Чингиз Айтматов. Оккема (кисса) Чингиз Айтматов оцкема цисса


Чингиз Айтматов. Оккема (кисса)



Download 1,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/62
Sana24.03.2022
Hajmi1,99 Mb.
#507216
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   62
Bog'liq
chingiz aytmatov oqkema qissa

Чингиз Айтматов. Оккема (кисса)
портфелли бу болага хеч булмаганда бир огиз ширин суз айтиш учун узида куч тополмади.
ИККИНЧИБОБ
К^оровултог чуккисидан хаммаёк яккол куриниб турарди. Бола корни билан ётиб олиб 
дурбинни кузига тугрилади. Бу уткир дашт дурбини эди. К^ачонлардир бобога коровулхонадаги 
узок йиллик хизматлари учун мукофотга беришганди. Чол дурбинни олиб юришни ёктирмасди. 
Узимнинг кузларим ундан колишмайди, дерди. Бирок дурбин набирасига ёкиб колди.
Бу сафар у тогга дурбин ва портфель билан бир га келди. Бошда хдмма нарса юмалок 
ойначада сакраб аралашиб кетаверди, кейин бирдан тиникдик ва тургунлик касб этди. Мана 
шуниси хдммасидан завкди эди. Бола топилган фокусни бузиб куймаслик учун нафасини ичига 
ютар, манзараларни гуё узи яратаётгандек махлиё бокарди. Кейин у нигох,ини бошка нуктага 
тикди, яна х,амма нарса аралашиб кетди, тиниклик йуколди. Бола яна окулярни айлантиришга 
тушди.
Бу ердан атрофдаги хдмма нарса, хатто осмонупар юксак корли чуккилар хам куриниб 
турарди. Улар хамма тогларнинг ортида, х,амма тоглардан баланд, бутун ер узра юксакликка 
буй чузганди. Корли чуккилар пойидаги урмонзор тоглар, пастрокдаги сербарг бутазорлар, 
юкорида калин карагайзорлар билан бурканган тоглар хам куриниб туради. Кунга караган 
Кунгай тоги х,ам шундай эди; Кунгайнинг пастки томонларида утдан булак хеч нима усмасди. 
Тогнинг кулга караган томонидан янада пастрок тушилганда нукул майда тошлар кучмасига 
дуч келинарди. Бу кучмалар водийга куйилиб тушган, водий эса кул билан туташиб кетганди. 
Бу тарафда далалар, боглар, кишлоклар ястаниб ётарди... Ям-яшил экинзорларнинг у ер-бу ери 
саргиш туе олган, урим пайти якинлашяпти. Иулларда зигирдай куринаётган машиналар худди 
сичконлардек гизиллар, улар оркасидан узун дум - чанг-тузон кутариларди. Даланинг аранг куз 
илгаб оладиган узок чеккасида, кумлокдан, тасма тортган киргок ортида улкан кул тук самовий 
рангда товланарди. Бу - Иссиккул. У ер да су в билан осмон бир-бирига туташиб турарди. Ундан 
нарида хеч нима йук. Кул харакатсиз, шуъладор, кимсасиз. Факат киргокка урилаётган 
тулкинларнинг оппок купигини аранг илгаб олиш мумкин.
Бола уша томонга узок караб турди. «Ок кема х,али куринмаяпти, - деди у портфелга. - Кел, 
яна бир марта мактабимизга карайлик».
Бу ердан тогнинг ортидаги кушни пасттекислик равшан куринарди. Х,атто дурбинда уй 
олдидаги дераза остида утириб олиб, кулда канава йигираётган кам-пиргача кузатса буларди.
Жилисой багри дарахтсиз, факат онда-сонда киркилмай колган, яккам-дуккам карагайлар 
усиб ётарди. Качонлардир бу ерлар урмонзор булган. Энди усти шифер билан ёпилган катор 
молхоналар турар, катта корамтир гунг ва сомон уюмлари кузга ташланарди. Бу ерда сут 
фермасининг зотдор бузокларини саклашар ва бокишарди. Молхоналар дан унча узок бул маган 
жойда бир парчагина кишлок - чорвадорлар посёлкаси жойлашган. Кишлокча тепаликдан 
пастга томон чузилиб тушган эди. Кишлокнинг энг чеккасида, куринишдан турар жойни 
эслатмайдиган кичкинагина уй турарди. Турт йиллик мактаб мана шу эди. Юкори синфларнинг 
укувчилари совхозга, мактаб-интернатга катнашарди. Бу ерда эса кичкинтойлар укишарди.
Бола то моги огриганда бобоси билан шу посёлкадаги фельдшер хузурига келганди. Энди у 
кулранг черепица билан ёпилган, ёлгиз трубаси кийшайиб турган, кулда ясалган тахта-лавх,ада: 
«Мектеп» деб ёзиб куйилган кичкинагина мактабга дурбиндан узок тикилиб турди. У укий 
олмаса-да, худди шу суз ёзилганини фараз килди. Дурбиндан хамма майда-чуйда нарсалар 
аник-тиник куриниб турарди. Девор сувогига тирнаб ёзилган аллакандай сузлар ва дераза 
ромларига елимлаб ёпиштирилган ойналар, айвоннинг гадир-будур тахталари кузга чалинарди. 
У кулда портфелиь билан бу ерга келишни ва х,озир каттакон кулф осиглик турган анови эшик 
остонасидан кандай хатлаб утишини тасаввур килиб курди. Уша эшик оркасида нима бор, нима



Download 1,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish