Доктори, проф. Э. Шерназаров


Б~К^шларнию веноз цон томирлари снстемаш схемаси: 1



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet222/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   218   219   220   221   222   223   224   225   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Б~К^шларнию
веноз цон томирлари снстемаш схемаси: 1 
- унг буйшпурук вена, 2 - унг умров ости 
венаси, 

- унг кукрак венаси, 

- унг олдинги ковак вена, 

- упка венаси, 6 - дум 
венаси, 7 ~ унг буйрак копка венаси, 8 - унг буйрак венаси, 9 - унг сон венаси, 10 - унг 
ёнбош 
венаси, 11 

кейинги ковак вена, 
12 - 
ичак 
тутдич 
венаси, 
13 

ичак усти венаси,
14 

жигар копка венаси, 15 

жигарнинг 
чап 
венаси, 16 
- чап 
буйрак, 17 

жигар
(артериал конли вена кон томирлари чтаикчалар билан курсатилган).
281
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу кон томирлари буйракдан чикиши билан орка оёклардан кон олиб 
кетаётган сон веналарига кушилиб, жуфт ёнбош венани хосил килади, Ёнбош 
веналари бир-бирига кушилиб, орка ковак венани юзага келтиради. Ички 
органлардан кон ток жигар копка венасига кушиладиган фигастел ичак 
туткич венасига йигилади (бу вена кушлар учун жуда характерлидир). Ичак 
туткичдан веноз конни олиб келувчи ичак усти венаси ичак туткич вена билан 
кушилиб, жигар копка венасини хосил килади. Жигарда кон жигар венаси 
оркали чикиб, орка ковак венага кушилади. Орка ковак вена билан бир жуфт 
олдинги ковак вена веноз конни унг юрак булмасига куяди.
Упкада оксидланган кон упка веналари оркали аввало чап юрак 
булмасига, сунгра чап юрак коринчасига утади.
К^ушлар танасида моддалар алмашинуви жуда жадал кечади. Артерия 
кони кислородга жуда туйинган булади. Шунинг учун оксидланиш жараёни 
жуда тез боради ва тана хароратининг ю^арилишига олиб келади. Барча 
кушлар иссик конли хайвонлар хисобланади. Кушларнинг уртача тана харорати 
+42°С атрофида булади. Каптарнинг тана харорати +43,5°С. Йирик 
кушларнинг тана харорати одатда +38 - 40°С, майда кушларнинг тана 
харорати эса +45°С гача кутарилади. Озикнинг тез хазм булиши тана 
хароратининг доимий сакланишига ёрдам беради. Шуни хам таъкидлаш 
керак-ки кушлар юрагининг танасига нисбатан огирлиги, уларнинг харакати 
билан боглик* Масалан: яхши учувчи лочин юрагининг массаси куш 
огирлигининг 1,7% ни ташкил этади. Лочинлар оиласига кирувчи унча тез 
учолмайдиган маймункуш юрагининг массаси тана огирлигининг 1,2% ни ва 
ёмон учадиган загизгон (хакка) юрагининг массаси унинг умумий 
огирлигининг 0,9% ни ташкил килади. Кушларда танасига нисбатан кон 
микдори хам анча юкоридир. Масалан: суякли баликлар тана огирлигининг 
3% ни кон ташкил килади, бу курсаткич думсиз амфибияларда 6% ни ва 
кушларда 9% ни ташкил килади. Кушларнинг юраги жуда тезлик билан 
кискаради. Масалан: каптарнинг юраги минутига 140-360 марта у ради, 
чумчукларда эса 460 тага етади. Чумчуксимонларга кирувчи снегирларнинг 
юраги минутига уртача 730 марта уради. Кушлар юрагининг тез ёки секин 
уриши (кискариши) уларнинг катта-кичиклигига боглик. Масалан 250 грамм 
келадиган каптар юрагининг уриш тезлиги уртача минутига 248 тага тенг, 13 
граммлик саванинг уртача юрак уриши минутига 754 тага етади. Кушларда 
юрагининг уриш тезлиги, уларнинг тинч, учмасдан бир жойда куниб турганда 
ва учиб юрганида хам хар хил булади. Масалан: каптар тинч бир жойда куниб 
турганида юрак уриш тезлиги минутига уртача 165 тага тенг, учиб юрганида 
эса 550 марта уради. Яна шу нарса кизик-ки сувга шунгийдиган кушларнинг 
юрак уриш тезлиги камаяди. Агар куш сувнинг тагида 5 секунд турса унинг 
юрак уриш тезлиги олдинги холатидан 73% гача камаяди, 10 секунд турса 
48% гача секинлашади, 15 секунддан кейин эса 42% гача секинлашади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   218   219   220   221   222   223   224   225   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish