Бугун Ўзбекистон Республикаси-иқтисодиёти бозор иқтисодиётига асосланган, тўхтовсиз ривожланаётган давлат


Багаж (юк)нинг келиши, уни йўловчига бериш. Багаж ёки унинг квитанцияси йўқотилгандаги ҳолат



Download 3,14 Mb.
bet140/149
Sana24.02.2022
Hajmi3,14 Mb.
#242499
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   149
Bog'liq
Yuk va yo'lovchi TTQ

17.8. Багаж (юк)нинг келиши, уни йўловчига бериш. Багаж ёки унинг квитанцияси йўқотилгандаги ҳолат

Юкни йўловчига бериш учун юк олувчида квитанция ва поездда юрганлиги ҳақидаги чипталарни бўлиши шарт. Агарда йўл юрганлиги ҳақидаги ҳужжатлар бўлмаса, бир поезддан иккинчисига ўтиб келган чоғида чипталари бўлмаса, юк багаж нархи ҳисобидан йўловчидан бошқа поездга ўтган станциясидан пул тўлаши шарт. Багаж учун берилган квитанция ундан олиб қўйилади, йўл харажатлари ведомостига ёпиштирилиб темир йўл бошқармасига жўнатилади.


Йўловчининг илтимосига кўра, багаж келган станция бир сутка давомида (келган кунини эътиборга олмай) багаж эгасига телефон орқали, хат ёзиб ёки бошқа йўл билан унинг адресига юк келганлиги ҳақида хабар беради. Бунинг учун йўловчи пул тўлайди. Агарда охирги станция йўловчига юқорида кўрсатилган муддатда хабар бермаса, багажни сақланган кунлари учун қўшимча пул олиши мумкин эмас.
Келган багажни станция юк операцияларини бажариш вақтларида станция ходимларни юкни эгасига беришлари лозим. Багаж вагондан ҳам йўловчига тўғридан-тўғри юк квитанциясини олиб бериши мумкин (агар багаж юкга осиб қўйиладиган тахтача билан топширилган бўлмаса). Темир йўл ходимлари багажни оралиқ станцияда ҳам йўловчига беришлари мумкин, поезд келиб кетганидан кейин, бир соатга кечикмай. Станцияда транспорт воситалари бўлса багаж йўловчининг уйига ҳам алоҳида пулга олиб бориб беришлари мумкин.
Юк келадиган станцияга ўз вақтида келмаса ва уни йўловчи ола-олмаса, багаж квитанцияси орқасига «Багаж --------» деб ёзиб штемпел қўйиши шарт ва йўловчининг турар жой адресини ёзиб олиб, юк келганлиги ҳақида хабар бериши лозим. Бу ҳолда хабар учун қўшимча пул олинмайди.
Багажни келтириб бериш вақти йўловчи поездининг йўлда юриш вақтига тенг деб олинади. Агар багаж йўлда бошқа вагонга юкланиши керак бўлса, унда поезд юриш вақтига 1 (бир) сутка қўшиб багаж келиш вақти аниқланади.
Қидирилаётган багаж топилганда станция ходимлари унинг келган куниёқ йўловчига буюртма қилинган хат ёки телефон орқали хабар беради. Агар бу ишни станция бажармаса, багаж сақланган кунларга олинадиган солиқдан махрум бўлади.



Download 3,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish