Бу китоб ғоялар, рамзлар тўҒрисида эмас, бу китоб одамлар тўҒрисида


Мен цандайдир мардона, фожиона ва қаҳҳорона



Download 7,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/43
Sana23.02.2022
Hajmi7,36 Mb.
#128282
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   43
Bog'liq
Qora musiqa

Мен цандайдир мардона, фожиона ва қаҳҳорона 
бир ишни адо этгим келади,
- такрорлади у реза ми- 
сол шувиллоқ сукунатда лаблари билан сассиз сўз- 
ларни пичирлаб, м ан а мен оқ сам ан той устидаман, 
унинг кўзлари зангори оҳанрабо сочиб ёнади, унинг 
ёллари тўзғиган аланга тиллари каби в а у тепалик 
сари гурсиллаб чопиб боради в а н ар и -н ар и р о қл ар , 
оламнинг баланд кўкларига сар аф р о з кўтарилади. 
В а ҳамон гурсиллаб чоп аркан , у ю к сакк а учади, в а
ҳамон гурсиллаб учаркан, осмоннинг узун мовий те- 
п аси д а сурон солади в а унинг тўлқинланган ёллари 
бари олтин олов гирдобига ўхш айди.
От в а ч аван д о з гумбурлаб н ар и -н ар и р о қл ар га 
елиб боради, ам м о қ а л д и р о қ а с т а -а с т а сўнади. 
М ана, энди ф а қ а т сўнаётган юлдуз чексиз қоронғи 
в а с у к у н атд а базўр к ў зга ч ал и н ад и , буларнинг 
и чи да оғиш маган, тебранм аган, собит в а эриб бо- 
раётган, кўкраги улуғ в а бағри серуруғ, қоронғи в а
ф ож е - унинг онаси - З ам и н хаёлга ботади.
300


УИЛЯМ ФОЛКНЕРНИНГ НОБЕЛЬ 
МУКОФОТИ БИЛАН 
ТАҚДИРЛАШ МАРОСИМНДА 
СЎЗЛАГАН НУТҚИ
Цудрат Дуст муҳам мад
таржимаси
Тушуниб турибман: мукоф от м енга эмас, асар- 
ларим га - ш у п ай тгач а м авж уд бўлмаган, инсон 
қалбига таяни б, п еш ан а терн в а қалб тўлғоқлари 
билан яратилган, ш он-ш уҳратни ҳам, м ан ф аатн и
ҳам кўзлам аган иш ларим га берилаяпти. Ш унинг 
учун м укоф отни иш ончли ваки л си ф ати д а қабул 
қиламан. Унинг пул қисм ини бу м ўьтабар мукофот 
м ақсадлари в а ўтм иш ига муносиб р ав и ш д а сарф - 
лаш мен учун қи й и н эмас.
Менга берилган эътибордан муносиб ф ойдалан- 
ган ҳолда, ўзини оғир в а азобли ёзувчилик меҳна- 
ти га бағиш лаган ёш ларга м урож аат қилиш ни ис- 
тарди м в а иш онам анки, вақти келиб, гапларим ни 
мен ҳозир эгаллаб турган м инбарга чиқадиганлар 
ҳам эш итиш ади.
Д авримизнинг ф ож иаси ш ундаки, биз, ҳаммамиз 
ёп паси га ҳайвоний кўрқув билан яш аб келяпмиз. 
Бу - узок; в ақтд ан бери давом этиб келаётганидан 
кўркувга ўрганиб ҳам қолдик. Инсон руҳиятига те- 
гишли ҳам м а м асалалардан ф а қ а т биттаси қолди: 
қачон бизни қириб таш лаш аркин? Шунинг учун ҳам 
ҳозирги ёш қалам каш лар ҳ ақи қи й адабий асарни 
бунёд эта оладиган, ёзиш га, м еҳнат қилиш в а азоб 
чеки ш га арзи й ди ган м авзу - одам ўзи билан ўзи 
кураш иш и м уаммосини унутиб қўйдилар. Ёзувчи 
булар ҳ ақ и д а ўйлаб кўриш и, қўрқув энг п асткаш
301


ҳи сси ёт эк а н и н и туш униб етиш и в а ниҳоят, ўз 
«устахонасидан» ю р ак ҳ ақи қати н и , асар н и аба- 
д и й л и к к а дохил ҳи л ад и ган м уҳаббат, ор-номус
мурувват, ғурур, р аҳ м -ш аф қат, ф идойилик каби 
азалий в а абадий қадри ятлардан бош қа барчасини 
чиқариб таш ламоғи керак. Агарда ёзувчи ш ундай 
қилмас экан, унинг асар и устида лаън ат тош лари 
ўйнаб туради. У муҳаббат ҳ ақ и д а эмас, ш аҳвоният, 
безиён мағлубиятлар, умидсиз ғалабалар ҳ ақ и д а в а
энг ёмони - ачинмасдан, ҳам дард бўлолмасдан ёза- 
ди. Унинг дардини ҳеч ким тушунмайди, бу дардлар 
ҳеч қай си қалбда из қолдирмайди. У инсоний қалб 
ҳ ақ и д а эмас, балки ж исм оний ф аолият ҳ ақ и д а ёз- 
ган бўлади. Ёзувчи ш уларни тушуниб етмагунча, 
четдан туриб кузатаётган одамдек, инсониятнинг 
ҳалокатга юз тутиш и ҳ аҳ и д а ёзади. Мен инсоният­
нинг ҳалокати ҳақи даги ф и кр н и р ад этам ан. Одам 
боласи ҳам м а н ар сага чидай верган и учун инсони- 
я тн и мангу дейиш осон. Зулматнинг бир чеккаси - 
даги қонли ш афак, у зр а илиниб турган қоядан энг 
сўнгги кўнғироқ ноласи узилганда ҳам битта сўнмас 
овоз - ОДАМ овози қолади, деган гапларни тан ол- 
м айман. О дамзод н а ф а қ а т ти р и к қолиш ига, балки 
т а н т а н а қи л и ш и га и ш он ам ан . Унинг мангулиги 
овозининг сўнмаслигида эмас, балки ўз хусусияти 
в а руҳиятига к ўра раҳм -ш аф ҳатга, ф идойиликка, 
м атонатга мойиллигидадир. Ёзувчи в а ш оирнинг 
бурчи - ш улар ҳ ақ и д а ёзиш , м ардлик, ор-номус, 
умид, р аҳ м -ш аф қ ат, м урувват, ф и дой и ли к каби 
инсонга хос азалий иф тихорни мустаҳкамлаш йўли 
билан одамлар қалбига м ад ад бериш дан иборат. 
Уларнинг овози, ш унчаки акс садо бўлмасдан, одам 
ҳаёт синовларига бардош бериш и в а та н та н а қили- 
ш и учун замин, таян ч бўлмоғи лозим.

Download 7,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish