Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet314/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   310   311   312   313   314   315   316   317   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Сутэмизувчиларнинг
кон айланиш ёистемаси схемаси:
1 - ташки уйку артф^яси, 2 - ички 
уйку артерияси, 3 г у^фов ости 
артерияси, 4 - чад аорта ёйи, 5 - 
Упка артерияси, 6 - юракнинг чал 
булмаси, 7 - юракнинг унг булма­
си, 8 - юракнинг чап коринчаси, 9 - 
юракнинг унг коринчаси, 10 - орка 
аорта, 11 - ички артерия, 12 - 
буйрак артерияси* 13 - ёнбош 
артерияси, 14 - буйинтурук венаси, 
15 - умров ости венаси, 16 - чап 
ток венаси, 17 - унг ток; венаси, 18 
- орка ковак венаси, 19 - жигар 
венаси, 20 - жигар копка венаси, 
21 - жигар, 22 - буйрак, 23 - ёнбош 
венаси.
400
www.ziyouz.com kutubxonasi


олдинги чап оёкка боради. Аорта кукрак булимидан корин бушлигига ута туриб 
ичак артерияси, олдинги ичак туткич артерияси, жинсий органлар ва буйракка 
борадиган артериялар кейинги ичак туткич артериясини хосил килади. Чанок 
камарига етгач, иккита умумий ёнбош артерияси чикиб, думни кон билан 
таъминловчи ингичка дум артериясига айланади.
Катта цон айланиш донрасининг веналари. 
Орка оёкдардан келадиган 
веноз кон жуфт сон венасига йигилади. Бу веналар чанок олдида бир-бирига 
ъфи
илиб, ток кейинги ковак венани хосил килади. Шундай килиб, барча 
сутэмизувчилардаги каби куёнда хам буйракнинг копка системаси йук булиб 
кетган. Кейинги ковак вена умуртка погонаси буйлаб юракка йуналади ва йул- 
йулакай гавда девори (тери ва мускуллар) билан органлардан чиккан бир канча 
веналарни узига кушиб олади. ^н г юрак булмасига куйилиш жойининг олдида 
эса унга иккита жигар венаси хам келиб кушилади. Ички органлар (ичак, 
ошкозон, кора жигар-талок) даги веноз кон жигар копка венасига йигилади. Бу 
вена жигарда калиллярларга булиниб, жигарнинг копка системасини хосил 
килади; кейин улар яна бир-бирига кушилиб юкорида айтиб утилган бир жуфт 
жигар веналарини вужудга келтиради ва кейинги ковак венага кушилади. 
Гавданинг олдинги кисмидан келадиган веноз кон жуфт веналар унг ва чап 
катта олдинги ковак веналарг а йигилади, бу веналар хам веноз конни унг юрак 
булмасига олиб боради. Бу ковак веналарнинг хар бири олдинги оёклардан кон 
олиб келувчи умров ости венаси билан бошдаги веноз конни йигувчи ташки ва 
ички буйинтурук веналарининг кушилишидан хосил булади.
Сутэмизувчиларнинг кизил кон таначалари етилган вактда ядроси 
булмаслиги билан бошка барча умурткали хайвонларнинг кизил кон 
таначаларвдан фарк килади.
Сутэмизувчилар юрагининг катталиги хам хар хил булиб, у хайвонкинг 
хаётига ва моддалар алмашинуви жадаллигига боглик. Масалан; кашлотнинг 
юрак индекси (юрак массасининг умумий гавда массасига нисбати) 0,3; Африка 
филида 0,4; ялковда 0,3; малла дала сичконида 0,6, кзфшапалакда 1,2-1,4; 
ерказарда 1,4 га тенг. Юрак фаолиятининг жадашшги билан бир каторда 
сутэмизувчиларда кои босими хам баланд булади. Денгиз филида-120/90 мм 
симоб устинига тенг, каламушларда -130/90, итларда 412/56 мм симоб 
устунига тенг булади. Бу курсаткичлар судралиб юрувчиларнинг тангачалилар 
туркуми вакилларида-14/10...80/60 ва амфибияларда 22/12,..30/25 мм симоб 
устуни атрофида булади (Проссер ва бош., 1978).
Сутэ мизув чил ар да коннинг микдори хам, тубан умурткалиларникига 
нисбатан куп булади. Сутэмизувчиларда юрак уриш тезлиги хам хар хил. 
Масалан: сичконларда бир минутда юрак уриш тезлиги 600 га, итларда 140 га, 
куйларда 70-80 га, сигирларда 43 га, филларда 24 га тенг. Сувда яшовчи 
даррандаларнинг юрак уриши сувга тушганда пасаяди. Тюленнинг ( Phoca 
vitulina) юраги сув юзасвда минутига 180 марта урса, сувга шунгигандан 11 
секуддан кейин 60 
марта,
27 секуддан кейин 35 марта секинлашади. Бундан 
кейинги бутун сув остида булган даврида у 30 марта даражасида колади. Бу эса 
кислородни упкада тежаб с^)флашга имкон беради.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   310   311   312   313   314   315   316   317   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish