Динамика қаторлари


ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ ТЎҒРИСИДА ТУШУНЧА ВА УЛАРНИНГ ТУРЛАРИ



Download 1,21 Mb.
bet2/5
Sana21.02.2022
Hajmi1,21 Mb.
#29380
1   2   3   4   5
Bog'liq
ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ (2)

1. ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ ТЎҒРИСИДА ТУШУНЧА ВА УЛАРНИНГ ТУРЛАРИ

  • Ҳодисаларнинг аниқ санадаги, моментдаги ҳолатини тавсифлайдиган мутлақ миқдорлар асосида тузилган қаторлар моментли динамика қаторлари деб, ҳодисаларнинг маълум бир давр ичидаги ҳолатини тавсифлайдиган мутлақ миқдорлар асосида тузилган динамика қаторлари эса даврий қаторлар деб юритилади.

1. ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ ТЎҒРИСИДА ТУШУНЧА ВА УЛАРНИНГ ТУРЛАРИ

  • Моментли ва даврий қаторлар бир-биридан қуйидаги хусусиятлари билан фарқ қилади:
  • агар моментли қаторларда ҳодисанинг айни сана, моментдаги ҳолати, миқдори ифодаланса, даврий қаторларда эса ҳодиса миқдорининг маълум давр ичидаги даражаси ифодаланади;
  • моментли қаторлардаги даражаларни қўшиш натижаси иқтисодий мазмунга эга эмас. Чунки моментли қаторлардаги ҳар бир кейинги даража ўзидан олдинги даражанинг тўла ёки қисман миқдорини ўз ичига олади;
  • моментли ва даврий қаторларда ўртача даражалар ҳар хил усулда аниқланади.

1. ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ ТЎҒРИСИДА ТУШУНЧА ВА УЛАРНИНГ ТУРЛАРИ

  • Динамика қаторлари ёрдамида ҳодисаларнинг ривожланиш қонуниятларини ўрганиш:
  • - ҳодисанинг вақт бўйича ривожланиш даражасини баҳолаш;
  • - статистик кўрсаткичлар тизими воситасида ўрганилаётган ҳодисанинг динамикасини ўлчаш;
  • - ҳодисанинг ривожланиш тенденцияларини аниқлаш ва миқдорий баҳолаш;
  • - ҳодисанинг ривожланиш тенденцияси билан боғлиқ даврий тебранишларни ўрганиш;
  • - ҳодисанинг ривожланишини башоратлаш ва экстраполяция қилиш.

2. ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ КЎРСАТКИЧЛАРИ

  • Динамика қаторларини таҳлил қилиш асосида ўрганилаётган ҳодисанинг ўсиш ёки пасайиш йўналиши кузатилади, айрим қонуниятларини аниқланади.
  • Динамика қаторлари кўрсаткичларини ҳисоблаш иккита давр даражасини таққослаш натижасида олинади:
  • агар ҳар бир даража ўзидан олдинги даража билан таққосланса олинган кўрсаткич занжирсимон;
  • агар ҳар бир даража фақат доимий битта (яъни бошланғич) давр даражаси билан таққосланса олинган кўрсаткич базисли кўрсаткич бўлади.

Download 1,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish