Динамика қаторлари


Динамика қаторларини туташтириш усули



Download 1,21 Mb.
bet5/5
Sana21.02.2022
Hajmi1,21 Mb.
#29380
1   2   3   4   5
Bog'liq
ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ (2)

Динамика қаторларини туташтириш усули

  • Туман ҳудуди бўйича чакана савдо ҳажми тўғрисида қуйидаги маълумотлар мавжуд, млн. сўм.
  • Чакана савдо
  • 2001
  • 2002
  • 2003
  • 2004
  • 2005
  • 2006
  • 520
  • 540
  • 600
  • -
  • -
  • -
  • Янги чегарада
  • -
  • -
  • 750
  • 792
  • 810
  • 835
  • Таққослама қатор
  • 650
  • 675
  • 750
  • 792
  • 810
  • 835
  • Динамика қатор маълумотларини таққослама ҳолга келтиринг. Ечими: Иккала қаторни таққослама ҳолга келтириш учун қаторлар туташган даражалар нисбати асосида махсус коэффициент аниқланади: 750:600=1,25. Сўнгра мазкур коэффициент ёрдамида эски чегара маълумотлари янги чегара учун мос равишда таққослама ҳолга келтирилади: 2001 й. – 520х1,25=650 млн. сўм 2002 й. – 540х1,25=675 млн. сўм

Даврлар оралиғини кенгайтириш усули

  • Мазкур усулда суткалик даражадан ўн кунлик ёки бир ойлик даражага, бир ойлик даражадан кварталга ёки йилликка, йиллик даражадан кўп йиллик даражага ўтилади.
  • Йил-
  • лар
  • Истеъ-
  • мол, кг
  • (хi)
  • Сирғанчиқ ўртача даражалар
  • Беш йиллик
  • истеъмол
  • ўртача
  • истеъмол
  • ўртача
  • 1998
  • 10,0
  • -
  • -
  • -
  • -
  • 1999
  • 10,7
  • 32,7 (x1+ x2+ x3)
  • 10,9
  • -
  • -
  • 2000
  • 12,0
  • 33,0 (x2+ x3+ x4)
  • 11,0
  • 55,9
  • 11,18
  • 2001
  • 10,3
  • 35,2 ……
  • 11,8
  • 62,2
  • 12,44
  • 2002
  • 12,9
  • 39,5 ……
  • 13,2
  • 67,1
  • 13,42
  • 2003
  • 16,3
  • 44,8 …….
  • 15,9
  • 72,9
  • 14,58
  • 2004
  • 15,6
  • 49,7 ……
  • 16,6
  • 80,6
  • 16,12
  • 2005
  • 17,8
  • 51,4 (xn-2+ xn-1+ xn)
  • 17,1
  • -
  • -
  • 2006
  • 18,0
  • -
  • -
  • -
  • -

Динамика қаторларини аналитик текислаш усули

  • Динамика қаторларини аналитик текислаш қуйидагича амалга оширилади:
  • - иқтисодий таҳлил асосида ўрганилаётган қатор даражасидаги умумий йўналиш ва унинг характери аниқланади;
  • - динамика қаторининг характерига қараб тегишли тенглама танлаб олинади;
  • - танлаб олинган математик тенгламадаги ва параметрлари кичик квадратлар усулида аниқланади. Бу усулнинг моҳияти шундаки, ҳақиқий даражадан текисланган қатор даражаси энг ками билан тафовутда бўлади:
  • - танланган тенглама асосида текисланган қатор ҳисобланади.

Интерполяция усули

  • Интерполяция – динамика қаторлари оралиғидаги номаълум даражани аниқлаш. Номаълум даража қуйидаги усулларни қўллаш ёрдамида аниқланиши мумкин:
  • - номаълум даражанинг икки ёнидаги рақамлар ўртачаси асосида аниқлаш;
  • - қўшимча ёки ўртача қўшимча мутлақ ўсиш кўрсаткичлари асосида аниқлаш;
  • - қўшимча ёки ўртача қўшимча ўсиш суръатлари кўрсаткичлари асосида аниқлаш.

Экстраполяция усули

  • Экстраполяция усули – динамика қаторларининг келгуси давр ёки истиқболодаги даражаларини аниқлаш учун хизмат қилади. Бу усул икки турда былади:
  • - перспектив экстраполяция, яъни бўлажак номаълум даврлар даражаларини аниқлаш;
  • - ретроспектив экстраполяция, яъни олдинги, ўтган даврлар даражасини текшириш.

СЕМИНАР САВОЛЛАРИ

  • 1. Динамика қаторларини қайта ишлаш деганда нимани тушунасиз ва қандай усулларини биласиз?
  • 2. Даврлар оралиғини кенгайтириш билан ҳам ҳодисалардаги мавжуд тенденцияни аниқлаш мумкинми?
  • 3. Аналитик текислаш нима ?

5. ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ ЁРДАМИДА МАВСУМИЙЛИКНИ ЎРГАНИШ УСУЛЛАРИ

  • Динамика қаторларини таҳлил қилишда мавсумийликни ўрганиш жуда катта аҳамиятга эга. Мавсумийлик дейилганда ойлар бўйича ҳисобланган уч йиллик ўртачанинг ( ) уч йиллик умумий ўртачага нисбатан неча фоизни ташкил қилиши тушунилади:
  • бу ерда: - мавсумийлик индекси.

5. ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ ЁРДАМИДА МАВСУМИЙЛИКНИ ЎРГАНИШ УСУЛЛАРИ

  • Ойлар
  • Мавсумийлик индекси
  • 2004 й.
  • 2005 й.
  • 2006 й.
  • Жами уч йиллик
  • Уч йиллик ўртача
  • Январ
  • 70
  • 71
  • 63
  • 204
  • 68
  • 26,3
  • Феврал
  • 71
  • 85
  • 60
  • 216
  • 72
  • 27,6
  • Март
  • 82
  • 84
  • 59
  • 225
  • 75
  • 28,7
  • Апрел
  • 190
  • 308
  • 261
  • 759
  • 253
  • 96,6
  • Май
  • 280
  • 383
  • 348
  • 1011
  • 337
  • 129,1
  • Июн
  • 472
  • 443
  • 483
  • 1398
  • 466
  • 178,5
  • Июл
  • 295
  • 261
  • 305
  • 861
  • 287
  • 110,0
  • Август
  • 108
  • 84
  • 129
  • 321
  • 107
  • 41,0
  • Сентябр
  • 605
  • 630
  • 670
  • 1905
  • 635
  • 243,3
  • Октябр
  • 610
  • 450
  • 515
  • 1575
  • 525
  • 201,0
  • ноябр
  • 184
  • 177
  • 185
  • 546
  • 182
  • 69,7
  • Декабр
  • 103
  • 168
  • 104
  • 375
  • 125
  • 47,9
  • Жами
  • 3070
  • 3144
  • 3182
  • 9396
  • 261
  • 100,0
  • 5. ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ ЁРДАМИДА МАВСУМИЙЛИКНИ ЎРГАНИШ УСУЛЛАРИ

5. ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ ЁРДАМИДА МАВСУМИЙЛИКНИ ЎРГАНИШ УСУЛЛАРИ

  • Динамика қаторлари даражалари ўсиш ёки пасайиш тенденциясига эга бўлса, доимий ўртача даражадан четланишга мавсумий тебранишлар таъсир кўрсатиши мумкин. Бундай ҳолларда ҳақиқий даражалар текисланган назарий даражалар билан таққосланади. Бундай динамика қаторларида мавсумийлик индексини ҳисоблаш учун қуйидаги фомуладан фойдаланилади:
  • Бу ерда,
  • - мавсумийлик индекси;
  • - қаторнинг ҳақиқий даражалари;
  • - қаторнинг назарий даражалари;
  • - йиллар сони.

Мисол. Вилоятда қишлоқ хўжалик маҳсулотларини тайёрлаш тўғрисида уч йил учун кварталлар бўйича қуйидаги маълумотлар берилган:

  • Квартал
  • Тайёрланган маҳсулот, млн. сўм
  • 2004 й.
  • 2005 й.
  • 2006 й.
  • I
  • 162
  • 159
  • 158
  • II
  • 170
  • 193
  • 225
  • III
  • 177
  • 178
  • 187
  • IV
  • 151
  • 168
  • 172
  • Қишлоқ хўжалик маҳсулотларини тайёрлаш динамикасини таҳлил қилиш учун мавсумийлик индексини ҳисобланг.
  • 5. ДИНАМИКА ҚАТОРЛАРИ ЁРДАМИДА МАВСУМИЙЛИКНИ ЎРГАНИШ УСУЛЛАРИ
  • Квартал
  • А
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 2004 й.
  • I
  • 162
  • -5,5
  • 30,25
  • -891,0
  • 162,6
  • 99,6
  • II
  • 170
  • -4,5
  • 20,25
  • -765,0
  • 164,8
  • 103,2
  • III
  • 177
  • -3,5
  • 12,25
  • -619,5
  • 167,1
  • 195,9
  • IV
  • 151
  • -2,5
  • 6,25
  • -377,5
  • 169,4
  • 89,1
  • 2005 й.
  • I
  • 159
  • -0,5
  • 2,25
  • -238,5
  • 171,6
  • 92,7
  • II
  • 193
  • -0,5
  • 0,25
  • -96,5
  • 173,9
  • 111,0
  • III
  • 178
  • 0,5
  • 0,25
  • 89,0
  • 176,1
  • 101,1
  • IV
  • 168
  • 1,5
  • 2,25
  • 252,0
  • 178,4
  • 94,2
  • 2006 й.
  • I
  • 158
  • 2,5
  • 6,25
  • 395,0
  • 180,7
  • 87,4
  • II
  • 225
  • 3,5
  • 12,25
  • 787,5
  • 182,9
  • 123,0
  • III
  • 187
  • 4,5
  • 20,25
  • 841,5
  • 185,2
  • 101,0
  • IV
  • 172
  • 5,5
  • 30,25
  • 946,0
  • 187,3
  • 91,8

СЕМИНАР САВОЛЛАРИ

  • 4. Экстраполяция қилишнинг қандай усулларини биласиз?
  • 5. Мавсумийлик нега ўрганилади ва мавсумийлик индексини ҳисоблаш тартиби қандай?

Download 1,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish