Б. С. Мусаев а г р о к и м


Озиқ моддаларнинг ҳосил билан олиб чиқиб



Download 6,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet202/310
Sana24.02.2022
Hajmi6,8 Mb.
#237581
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   310
Bog'liq
Агрокимё B.C.Musayev

Озиқ моддаларнинг ҳосил билан олиб чиқиб 
кетилиши
Қишлоқ хўжалик экинлари тупроқдан озиқ модда- 
ларни турли миқдор ва нисбатларда олиб чиқиб кетади. 
Бунда усимликларнинг тури ва нави билан бир қаторда 
тупроқ-иқлим шароитлари ҳам муҳим ўрин эгаллайди. 
Усимликларнинг озиқ модцаларига бўлган талаби уму­
мий ҳосил билан олиб чиқиб кетиладиган озиқ модда­
лар микдори билан ёки асосий маҳсулотнинг ҳосил 
бирлиги (шунга мос келадиган. поя, сомон ва бошқа- 
лар)и билан белгиланади.
Ўсимликларда озиқ элементларнинг энг кўп мик­
дорда тўпланиши одатда пишиш даврининг бошларига 
тўғри келади. Бу катталикдан «усимликларнинг озиқ 
элементларига булган талаби»ни аникдашда фойдала­
ниш мумкин. Ривожланишнинг сўнгги даврларида ха- 
зонрезгилик ва моддаларнинг илдиздан тупроққа оқиб 
ўтиши ҳисобига ўсимликлар таркибида озиқ модцалари 
микдорининг бир қадар камайиши кузатилади.
Озиқ модцаларининг 
биологик ва хўжалик чиқими 
тушунчалари фаркданади.
Усимликлар том он и дан ҳоси л н и н г би ол оги к м асса­
си н и (д о н , со м о н , анғиз ва илдиз қолдик дари ) шакл­
лантириш учун ўзлаш тириладиган о з и қ м оддалар м ик­
дор и б и о л о г и к ч и қ и м и бораси би лан ю ритилади.
Х ў ж а л и к ч и қ и м и эса фақатгина маҳсулот- 
нинг товар қисми билан (масалан, дон ва сомон, ил­
дизмева ва палак) олиб чиқиб кетиладиган озиқ модда­
лар микдорини кўрсатади. Агар сомон ёки палак 
нотовар 
маҳсулот сифатида пайкалда қолдирилса, улар тарки­
бидаги озиқ моддаларнинг микдори хўжалик чиқимига 
киритилмайди.
Чиқимнинг қолдиқ қисми — ўз ичига пайкал­
да қоладиган анғиз ва илдиз қолдикдари, тўкилган дон 
ва мевалар таркибидаги, шунингдек, илдиздан туп- 
роққа оқиб ўтадиган озиқ элементлар йиғиндисидан 
иборат. Тадқиқотлар бўйича чиқимнинг қолдиқ қисми 
таркибида ҳосилнинг шаклланиши учун озиқ модца- 
ларнинг талайгина микдори бўлиши аникданган.
Айтиб ўтилг^лардан фақат хўжалик чиқими асоси­
да белгиланадиган ўғит меъёри ўсимликларнинг озиқ 
модцаларига бўлган талабини тўла таъминлай олмасли- 
ги кўриниб турибди. Чунки ўсимликларга озиқ модда- 
лар фақат товар маҳсулотнигина эмас, балки илдиз


тизими, барг ва пояларни шакллантириш учун ҳам 
зарурдир. Тупрокда қоладиган ўсимлик колдиклари ми- 
нераллашиб, кейинги экиладиган экинлар учун озик 
вазифасини ўтайди. Амалда усимликларнинг озиқ мод­
даларга бўлган талаби I 
т
асосий маҳсулот ва унга мос 
келадиган «ёрдамчи» маҳсулотнинг шаклланиши учун 
сарфланадиган хўжалик чиқими асосида \исобланади 
(58-жадвал).
58
- ж а д в с и
1
.

Download 6,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish