Боб қадимги хитой солиқ тизими



Download 73,03 Kb.
bet7/13
Sana13.06.2022
Hajmi73,03 Kb.
#665051
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   13
Bog'liq
Кадимги Хитой таржима

280-йилда Ғарбий Сзин императори кейинги асрлар ҳукмдорлари учун намуна бўлиб хизмат қилган тенг ҳуқуқли майдонлар тизими (allotment тизими) тўғрисида фармон чиқарди. Барча етиштирилган ерларни давлат фонди сифатида ҳисобга олиб, 280 ташкил етилишига кўра, ҳокимият ҳар бир кишига хазина фойдасига ўз вазифаларини бажаришлари шарти билан аллотация олиш имкониятини тақдим етди. Шундай қилиб, ҳаёт бош-қа бир уддабурон киши 120 му ер участкаси (Чжан-Тян) ҳуқуқига ега бўлиб, улардан 50 му ғазначилик фойдасига солиқ солинар, қолган ғалладан ҳосил дала култиваторининг ўзи фойдаланар еди.
Шарқий Жин даврида ер ренталари кўтарилган бўлиб, ижара бирлиги оиладаги одамларнинг сони емас, балки бутунлик майдони бўлган. Иккала Жин сулолалари даврида ҳам озод қилиш тизими давом етди: Ғарбий Жин даврида иммигрантлар ва муҳожирларни солиқ ва мажбуриятлардан озод қилиш расман йўлга қўйилди. Бу компанияни "олтин рўйхатлар" га фарқлаш сиёсати доирасида амалга оширилди, уларга киритилганлар солиқ тўлаш ва божларни тўлаш вазифаларини бажардилар ва уларга киритилган" оқ рўйхатлар " бундай божлардан озод қилинди. Умуман, "олтин рўйхатлар" учун уч подшоликнинг аввалги давридан мерос бўлиб қолган меҳнат божлари тизими сақланиб қолган ва монополиялар тизими ҳам сақланиб қолган.
Сотилган товарлар бўйича янги солиқ жорий етилди, бу сумманинг 4% миқдорида битим тузиш жараёнида тўланиши керак еди. Шу билан бирга, катта ёки қимматбаҳо маҳсулотларни сотишда 3% сотувчи томонидан, 1% еса - харидор томонидан тўланган. Бу солиқнинг жорий етилишига кўчманчилар ва ички урушлар билан олиб борилган урушлар туфайли кўчмас мулк, ер участкалари олди-сотдисининг кўпайиши сабаб бўлди. Шарқий Жин даврида транзит тўловлари жорий етилади: сув ҳавзаларини кесиб ўтиш усулига қараб – паром тўлови ёки понтон тўлови. Қўшимча солиқлар ва йиғимлар тоифасига қадам – бақадам ҳақ-гуручга ишлов бериш учун асбоб-ускуналарни ижарага бериш, нок ҳақи – савдогарларнинг давлат меҳмонхоналарида тунаш ва шаҳарларни таъмирлаш учун ҳақ киритилади. Ғарбий Жин даврида солиқ маъмурчилиги тизими такомиллаштирилмоқда. Енди фискал тартиб (дузҳи) 6 та бўлимга бўлиниб, улар ўз навбатида маълум бир солиқ тури ёки маълум бир соҳа учун масъул бўлган кичикроқ бўлинмаларга бўлинди
Шарқий Жин судида махфий участкалари бор еди, ва вақти-вақти билан кучли амалдорлар куч ишлатилди. Тўртинчи аср охири ва бешинчи аср бошларида деҳқонлар қўзғолони, "беш Доу Райс" Таоcу мазҳаби аъзолари ҳамда ҳукмрон доиралар ичидаги зиддиятларнинг ўсиши Жин сулоласи ҳокимиятининг кучайишига олиб келди. Қиролликлар ва бекликлар ўртасидаги доимий кўчманчи рейдлар ва ички урушлар янги подшоликлар ва янги ҳукмрон сулолалар пайдо бўлишига олиб келади. Жанубий ва Шимолий сулолалар даври қадимги Хитойда феодал жамиятининг янада ривожланиши билан характерланади. Бу қийинчиликлар даврида Шимол ва Жануб ўртасидаги қарама-қаршиликлар кескин тус олди. Кўчманчилар, Интернейшнл урушлари, товламачилик, очарчилик ва шимолга урилган епидемиялар оқибатида вайронагарчиликлар хитойликларнинг жанубга оммавий чиқишига олиб келди. Жанубда табиий ресурсларга бой, енгил қулай иқлимга ега бўлган ерлар жуда камдан-кам ҳолларда турли маҳаллий қабилалар ва нисбатан кам хитойликлар истиқомат қилар еди. Шимолдан янги кўчманчилар ҳосилдор водийларни егаллаб, аслзодаларни оломон қилиб, кўпинча ўз майдонларини егаллар едилар. Шунинг учун жанубда ер учун қаттиқ кураш авж олди. Давлат ташкилоти жуда заиф бўлиб, олий ер егалигига бўлган даъвосини ҳимоя қила олмади. Йирик ер егалари қочоқларни ўз ҳимоясига олиб, хўжаликларини ўз маблағлари ҳисобига кўпайтирдилар ва ўз далаларини етиштиришга мажбур қилдилар.

Download 73,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish