Дала экинларининг асосий зараркунандалари



Download 3,6 Mb.
bet294/356
Sana13.01.2023
Hajmi3,6 Mb.
#899408
1   ...   290   291   292   293   294   295   296   297   ...   356
Bog'liq
Яхонтов В.В

Кураш чоралари. Бунда дарахтларга ДДТ ёки гексахлораннинг 3 % ли суспензияси икки марта-июнда ва июл ўрталарида пуркалади. Тут дарахти эса ипак қуртларига барг олиш учун буталгандан кейин-июнда ва июл ўрталарида дориланади.
Қаттиқ зарарланган, қуриб қолаётган дарахтлар кундаков қилиниб, дарҳол йўқотилади.


Тут одимчиси
Аросрheima сinеrаriuz Еrsсh.
Зарари. Тут одимчисининг қуртлари ўрик, беҳи, шафтоли, олхўри, тоғолча, олма, жийда, акация ва бошқа кўпгина дарахтларнинг куртак ва баргларини еб зарар келтиради, айниқса тут дарахтига катта зиён етказади.
Тарқалиши. Тут одимчиси Тожикистоннинг Хўжанд, Конибодом, Исфара, Ўратепа, Нов ҳудудларида ва Ўзбекистон билан Қирғизистоннинг ўша ҳудудларга қўшни ҳудудларида анча зарар келтиради. Марказий Осиёнинг деярли ҳамма жойида учрайди.
Таърифи. Тут одимчисининг эркаги ва урғочиси ташқи кўринишда жуда катта фарқ қилади: эркагининг қанотлари яхши ривожланган, кул ранг тусли бўлиб, олдинги бир жуфт қанотида кўндаланг боғлар шаклидаги қорамтир жилоси бор. Эркаги қанотларини ёзганда тахминан 3,5 см келади. Урғочиси қанотсиз, кул ранг бўлади.
Тухуми тахминан 1 мм катталикда, шакли бочкага ўхшашдир; яқинда қўйган тухуми оч жигар ранг, кейинчалик қўйган тухуми тўқ кўк тусда бўлади.
Ривожланиб бўлаётган қуртининг узунлиги 4 см гача етади. Ёш қуртлар тўқ кул ранг бўлиб, кейинчалик икки ёнида иккита йўл пайдо бўлади. Улардан бири оч ва иккинчиси (унинг устидагиси) қорамтирдир, орқаси бўйлаб қўшалоқ қорамтир йўл кетган. Катта ёшдаги қуртларнинг ранги оч қизғишдан тортиб тўқ жигар ранггача бўлади.
Қуртнинг 5 жуфт оёғи бор: 3 жуфти кўкрак сегментларида ва 2 жуфти танасининг охирида бўлади. Қуртлар танасининг олдинги қисмини олдинга ташлаб ва кейин орқа қисмини суриб, сиртмоқсимон ҳаракат қилади. Улар орқа оёқлари ёрдамида ўзини ўнглаб олиб, танасининг олдинги қисмини яна олға ташлайди-бамисоли одимлаётганга ўхшайди,-одимчилар номи ҳам шундан олинган.
Ғумбаги қўнғир тусли бўлиб, узунлиги 1-2 см келади. Ғумбагининг бош томонида дўмбоқчаси, орқа томонида эса айрили тиканчаси бор.

Download 3,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   290   291   292   293   294   295   296   297   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish