
а^амият беради. Лекин инсон к;анчалик билимдон, олим 
б^лмасин, ахлоций ^оидаларга таянмаса, у одобсиз, 
ёмонликка йул к$яди. Ибн Сино узининг «К^ш тили» 
асарида, икки юзламачилик, ёлгончилик, хоинлик каби 
хислатларни ^оралайди, 
инсон 
устидан 
^ар цандай 
зуравонликларни инкор этади. Ибн Сино ахло^шунос- 
лиги уэ мо^ияти билан оцилона ва инсонпарварлик ха- 
рактерга эгадир. ^ а ^иц ий дустлик, 
яхши дуст ортти- 
риш, д^стга садо^атли булиш м асал ал ари унинг б а ­
диий асарларида му^им урин эгаллайди.
Оилавий муносабат масалаларига 
^ам Ибн Сино 
инсонпарварлик нуцтаи 
назаридан 
ёндошади. Эркак 
оила бошлиги, оиланинг барча талабларини цондириш 
унинг биринчи бурчидир. Аёл эса эркакнинг энг Я
1
\нн
69


й^лдоши ва бола тар б иясид а ёрдамчиси ва меросх^ри1. 
Ибн Сино ахлсн^шунослиги 
унинг гузаллик, нафосат 
^ацидаги фикрлари билан богланиб кетгандир.
Ибн Синонинг гузаллик, нафосат ^ацидаги ф икрла­

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish