Доктори, проф. Э. Шерназаров


читтакники, 6 - кизилиштонники, 7 - курларники - кишда ва ёзда), 8 -



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet217/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

читтакники, 6 - кизилиштонники, 7 - курларники - кишда ва ёзда), 8 -
ч$л
 ва сахрода яшовчи
кушларники - сув булдуруги - сажданики (устидан, остидан ва ёнидан куриниши), 

- корли
жойларда яшовчи кушларники -ок курники, 10-11 - йирткич кушларники (10 - сорники,
11 - скопаникк).
Бармокларнинг учида тарноклари мавжуд. Умуман кушларнинг скелети 
гавда огирлигининг 14%ни ташкил килади, одамларда эса гавда огирлигининг 
17-18%ни, отларда 13%ни ва корамолларда 9%ни ташкил этади.
Мускуллари. 
Учадиган барча кушлар танасидаги энг йирик мускуллар - 
жуфт катта кукрак мускуллари хисобланади. Уларнинг огирлиги барча колган 
мускуллар огирлигининг 20-25%ни ташкил килади. Кукрак мускулларининг 
асосий вазифаси канотларини туширишдан иборат. Канотларини кукракнинг 
катта суяклари остида жойлашган, унча катта булмаган умровости мускуллари 
кутаради. Крвургаларга ковургалар орасида жойлашган мускуллар бирикади, бу 
мускуллар кушлар нафас олганда улар кукрак кафаси хажмини узгартиришни 
таъминлайди. Кушларнинг буйин мускуллари уларнинг бошини харакатланти-
275
www.ziyouz.com kutubxonasi


ришда, яъни буйнини ён томонга буриш, юкорига кутариш ва пастга ту- 
ширишда катнашади. Дашт ва чулларда яшайдиган кушларнинг оёк; мускуллари 
кучли ривожланган булади, чунки улар куп юради ва югуради (туякушлар, 
тувалокдар). Кушларнинг мускулатураси жуда хам тез кискаради ва узок 
ишлаш кобилиятига эга Майда кушларда (колибрилар ва читтаклар) юраги 
минутига 500 дан 1260 тагача уради, нафас олиш ритми хам жуда юкори, яъни 
минутига 600 мартагача боради. Колибрилар минутига 3000-4800 марта канот 
кокиб, 900 км масофани тухтамасдан соатига 40 км тезликда учади.
Кушларнинг орка оёк мускуллари мураккаб тузилган. Баъзи кушларда орка 
оёкларидаги айлана мускуллари катта ахамиятга эга У чанокдан бошданиб, сон 
буйлаб чузилади, кейин тасма шаклида тизза устидан утиб, бармокдарини эгувчи 
мускуллар билан кушилади Куш шохга кунганда тиззасини эгади, бунда айлана 
мускул тортилади ва шохни яна хам махкамрок кис ад и. Куш канча паст кунса
айлана мускуллар шунча купрок тортилади ва шохни шунча махкам кисади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish