Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


*  М атериалы по истории общ ественно философ ской мысли в У з­



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М


М атериалы по истории общ ественно философ ской мысли в У з­
бекистане, «Фан», 1976, 282- бет.
64


\.п
<1
11Д||| и 
фикрлари урта асрда фалсафаннпг ривожи, 
v ни in тибил 
1
шунослпк ва бошца илмлар билап узвий 
.i.ioi^u'iiini ургапишда му.\им а,\амп^тга эгадир^
1 i и л и 
iij
на.чарияси (гносеология), Иби Сииошшг би- 
.UUII \Л1\идап1 таълимоти хусусан .^иссим билиш, сезгп- 
лар, с»м|п оргаилари хакидаги фикрлари уппиг «Тибб 
|\(»нуилар||» асарида инсон физиологияси ва психоло- 
гингп асосида талцин этилади. Ибн Сино сезгнии тащ- 
|\и 
па 
ички 
сезгиларга ажратади. Ташци сезги инсопиц 
I annyi олам билан боглайди, улар 5 та — к^риш, эшнтн- 
гпin, там-маза билиш, ^ид ва тери сезгиси. Булар ин- 
пшнпиг маълум оргаилари — тери, 
к^з, 
огиз, бурун, 
^уло^ билан узвий борлиц.
Ички сезгилар — бу умумий, чунончи, тахмин этувчи, 
ифодаловчи, зслаб цолувчи (хотира), тасаввур этувчи 
сезгилардир. Бу ички сезгилар ташци сезгилар асосида 
ш аклланиб ташцаридан олинган айрим сезгиларни умум- 
лаштириш, уни цабул этиш, хотирада садлаш ва сунг 
тасаввур этиш учун хизмат циладилар. Тиббнётни чу- 
цур урганиш асосида Ибн Сино мияни барча сезгилари- 
дан борувчн нервлар маркази, умуман инсон нерв сис- 
темасининг маркази эканлиги ^ацидаги таълнмотнн ол ­
га суради1.
Инсон тана ва жондан ташкил топади, мия жонни 
бошцариб турувчи 
марказдир. 
Ибн Сино 
фикрича, 
усимликлар хам, хайвонлар х;ам, инсон .^ам цандандир 
узига хос ички кучга — жонга эгадир. Инсон жони — 
энг олий ва етукднр, яъни у фикрлаш хислатига эгадир 
на ман^ум тушунчаларни узлаштириш, мавжудотнинг 
мо.\нятпнн тушуниш, ацлли, 
мацсадли 
харакатларни 
амалга ошириш цобилиятига эгадир. Ацл, демак, инсон 
жонининг олий д араж асидаги ифодасидир.
Мавжудотнинг мо^иятини билиш инсон жони, та- 
факкурининг дунёвий 
щ л
билан цушилиши асосида ву- 
жудга келади, яъни дунёвий ацл инсон а^лининг фаол- 
лигини, билишдаги муваффациятларш ш таъминлайди.
Инсон билимларининг х1аммаси ^ам ташк,и сезгилар 
ёрдамида цулга киритилмайди, бошлангич сезги орцали 
билиб булмайдиган аксиомалар, ацидаларни 
инсон та-
факкури дунёвий ацлдан олади. Яъни дунёвий акл ин­
сон ацлининг тула ва баркамол булиши учун имкон
1 М атериалы по истории прогрессивной общ ественно-философской 
мысли в Узбекистане, 351- бет.
5 - 6 0 8
С5


яратади. Дунёвий ацл инсонда ацлий куч ёки му^ока- 
ма, муло^аза ^увватларининг шаклланишида иштирок 
этади. Бу цувват эса инсонга хос булган мантилий та- 
факкур 
вужудга 
келишида 
^ал 
этувчи 
роль уй- 
иайди.
Ибн Синонинг мантик; 
соз;асидаги 
таълимоти ва 
фикрлари унинг ^атор асарларида «Китоб аш-Шифо», 
«Китоб ан-Нажот», «Китоб ишорат ва танби^от», «До- 
нишнома» кабиларда кенг баён 
этилгандир. 
Аввало 
шуни таъкидлаш зарурки, Ибн Сино манти^и Аристо­
тель ва Форобий мантицининг ривожидир. 
v/ Уз даврининг энг йирик фалсафий цомуси булган 
араб тилидаги «Китоб аш-Шифо» нинг бошлангич 9 ки- 
тобн тулигича манти^ илми масалаларига багишлана- 
ди. Ибн Синонинг форсчадан рус тилига тар ж и м а этил­
ган «Донишнома» асарида манти^ 
илмининг асосий 
масалалари цисцача баён этилади, унда манти^ илми­
нинг асосий тузилиши, ^исмлари, тафаккурнинг шакл- 
лари, усуллари, ^оидалари, мантилий хатоларнинг ифо- 
даланиши кабилар тасвирлаб берилган.
М анти^ илми Ибн Сино талцинида 9 ^исмдан та ш ­
кил топади 

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish