Доктори, проф. Э. Шерназаров


% гина кислородни кабул  килади. Таш^и бурун тешиги  оркали



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet312/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   308   309   310   311   312   313   314   315   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

1%
гина кислородни кабул 
килади. Таш^и бурун тешиги 
оркали 
кирган каво 
ички бурун тешиги - хоаналар оркали хдкилдокка 
угади (232-расм). Хикилдокда товуш пардалари 
жойлашган. Х,икилдок дорзал (орка) томонидан 
учлари бир-бирига кушилмаган бир канча тогай 
халкалардан ташкил топган узун найсимон нафас 
олкш найи ёки трахеяга кушилади. Кукрак 
кафасида трахея иккита найга булинади, бу 
найнинг хар бири тегишли упкага киради, Бу 
найлар бронхлар деб аталади ва факат амниота- 
лардагина булади. Упкада бронхлар диаметр и 
борган сари кичрайиб борувчи ингичка найчалар- 
га тармокланиб, юпка деворли альвеола (пуфак- 
ча)лар билан тутайди (233-расм).
Альвеолаларнинг деворларида майда кон 
томирлари жойлашган булиб, шу ерда газ алма- 
шинуви жараёни содир булади. Упканинг альвео- 
ляр тузилиши факат сутэмизувчилар упкаси учун 
хос. Альвеолалар кон томирларга жуда бой. Альвеолаяар сони х*ар хил булади. 
Йирткичларда 300-500 млн, кам харакатчан 
ялковда эса 6 млн та булади. Нафас олиш 
сони хам хайвонларнинг катта-кичиклиги ва 
моддалар алмашинувига боглик. Масалан: 
отлар 1 минутда 8-16 марта нафас олади
одам 15-20, каламуш 100-150, сичконлар 200 
марта нафас олади. Сутэмизувчиларнинг 
нафас олиши хаво харорашга дам боглик 
булади. Бу сохада Калабухова (1944) маълу- 
мотлари далил була олади. Тулки +5-10 °С да
1 минутда 26 марта, +15-20 °С да 29 марта,
+25 °С да 39 марта нафас олади ва х;оказо,
Упка кукрак бушлигида бронхларга осилиб 
туради. Сутэмизувчиларнинг кукрак кафаси 
Корин 
бушлигидан гумбаз шаклидаги мускул 
деворли тусик-диафрагма оркали ажралган.
Нафас акти сутэмизувчиларда, худди барча 
амниоталардагига ранаш кукрак кафасининг 
кенгайиши ва торайиши, шу билан бирга, 
диафрагманинг пастга тушиши, эластик упкаларнинг кенгайиб хавони ичига 
тортиши билан кам содир булади. Нафас чикариш жараёнида кукрак кафасининг 
девори сикилиб диафрагма ичкарига гумбазеимон ботиб киради. Натижада
1

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   308   309   310   311   312   313   314   315   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish