Доктори, проф. Э. Шерназаров


-расм. Кушларнинг нафас олиш



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet220/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   216   217   218   219   220   221   222   223   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

169-расм. Кушларнинг нафас олиш
органлари: 1 - трахея, 2 - бронхлар,
3 - ^пка, 4 - хаво халталари, 5 - уст­
ки хикилдок. 6 - пастки хикилдок.
Нафас чикариш
170-расм. Кушларнинг нафас олиш снстемасида хаво хдракатининг схемаси (Шмидг-
Ниельсену, 1976): 1-олдинги хаво халтачалари, 2-уика, 3-кейинги хаво халтачалари. Кора
чизикди сгрелкалар оркали х,аво окимининг йуналиши курсатилган, пунктр чизикли
стрелкалар оркали хаво халтачаларининг кенгайиши ва торайиши курсатилган, Х-белгиси
билан эса нафас олиш фазаси вактида хаво окимининг бекилжп жойк курсатилган.
279
www.ziyouz.com kutubxonasi


Шундай килиб, учаётганда кушларнинг газ алмашинуви факат нафас 
олгандагина эмас, балки нафас чикарилганда хам содир булади. Кушлар канча 
тез учса, шунча канотларини кутариб туширади ва уларнинг нафас о лиши дам 
шунчалик тезлашади. Умуман, кушлардаги хаво халтачалари маълум микдорда 
булиб, 2 таси буйинда, 1 таен умроваро, 2-3 жуфти кукракда ва энг катта бир 
жуфти корин томонда жойлашган (171-раем).
Кушларнинг 
харакатланишига караб 
уларнинг нафас олиш тезлиги хам турлича 
булади. Масалан: каптар учмасдан дарахтга 
куниб турганида бир минутда 26 марта, 
юрганида 77 марта, учганда эса 400 марта 
нафас олади. Умуман, майда кушларнинг на­
фас олиш тезлиги йирик кушларга нисбатан 
юкори булади. Тинч турганда гозлар уртача 
бир минутда 12-24 марта, урдаклар 30-43 
марта, майда чумчуксимонлар эса 90-100 
марта нафас олади. Урдаклар учаётганида 90- 
120 марта нафас олади ва хаказо.
Кон айланиш системаси. Кушлар кон 
айланиш системасининг асосий хар актер ли 
хусусиятига, аввало, улар юрагининг нисба­
тан катта ва турт камерали булиши, яъни 2 та 
юрак булмаси ва 2 та юрак коринчасининг 
борлиги, юракнинг чап ярмида артерия кони 
ва унг ярмида вена кони булишидир. Кушлар 
кон айланиш системасининг судралиб юрув­
чилар кон айланиш системасидан асосий 
фарки, уларнинг артерия кони хеч качон вена 
кони билан аралашмайди. Чап юрак коринча­
сидан факат битта унг аорта ёйи чикади. 
Кушларда хам иккита, яъни катта ва кичик 
кон айланиш доиралари бор. Чап юрак коринчасидан бошланадиган катта кон 
айланиш доирасидан артериал кон артериялар оркали бутун гавдага 
таркалади ва у ерда веноз конга айланиб, веналар оркали унг юрак булмасига 
тушади (172-А-расм).
Бу куйидагича боради, яъни артериал конли чап юрак коринчасидан 
аорта унг ёйи чиккан захоти ундан бир жуфт номсиз артериялар ажралади. 
Сунгра аорта унг томонга эгилиб, умуртка погонасига етгач дум томонга орка 
аорта номи билан йуналади ва ундан ички органларга артериялар чикади. 
Думгаза булимида орка аорта йирик-йирик жуфт сон ва куймич 
артерияларини хосил килади ва кичикрок дум артерияси шаклида давом 
этади. Номсиз артериялар буйиннинг ён томонларига етгач, умумий уйку, 
умров ости ва кукрак артерияларига булинади. Юракнинг унг коринчасидан 
умумий упка артериясининг томири чикиб, чап ва унг упкаларга веноз кон 
олиб борувчи иккита упка артерияларига тармокланади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   216   217   218   219   220   221   222   223   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish