Доктори, проф. Э. Шерназаров


-расм. Сутэмизувчилар упка



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet313/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   309   310   311   312   313   314   315   316   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

233-расм. Сутэмизувчилар упка
пуфакчаларининг тузилиши
схемаси 
(чап томонда факат 
капиллярларининг тури курсатилган, 
Унг томонда кон томирсиз очик 
нуфакчалар) 1 - бронх, 2 - артерия, 3 - 
вена.

п
232-расм. Цуёнеинг
трахеясиЛ 
- олдидан 
куриниши, II - оркздан 
куриниши: 1 -\икилдок 
усти,2 - калконсимон тогай, 3 
- узуксимон тогай, 4 - трахея, 
5 - еантонинов тогайи, 6 - 
чумичеимон тогай.
399
www.ziyouz.com kutubxonasi


кукрак 
кафасининг умумий х;ажми кичрайиб, ундаги босим ортади ва 
упка.
сикилиб унинг ичидаги хаво чикиб кетади,
Кон айланиш ситемаси. 
Сутэмизувчиларнинг юпка деворли юрак олди 
халтачасига уралган юраги кукрак кафасининг олдинги кисмида жойлашган 
(234-расм).
Сутэмизувчиларнинг юраги х,ам кушлардагидек турт камерали, яънк унг 
ва чан юрак булмаси, унг ва чал юрак коринчаси ламЩ -к&га 
щ
кичик кон
айланиш доирасидан иборат. С ут^^зувчи- 
ларнинг юрагида артер^да конус в&веноз 
синуслари редукцияла#£ак Юракнинг тук 
рангли юрак олди булмаси юрдкн$нг пас- 
тида жойлашган конуссимон коринчасидан 
кундаланг жуяк оркали ажралган. Сутэми­
зувчилар юрагикинг унг ва чал булимлари 
иккига ажралган. Кичик кон айланиш доира- 
си, унг юрак коринчасидан чикиб елка 
томонш кайриладиган хдмда унг ва чал 
упкаларга 
борадиган иккита кон томирлари- 
га булинувчи упка артериясидан бошланади. 
Упкадан келувчи упка веналари эса кисло- 
родга бой конни чал юрак булмасига куяди.
Катта 
кон 
айланиш доирасннккг ар-
терияларн. 
Аорта кушлардагидек чал юрак 
коринчасидан йугон кон томир куринишида 
чикади-да, аортанинг чал ёйи ёнида чапга 
бурилади. Сунгра умуртка погонасининг 
вентрал томонига жойлашиб орка аортага 
айланади. Орка аорта узидая ички органларга 
кон томирларини чикариб, умуртка погонаси 
буйлаб дум томонга караб ингичкалашиб 
боради ва чанок камари олдида иккита ёнбош 
артериясига булинади. Бу артериялар сон 
артериялари деб номланиб орка оёкларда 
тармокланади. Аорта ёйидан чикадиган кал- 
тагина биринчи кон томир номсиз артерия 
деб аталади. Одатда, бу артерия аорта ёйидан 
чикиши билан учга: унг умров ости артерия- 
си, унг уйку артерияси ва чал уйку артерия- 
сига шохланади. Унг умров ости артерияси 
олдинги унг оёкка борса, уйку артериялари 
бошга боради, бошда уларнинг хар кайсиси 
икки тармокка; ички уйку артерияси билан 
ташки уйку артериясига булинади. Аорта 
ёйидан, номсиз артерия асосига якин ердан 
чал умров ости артерияси муетакил чикиб,
234-расм^ 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   309   310   311   312   313   314   315   316   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish