Bayonlar totlam I

«To  etagiga  ko'chib  kelgan  dehqon  tog'dagi  daraxtlarni  kesib  uy 
quribdi.  Ancha-munchasini  bozorda pullabdi.
Dehqon bahorda ekin ekibdi.  Ularni sug'ormoqchi bo'libdi.  Qarasa, 
suv yo'q  ekan.
Dehqon soydan suv so'rabdi.  Soy da ham  suv yo'q  ekan.
Dehqon  qor oldiga  boribdi.  Undan suv so'rabdi.  Bu gapni  eshitgan 
qorning  achchig'i  kelibdi.  Soyga  suv  kelmagani  uchun  dehqonni 
ayblabdi.  Chunki  namni saqlab  turadigan  daraxtlarni  dehqonning  o'zi 
kesib ketgan  ekan.
Qor  to'g'ri  aytgan  ekan.  Dehqon  bir  talay  ko'chatni  toqqa  ekibdi. 
Soydan suv  oqadigan  bo'libdi.
Dehqon  esa  ekinini  sug'oribdi.  Bolalari  bilan  yaxshi  hayot  kechi­
ribdi».
IV.  Bayon  reja  asosida  va  tayanch  so‘zlar  yordam ida  yoziladi. 
Tayanch  so‘zlarni  o‘qituvchi  to‘liq  m atndan  olmay,  o‘zi  avval  qisqartirib 
yozib  kelgan  m atndan  tanlab  oladi.
V.  Y akunlash.
Bayon  yozib  tu g a lla n g a n d a n   so‘ng,  ikkita-uchta  yaxshi  yozilgan 
ish larn i  o‘qitish,  b o sh   g ‘oya  to‘g ‘ri  ifodalandim i  yoki  kerak  bo‘lm agan 
m a’lum otlar  b o rm i-y o ‘q lig in i  m uhokam a  qilish  kerak?
106

---

4 -sin fd a  qisqartirilgan  bayon  yozishda  o ‘quvchilarga  qulaylik 
tu g ‘dirish  m aqsadida  u lar  bayonni  o‘qishlari,  m ustaqil  reja  tuzishlari 
va  reja  asosida  qisqartirib bayon  yozishlari  u chun  m atn  o‘quvchilarning 
ko‘zi  oldida  bo‘lishi  kerak.  B uning  uchun  4 -s in f  « 0 ‘qish  kitobi»dagi 
m os  m atnlardan  foydalanish  tavsiya  etiladi.  S hunga  ko‘ra  qisq artirilg an  
bayon  tu ri  ta ’lim iy  xususiyatlarga  ega  bo‘ladi.
B ayon  yozishga  tayyorgarlik  vaqtida  m atn  m azm unini  so‘zlash 
bayon  m azm uniga  qarab  turlicha  bo‘lishi  m um kin.
Ijodiy qisqartirish, tanlab yozish, o‘zgartirilgan reja asosidagi qism an 
ta sv ir  b o r  bayon  yozish  vaqtida  m atn  m azm unini  so‘zlash  alohida 
aham iyatga  ega.  C hunki  o‘quvchilar  bilan  birga  tuzilgan  reja  va  d arsd a 
m atn n in g   qism larga  bo‘linishi  haqidagi  suhbat  o ‘qituvchidan  ko‘p   vaqt 
talab qiladi.  B ayonning faqat qiyin joylarini qisqagina tushuntirish kerak. 
U ning  boshlanishi,  birinchi  qism dan  ikkinchi  qism ga,  bog‘lanishini  bir 
daqiqada  izohlab  o‘tish  kifoyadir.
M atn n in g   o‘zgartirilgan  gaplari  va  qism lari  bo‘sh  o‘zlashtiruvchi 
o‘quvchilarga  qayta  so‘zlatilsa,  m aqsadga  m uvofiq  bo‘ladi.
4 -sin fd a  bayon  m atni  m avzusining  kengayishi  o ‘quvchilar  nutqida 
yangi  so‘zlarn in g   ko‘payishiga  olib  keladi.  Shu  bilan  birga, 
0
‘quvchi- 
lar  m atn lard a  uchraydigan  tim solli  ifodalarga  e’tibor berishga  va  ularn i 
bayonda  ishlatishga  o‘rgatib  boriladi.
To‘rtinchi  sinfda  o‘quvchilar  bilan  m atndagi  im losi  q iyin  so‘zlar 
u stid a  ish  olib  borilganda,  vaqt  ikkinchi,  uchinchi  sinflardagidek 
kam   b o ‘lm asligi  kerak.  C hunki  o‘quvchilarning  savodxonligi  oshgan 
b o iis h ig a   qaram asdan,  oldingi  sinflardagiga  qaraganda  xato lar  soni 
oshib  borishi  m um kin.  B uning  sababi  shundaki,  m atn larn in g   hajm i 
k a tta   va  u la r  m azm un jih atd an   turli-tum andir.
S huningdek,  hali  o‘rganilm agan  qoidalarga  doir  so‘zlar  h am   uchrab 
tu rad i.  B a’zi  b ir  o‘quvchilar  m atn  m azm unini  o‘zlari  b ilganlaricha, 
tu sh u n g an larich a  bayon  yozishlari  ham   xatolar  sonining  ko‘payishiga 
sabab  bo‘ladi.
Im lo  va  gap  tuzish  ona  tili  dasturiga  asoslangan  holda  beriladi.
K e rak li  im loga  tegishli  m atnlarni  yozishdan  ilgari  m a ’lum   qoida 
va  m av zu la r  ona  tili  darslarida  takrorlanishi,  ba’zi  m atnlardagi  so‘zlar 
bayon  m atnidan  tanlab  olinishi  va  m ashqlar  (m asalan,  ko‘r is h -e s h itis h , 
ijo d iy   d ik ta n t,  ko‘c h irib   yozish,  fo n e tik   ta h lil  kabi  m ash q larjg a 
k iritilish i  kerak.
107

---

To‘plam da  aniq  o‘rganilayotgan  qoida  va  im loga  doir  so‘zlar  ko‘p 
bo‘lgan  m atnlarga  alohida  tavsiyalar  beriladi.  M asalan,  o‘quvchilar 
daftarlariga  m atnni  to‘liq  ko‘chirib  olishlari  m um kin.  M atnning  bir 
qism idan  ko‘chirib  yozish,  yan a  bir  qism dan  tahlil  uchun  foydalanish- 
lari  lozim.  Endi  o‘quvchilar  bayon  rejasini  d aftardagi  m atn  asosida 
tuzadilar.  Bu  esa  reja  tuzishda o ‘quvchilarga  qulaylik tu g ‘diradi.
Shunday  qilib,  ona  tili  darslaridagi  m ashqlarda  bayon  m atnidan 
foydalanish  navbatdagi  bayon  darsiga  zam in  hozirlaydi.
A gar  o‘rganilayotgan  qoida  qiyin  bo‘lsa  yoki  hali  o‘rganilm agan 
m avzuga  doir  gaplar  («Ko‘ch irm a  gap»  m avzusiga  oid  gaplar)  yozuv 
taxtasiga  yoziladi.  0 ‘quvchilar  ularni  ko‘chirib  oladilar.
Bayonda  xatolar  kam  boNishi  uchun  o‘quvchilarning  o‘zlari  ishtirok 
etishlarini  ta’minlash,  ya’ni  rejalarni  tuzishda  ham da  qayta  so‘zlanayotgan 
paytda  imlosi  qiyin  so‘zlarni  o‘quvchilarning  o‘zlari  aniqlashlari,  ularni 
yozuv  taxtasida yozib  ko‘rsatishlari  lozim.
To‘rtinchi  sinfda  ta’lim iy  bayon  yozish  vaq tid a  im lo  lug‘atidan 
foydalanishga  o‘rgatish  ham   alohida  aham iyatga  ega.
Am m o  bunda  o‘quvchilar  lug‘atga  doim o  tayanib  ishlashga  o‘rganib 
qolm asliklari  kerak.  Shuningdek,  o‘quvchilarning  faolligini  yanada 
oshirishda  im lo  tahlilidan  foydalanish  yaxshi  n atija  beradi.
M atnni  o‘qib,  tahlil  qilib  bo‘lgandan  keyin,  o‘qituvchi  o‘quvchidan 
m atndan  o‘rganilgan  im loga  doir  so‘zni  aniqlashi  va  u n in g   yozilishini 
tushuntirib  bcrishini  so‘rashi  lozim.
To‘rtinchi  sinfda  bayon  tah lilig a  alo h id a  soat  ajratish   ko‘zda 
tutiladi.  Dars  shunday  rejalash tirilish i  lo zim k i,  h a r  b ir  o ‘quvchi  o‘zi 
yo‘l  qo‘ygan  uslubiy  yoki  im loviy  xato larin i  tu sh u n sin .
0 ‘quvchilarning  xatolarini  tahlil  qilish  jara y o n i  to‘rtta   asosiy  ish 
turlaridan  tashkil  topadi:
1.  0 ‘qituvchining  tckshirish  natijalari  haqidagi  tushuntirishi.
2.  Yozma  ishlardagi  xatolarni  jam o a  bo‘lib  m uhokam a  qilish  va 
to‘g‘rilash  yo‘llari.
3.  0 ‘quvchilarning  m ustaqil  ishlari.
4.  Ishga  yakun  yasash.
Bu  ish  turlari  dars  davom ida  o‘rni  alm ash tirilg an   holda  am alga 
oshirilsa  ham   bo‘ladi.  H ar  b ir  dars  bosqichida  ishni  shunday  tashkil 
qilish  kerakki,  butun  sin f diqqati  ishning  bir tu rig a   q aratilm o g ‘i  va  shu
108

---

ish  chcgarasida  barcha  topshiriq  va  xatolar  ustida  ish  olib  borilm og‘i 
lozim.
Bu  darslar,  ayniqsa,  o‘quvchilar  bayonga  m ustaqil  reja  tuzib 
yozganlarida  m uhim   hisoblanadi.  О ‘qiluvchi  ishlarni  tckshirish  vaqtida 
reja sifatiga e’tibor beradi va uni alohida baholaydi ham da tahlil o‘tkazish 
uchun  xatolarni  turlarga  ajratadi.
Eng  k o ‘p  u ch ray d ig an   u m u m iy   x a to la r  -   m a tn   q ism la ri  chcga- 
ra la n ish in in g   n o to ‘g ‘ri  boMishi;  m atn   ju d a   ko‘p  q ism la rg a  ajratib 
y u b o rilish i,  tan la n g a n   sa rla v h a n in g   qism   m azm u n ig a  m os  kel- 
m asligidir.
0 ‘qituvchi  to‘rtinchi  sinfda  o‘quvchilarning  bayonini  tahlil  qilishni 
yan a  boshqacha  ko‘rinishda,  y a’ni  um um iy  ishdan  boshlashi  m um kin. 
0 ‘qituvchi  m atnni  o‘qiydi  va  u n d a  nechta  qism   borligini  so‘raydi. 
0 ‘quvchilar  h ar  b ir  qism   n echta  gapdan  tuzilganini  aytadilar  va  nim a 
uchun rejaning b ir qism iga birlashtirishni tushuntiradilar. 0 ‘qituvchining 
o‘zida  reja  nam unasi,  albatta,  b o ia d i.  A m m o  barcha  o‘quvchilarning 
tuzgan  rejasiga  o‘qituvchining  rejasi  m os  kelishi  shart  em as.  M asalan, 
o‘qituvchi  «Pahlavon  M ahm ud»  hikoyasiga  quyidagicha  reja  tuzgan 
bo‘lishi  m um kin: