Bayonlar totlam I

M .U m arova,  M .N abiyeva
УДК:  811.512.133 
Б Б К  8 1 .2 0 ‘zb
 
ISBN  »70  9943 ■4046-4-9----
I
 
A l i s h e t   iNdvoiy
20y, I/
jm
д  
n o m id a g i
<%У-00
 
О  z b e k is i o n   MK.
©   M .U m arova,  M .N abiyeva,  2013-y. 
©   « N iso   Poligraf>>,  2013-y.

---

K 1R IS H
«Bayonlar  to‘plam i»  DTS  va  uzviylashtirilgan  o‘quv  dasturidagi 
o‘quvchilarning 
bog‘lanishli  nutqini  o‘stirishga  oid  talablardan  kelib 
chiqqan  holda  tuzildi.  To‘plam dagi  m atnlar  m avzu jih atd an   rang-barang. 
To‘plam dan oila va m aktab, V atanim iz, inson va tabiat, hayvonlar hayotiga 
oid m atnlar  hajmi  sinflar  bo‘yicha d astu r  talablariga  m oslashtirildi.  Faqat 
qisqartirib  bayon  yozish  (IV   sinf),  savollarga javob  berish  (И,  III  sinflar) 
talab qilingan taqdirdagina m atndagi so‘zlar miqdori oshirildi. To‘plam dagi 
m ateriallam i  joylashtirishda  izchillikka  am al  qilindi.  A sosiy  bo‘lim lar 
quyidagicha  nomlangan:  tayyor  rejali  bayon; jam o a  bo‘lib  tuzilgan  rejali 
bayon.  Bundan  tashqari  to‘plam dan  h ar  bir  sin f  uchun  nazoratga  mos 
m atn  ham   o‘rin  olgan.  M atn  so‘ngida  uning  necha  so‘zdan  iboratligi 
ko‘rsatilgan.  To‘plam da  m a’lum   im lo  qoidalari  haqida  ham   m a’lumot 
berilgan.  Shu  bilan  birga,  har  bir  m atn  asosida  yoziladigan  bayonning 
rejasi  berilib,  m atndagi  m uhim   so‘zlar  ajratib  ko‘rsatilgan.  Tayyor  rejali 
bayonlarni  yozishda  gaplam ing  m azm unli  va  lug‘at  tarkibini  nazarda 
tutib  tuzilgan  rejadan  foydalanish  kerak.  Jam oa  bo‘lib  tuzilgan  reja 
asosidagi  bayonlarni  yozishda  esa  o‘qituvchi  faqat  rejalarning  nam unali 
m uqobillariga tayanishi  tavsiya  etiladi.
H ar  b ir  m atn  oxirida  bolalar  hikoya  m azm unini  qan ch alik   tushun- 
ganliklarini  tekshirishga  yordam   beruvchi  savollar  ta q d im   etilgan.  Bu 
savollar  «Tahlil»  ruk n i  ostida  berilgan.  T ahlilning  asosiy  yo‘nalishi 
h ikoyaning bosh g‘oyasini,  uning qism lari  o‘rtasid ag i fik riy  bo g ‘liqlikni, 
b olalarning  hikoyadagi  ishtirok  etuvchilarga,  u larn in g   ish larig a bo‘lgan 
m unosabatlarini  aniqlashda  yordam   berishga  qaratilg an   b o ‘lishi  lozim. 
H ikoyaning  bunday  tahlili  o‘quvchilarni  m antiqiy  fik rlash g a  o‘rgatadi. 
U larn in g   hissiy  idrokini  chuqurlashtiradi,  tasav v u rin i  boyitadi.
Tahlil  savollari  tartib   bilan  berilm ag an   holatlarda  o‘qituvchi  o‘z 
im koniyatidan  kelib  chiqib,  savollardagi  izch illik n i  o‘zgartirishi, 
o‘quvchilarning  m atndan  olgan  dastlabki  taassu ro tlarin i  h isobga  olgan 
holda  qo‘shim cha  savollar  kiritishi  m um kin.
3

---

Dars  jaray o n id a  o ‘quvchilar  diqqatini  hikoyaning  bosh  g‘oyasiga 
qaratish, 
hikoyaning 
sarlavhasi 
(nom i)ni 
tushuntirish, 
hikoya 
m azm unidagi  asosiy  m antiqiy  bog‘lanishni  ko‘rsatish  talab  etiladi.
Bu  bo‘lim dagi  ba’zi  savollar  g‘oyani  ifodalashda  m uallifn in g   o‘zi- 
ga  xos  uslubiy  xususiyatlariga  e’tibor  qaratish  yoki  alohida  aham iyatga 
ega  bo‘lgan  ju m la la r  m ohiyatini  tushuntirish  uchun  x izm at  qiladi. 
0 ‘qituvchi:  «Sevinch  yo sh la ri  qalqidi»  birikm asini  qan d a y  tushunish 
m um kin?  N odiraning  m usiqani  sevganligini  qaysi  so 'z  orqali  bilamiz? 
(sevadi  so‘zi  orqali),  «K ziga yosh  oldi»  iborasini  tu sh u n tih b   bering». 
kabi  savol  va  topshiriqlarni  darsning  boshqa  bosqichlariga  (qayta 
hikoyalash, yozuvga  tayyorlanish  davriga)  ko‘chirishi  h am   m um kin.  Bu 
faqat  o‘quvchilar tom onidan  ifodalar to‘g ‘ri  tushunilganligi  o‘qituvchiga 
ravshan  b o ig a n d a g in a   qo‘llanilishi  m um kin.  Rejadagi  savollar  bayon 
qilish za ru r bo‘lgan voqealarning izchilligini ta ’m inlaydi. M atn tahlilidan 
keyingi  ish -  reja  savollari  bo‘yicha m atn  m azm unini qism an yoki to‘liq 
so‘zlab b erish shaklida o‘tkaziladi.  Bu esa o‘qituvchilarni bayon yozishga 
tayyorlaydi.  A gar  o‘qituvchi  hikoya  tinglanganidan  so‘ng  hikoyaning 
m azm unini  takrorlashga zaru rat sezsa,  u holda o‘zi  hikoyadagi  voqealar 
m azm unini  to iiq   tiklovchi  savollarni  tayyorlashi  m um kin.  L ekin  m atn 
tahlilini jo ‘n tak ro riy  so‘zlar bilan alm ashtirish o‘quvchilarning m antiqiy 
qobiliyatlarini  o‘stirishga  salbiy  ta ’sir  ko‘rsatadi.
To‘plam da m atnni  o‘z  so‘zi bilan gapirib berishni  to‘g ‘ri  tashkil  etish, 
qaysidir so‘zlarni tushuntirish, xatolar oldini olish uchun qanday usullardan 
foydalanish  to‘g ‘risida  ham   uslubiy  ko‘rsatm alar  beriladi.  A m m o  bu- 
larning  barchasiga  darsning  tayyor rejasi  deb  qaram aslik  lozim.
To‘plam dagi uslubiy bo‘lim larda bayon  o‘tkazish d arsining tax m in iy  
rejasi  va  uslubiy  ko‘rsatm alari  berilgan.
H ar  b ir  sinfda  bayon  ustidagi  ta’lim iy  ishlar  m etodining  o‘ziga  xos 
xususiyati  bor.  S huning  uchun  dastlab  har  bir  s in f uchun  «B ayon  ustida 
ishlash  m etodi»,  so‘n g ra  m atnlar berilgan.
Uslubiy  bo‘lim larda  oldingi  sinflarda  berilgan  m a’lum otlar  takror- 
lanm aydi.  Ik k in ch i  sinfning  tayyorgarlik  m ashqlari  bundan  m ustasno. 
H ar  bir  sinfga  oid  uslubiy  bo‘lim larda  o‘qituvchining  diqqat-e’tibori 
xuddi  shu s in f uchun xos bo‘lgan yangi m urakkabliklarga qaratiladi. Shu 
s in f  dasturi  talab  qilgan  ish  usullari  va  o‘quvchilarning  m ustaqilligini 
oshirish  yo‘llari  ta’riflab  beriladi.
4

---

« Ik k in ch i  sin fd a  bayon  u stid a  ishlash  m etodi»  b o ‘lim id a  o ‘quv- 
ch ilarn i  tay y o r rejad an  foydalanishga, savollarga to‘g ‘ri jav o b  berishga, 
fik rn i  yorqin  m a ’noda  ifodalovchi  qisq a  gaplar  tu zish g a  o‘rgatish 
m asala la ri  yoritilgan.  U chinchi  sin fg a  oid  m etodik  bo‘lim d a  tayyor 
rejali bayo n n in g   yangi  tu rla rig in a   ta’riflanm asdan,  b alk i  o‘quvchilarga 
bayon  uchun  reja  tu zish n i  o ‘rg a tish   to ‘g ‘risida  ham   m aslah at  berildi. 
M u ra k k ab lik la rn in g   tad rijiy   o rtish i  va  o‘quvchilar  m u staq illig in in g  
o‘sishi  m unosabati  bilan  ik k in c h i  sin fd a ja m o a   bo‘lib  reja  tu zish n in g  
ik k i  asosiy  x ili  ta ’riflangan.
To‘rtinchi  sinfga  taalluqli  m eto d ik   bo‘lim da,  asosan,  II  sin f  bilan 
taqqoslangan holda bayonning yangi tu rlarin i yozish uchun ko‘rsatm alar 
berildi.  Shuningdek,  m atn  rejasi  o‘zgargan  va  m azm unni  qisqa  bayon 
etish  d arslarining  nam unasi  keltirildi.  IV   sinfga  oid  bo‘lim da  rejani 
m ustaqil  tuzishga o‘rgatish,  b a’zi  m atn lard a m avjud  bo‘lgan  m uhokam a 
va tasvirlashdan  foydalanish  usu llari  tavsiya  etilgan.
0 ‘qituvchi  qaysi  sinfda  ishlashidan  qat’iy  nazar,  u  b o g ‘lanishli 
nutqdagi tadrijiylikni aniq ta sa v v u r etishi, uch sinfga oid barcha m etodik 
m aqolalar bilan tanishib chiqishi lozim .  0 ‘qituvchiga avvalo to‘plam dagi 
m atnlardan  tanlab  olish,  so‘n g ra  choraklik  taqvim   reja  tuzish  m aslahat 
beriladi.  M atn  tanlashda  o‘qituvchi  quyidagi  talablarga  am al  qiladi:
1.  B ayon  tu ri  o‘quvchilarning  bilim   saviyasiga  qarab  belgilanadi.
2.  M atn lar  m azm uni  o ‘quvchilar  uchun  mos  bo‘lishi  shart.
3.  Bayon  ustida  ishlash  o ‘quvchilarning  bog‘lanishli  nutqini 
o ‘stirishga  qaratilgan  m ashg‘u lo tlarn in g   boshqa  turlari  -   insho, 
qayta  hikoyalash,  ijodiy  to p sh iriq lar  bilan  cham barchas  bo‘glangan 
b o ‘lishi  zarur.  Shunda  d a stu r  talab larin i  am alga  oshirishga  qaratilgan 
m ashg‘ulotning  sam aradorligi  y a n a d a  oshadi.
5

---