Бадиий асардаобраз ва образлилик



Download 101,9 Kb.
bet8/10
Sana24.02.2022
Hajmi101,9 Kb.
#248547
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
БАДИИЙ АСАРДАОБРАЗ ВА ОБРАЗЛИЛИК

Сатирик образларда эса, аксинча, хаётдаги кусурлар устидан захарҳанда кулиш, сарказм, киноя, масхаралаш усули етакчилик килади. Сатирик образнинг хатти-ҳаракатлари ва одатларидан киши бехад нафратланади, улардан жирканади.

Адабий асарда иштирок этувчи ҳар бир шахс ва (баъзан) вокеа ривожида у кадар мухим рол ўйнамайдиган эпизодик образ персонаж деб юритилади. Бадиий асарда бир-бири билан узвий боғлик образлар мажмуи образлар тизими деб аталади.

Адабий асарда иштирок этувчи ҳар бир шахс ва (баъзан) вокеа ривожида у кадар мухим рол ўйнамайдиган эпизодик образ персонаж деб юритилади. Бадиий асарда бир-бири билан узвий боғлик образлар мажмуи образлар тизими деб аталади.

  • Бадиий асар тўқимасида шундай унсурлар ҳам борки, улар асар исмларини, манзараларини бир-бирига боглашга, кахрамонларнинг муносабатини очиб беришга бир сўз билан айтганда асар композициясига хизмат килувчи воситалар ёки бадиий деталлар вазифасини бажаради.
  • Образ санъат ва адабиётнинг образлар воситасида вокеликни акс эттириш хакидаги асосий тушунчасидир. Адабиёт ва саънат вокеликни образлар воситасида акс эттирар экан, хар бир асарда тасвирланган нарса, предмет ёки иштирок этувчи шахслар кенг маънода образ дейилади.

Бадиий асарда образлилик масаласи.

Бадиий асарда образлилик масаласи.

  • Маълумки, санъат ва адабиётда хаёт образлар воситасида акс эттирилади. Санъаткор ҳаётни кузатади, кузатган воқеаларини тафаккуридан ўтказади, уларни кайта ишлаб яна жонли хаёт шаклида яратади. хаёт воқеа-ходисаларини қайта тиклашда инсон образи ғоятда муҳим аҳамиятга эга.
  • Бадиий образ дейилганда, асосан, иносн образи тушунилади ва у адабиётда ҳал қилувчи рол ўйнайди. Ғоявий-бадиий етук асарлардаги кишилар образи оркали биз муайян бир давр ҳаёти хакида кенг маълумот оламиз.

1.Бадиий образнинг умумлашмаси Л.Н.Толстойнинг фикрича, адабиётда маълум бир тип яратиш учун шу тоифадаги жуда кўп кишиларга хос хусусиятларни танлаб олиб, бадиий бир бутунликка жамлаш керак. Ёзувчи бир дўкондор, амалдор ёки ишчи образини яратиш учун жуда кўп дўкондор, амалдор ва ишчи ҳаётини ўрганиши, уларнинг социал-синфий қиёфасини белгиловчи характерли хусусиятлари, одатларни ва бошқаларни бир образда бера олиши керак.

  • 1.Бадиий образнинг умумлашмаси Л.Н.Толстойнинг фикрича, адабиётда маълум бир тип яратиш учун шу тоифадаги жуда кўп кишиларга хос хусусиятларни танлаб олиб, бадиий бир бутунликка жамлаш керак. Ёзувчи бир дўкондор, амалдор ёки ишчи образини яратиш учун жуда кўп дўкондор, амалдор ва ишчи ҳаётини ўрганиши, уларнинг социал-синфий қиёфасини белгиловчи характерли хусусиятлари, одатларни ва бошқаларни бир образда бера олиши керак.

  • Download 101,9 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish