Доктори, проф. Э. Шерназаров


www.ziyouz.com kutubxonasi 235-расм. Куённинг бош мияси: 1-устки



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet315/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   311   312   313   314   315   316   317   318   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

401
www.ziyouz.com kutubxonasi


235-расм. Куённинг бош мияси: 1-устки
томондан, Н-остки томондан, Ш-ён
томондан, IV-буйига кесилган \олда
куриниши; 1 - калта яримшарлари 2 - хддлов
булаклари, 3-куриш нерви, 4- эпифиз, 5- урта
мия, 6 - мияча, 7- узунчок мия, 8- гипофиз, 9-
варолиев куприги, 10- мия воронкаси, 11-
кадоксимон тана.
Нерв системаси. 
Сутэмизув­
чиларнинг бош мияси нисбатан кат­
та хажмда булиши ва мураккаб ри- 
вожланганлиги билан бошка умурт- 
кали хайвонлардан фарк килади 
(235-расм).
Бош мия хажмининг каттали- 
ти олдинги мия яримшарларининг 
ва миячасининг катталиги билан 
ботлик. Олдинги мия яримшарлари 
бош миянинг бошка булимларини, 
яъни оралик, урта ва узунчок мия- 
ларни бутунлай коплаб яхши ривож­
ланган миячага тегиб туради. Мияча 
хам узунчок мияни коплаб туради. 
Олдинги мия яримшарлари масса- 
сининг бутун бош мия массасига 
нисбати сутэмизувчиларнинг турли 
систематик гурухларида хар хил 
булади. Масалан: типратиканларда у 
48% 
га, 
тийинларда-53% 
га, 
буриларда-70% га, дельфинларда- 
75% га тенг (Никитенко, 1969). 
Олий даражада ривожланган сут­
эмизувчиларнинг бош мия ярим­
шарлари ва миячаси пустлоги юзаси 
илонизи бурмалари, яъни эгатча- 
лари тараккий этганлиги билан 
мураккаблашади. Одатда приматлар
туркуми 
вакилларида 
эгатчалар 
сони куп булади. Эгатчалар бош мия яримшарларнинг юза хджмини 
кенгайтиради. К^ён ва каламушларнинг олдинги катта мия яримшарлари 
пустлоги юзаси силлик булади. Оралик миянинг хджми нисбатан кичкина 
булиб, уни олдинги мия яримшарлари тулик коплаб олган, юкоридан 
куринмайди. Оралик мияда унчалик катта булмаган эпифиз ва гипофиз безлари 
булади. Урта миянинг хажми хам унчалик катта эмас. Урта мия т}фтта 
дунгликдан иборат булиб, бу булимда куриш ва эшитиш органларининг 
марказлари жойлашган.
Сутэмизувчиларнинг миячаси хам жуда катта ва яхши ривожланган 
булиб, уч кисмдан ташкил топган: марказий, яъни чувалчангча ва иккита ён 
яримшарлардан, бу холат сутэмизувчиларнинг нихоятда мураккаб харакат- 
ларига боглик. Миячанинг тагида узунчок мия жойлашган ва у орка мияга 
уланади. Узунчок мияда ромбсимон эгатча куринади Узунчок мияда нафас 
олиш, юракнинг иши, овкат хазм килиш ва бошка марказлар жойлашган. 
Сутэмизувчиларнинг бош миясидан 12 жуфт бош мия нервлари чикади,
402
www.ziyouz.com kutubxonasi


шулардан V-ХП жуфт нервлари узунчок миядан чикади. Голишева ва 
Гальпериннинг курсатишича турли умурткалилар бош миясининг огирлиги 
орка мия отирлигига нисбати хар хил булади. Масалан: тошбакаларнинг бош 
мияси массаси орка мияси огирлигига тент булса, хурознинг бош мияси 
массасии орка миясига нисбатан 1,5 баробар, каптарники-2,5, куйники-2,5, 
мушукники-3, итники-5, куршалалакники-7, китники-10, шимпанзеники-15 ва 
одамники-45 марта огир булади. Нерв хужайралари билан нерв толаларидан 
ташкил топтан мия пустлогининг тараккий этиши туфайли сутэмизувчиларда 
кулранг мия моддаси факат пардали нерв усимталаридан иборат булган ок 
модданинг устидан жой олади. Мия пустлоги олий психик фаолият билан 
богланган марказлар ва шунингдек, сезувчи (курув, эшитув, тушу хамда 
харакатлантирувчи) марказлар бор. Шунинг учун сутэмизувчиларда мия 
пустлогининг яхши ривожланганлиги улар психикасининг юкори булишига 
асосий сабабдир Олдинги мия яримшарининг массаси колган бош мия 
кисмларига нисбати сутэмизувчиларда5:1; 10:1; кушларда эса 1:1 3:1 булади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   311   312   313   314   315   316   317   318   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish