Бадиий асардаобраз ва образлилик


Адабий турлар ва жанрлар такозосига кўра бадиий образларнинг куйидаги хиллари мавжуд: лирик, эпик ва драматик образлар. Лирик шеърларнинг кахрамонлари лирик образ ёки лирик кахрамон деб юритилади



Download 101,9 Kb.
bet7/10
Sana24.02.2022
Hajmi101,9 Kb.
#248547
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
БАДИИЙ АСАРДАОБРАЗ ВА ОБРАЗЛИЛИК

Адабий турлар ва жанрлар такозосига кўра бадиий образларнинг куйидаги хиллари мавжуд: лирик, эпик ва драматик образлар. Лирик шеърларнинг кахрамонлари лирик образ ёки лирик кахрамон деб юритилади.

Адабий турлар ва жанрлар такозосига кўра бадиий образларнинг куйидаги хиллари мавжуд: лирик, эпик ва драматик образлар. Лирик шеърларнинг кахрамонлари лирик образ ёки лирик кахрамон деб юритилади.

Хамид Олимжоннинг “Ўлка”, “Ўрик гуллаганда”, “Ўзбекистон” шеърларининг бош кахрамони - шоирнинг ўзи - лирик образдир.

Асар тўкимасида тутган ўрнига кўра образларнинг хиллари. Йирик хажмли асарларда (эпик, драматик) бош ва ёрдамчи образлар бўлади.

Асар воеаларининг марказида туриб, сюжетни харакатга келтирадиган, ёзувчи ифодаламоқчи бўлган асосий гояни ўзида ташийдиган шахслар бош образ ёки бош кахрамон деб аталади.

Адабиёт хаётни икки хил йўл билан тадқиқ килади: бири - тасдиклаш, иккинчиси - инкор этиш. Шунга кўра, образлар ҳам бир-биридан фарқ килади. ҳаётнинг ёзувчи идеалига мувофиқ томонларини тасдиклаш учун асарга киритилган образлар - ижобий образлар деб юритилади. хаётнинг бирор томонини инкор қилиш учун хизмат киладиган образлар - салбий образлардир.

Адабиёт хаётни икки хил йўл билан тадқиқ килади: бири - тасдиклаш, иккинчиси - инкор этиш. Шунга кўра, образлар ҳам бир-биридан фарқ килади. ҳаётнинг ёзувчи идеалига мувофиқ томонларини тасдиклаш учун асарга киритилган образлар - ижобий образлар деб юритилади. хаётнинг бирор томонини инкор қилиш учун хизмат киладиган образлар - салбий образлардир.

Ҳажвий асарларда, асосан, сатирик ва комик-юмористик образлар етакчилик килади. Сатирик образ кисман салбий образга ўхшаб кетади (хар иккала типдаги образлар воситасида ҳаётдаги салбий кишилар ёхуд хаётдаги кусурлар танқид қилинади), улар ўртасида принципиал фарклар хам бор: салбий образда хаётдаги кусурлар инкор қилинса-да хажв этилмайди - ёзувчи улар устидан очикдан-очик кулмайди.


Download 101,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish