Азим ҳожиев ўзбек тили сўз ясалиши



Download 51,54 Kb.
Pdf ko'rish
bet95/109
Sana02.06.2023
Hajmi51,54 Kb.
#947764
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   109
Bog'liq
Azim Hojiyev. O\'zbek tili so\'z yasalishi tizimi

-лаш
1
аффикси ўзлашма сўзлардан ҳам бундай феъллар ясай олади: 
фашистлашмоқ, шаблонлашмоқ, демократлашмоқ
ва бошқалар. 
Миллат, қабила кабиларнинг номини билдирувчи сўзлардан 
руслашмоқ, ўзбеклашмоқ, турклашмоқ
каби тиццаги ясалиш ҳам 
-лаш
1
аффиксининг худди шу вазифаси асосидаги ясалишдир.
Ҳозирги ўзбек адабий тилида 
-лаш
1
аффиксининг бу 
вазифаси асосида кўплаб турли соҳага оид терминлар ясалади. 
Масалан, қуйидаги лингвистик терминларга эътибор берай- 
лик: 
отлашиш, ё-лашиш, о -лаш
ва б.: 
Муаллиф п нингфлашуви-
га мисол келтиради. („ Ўзб. тили ва ад. “)
-лаш
1
аффикси ёрдамида бундай маъноли объектсиз 
феъллар ясалади. Фактларга эътибор берилса, юқоридаги 
феълларнинг сўз ясалиш асоси асли от бўлса ҳам лекин уларда 
маълум бир белги-хусусият, тус, ҳолат акс этади. Уларнинг 
худди шу белги-хусусияти, ҳолати, туси асосида 
-лаш
1
аф- 
фикси ёрдамида кўриб ўтилган типдаги феъллар ясалади. 
Шундай хусусиятга эга бўлмаган отлардан 
-лаш
1
аффикси 
ёрдамида феъл ясалмайди.
-лаш
1
аффикси ёрдамида белги билдирувчи сўзлардан 
ясалган феъллар шахс, нарса-предметнинг сўз ясалиш асоси- 
дан англашилган белги, хусусият, хоссани касб этиши, унда 
шундай белги, хусусият кабиларнинг пайдо бўлиши маъно- 
сини билдиради: 
қуюқлашмоқ, аблаҳлашмоқ, авомлашмоқ,
155
www.ziyouz.com kutubxonasi


одобсизлашмоқ, опоқ-чапоқлашмоқ, арзонлашмоқ, аса-
бийлашмоқ, аҳиллашмоқ, бадтарлашмоқ, бегоналашмоқ,
гўзаллашмоқ, дўстлашмоқ, секинлашмоқ, сероблашмоқ
каби.
-лаш
1 аффиксининг бу вазифаси асосида фақат объектсиз 
феъллар ясалади. Бу типдаги феъл ясалиши ҳозирги ўзбек 
адабий тилида жуда фаол жараён. Ўзбек тилининг тараққиёти 
жараёнида, айниқса, рус тилининг таъсири натижасида 
-лаш

аффиксининг ўз тил материаллари асосида феъл ясаш дои- 
раси кенгайди, шунингдек, ўзлашма сўзлардан феъл ясалиши 
ҳам жуда фаол ҳолатдир: 
ҳарбийлашмоқ, сўзлашмоқ, жаранг-
лилашмоқ, ўтимлилашмоқ, ерлилашмоқ, кескинлашмоқ, миллий-
лашмоқ, оммавийлашмоқ, тетиклашмоқ, сиёсийлашмоқ, ста-
биллашмоқ, моддийлашмоқ, реаллашмоқ, конкретлашмоқ
каби. 
Оммалашмоқ
феъли ҳам 
-лаш
1 аффиксининг худди шу 
вазифаси асосида ясалган1.
-лаш
2. Бу аффикс феъл ясовчи 
-ла
ва биргалик нисбат 
шаклини ясовчи 

аффиксининг бирикувидан ҳосил бўлган. 
-лаш
2 аффикси, асосан, отлардан, саноқли даражада бошқа 
туркумга оид сўзлардан феъл ясайди.
1. Отлардан ясалган феъллар сўз ясалиш асосидан англа- 
шилган нарса, иш-ҳаракатни қилиш маъносини билдиради: 
мусобақалашмоқ, ёрдамлашмоқ, музокаралашмоқ, маслаҳат-
лашмоқ, ҳангомалашмоқ, ҳазиллашмоқ
каби. Бундай феълларда 
сўз ясалиш асоси от бўлса ҳам, лекин улардан иш, ҳаракат 
мазмуни англашилади, яъни бу сўз (от) иш, жараён, ҳара- 
катнинг атамаси бўлади. Ана шундай хусусиятга эга бўлмаган 
отлардан, айниқса, конкрет отлардан 
-лаш
2 аффикси ёрда- 
мида бу типдаги феъл ясалмайди. Куйидаги мисолларга эъти- 
бор беринг: 
хатлашмоқ, чойлашмоқ, беллашмоқ.
Бу феъл- 
ларнинг ясалишида ҳам 
хат, чой, бел
сўзлари асосий маъноси 
(конкрет нарса-предмет маъноси) билан қатнашаётгани йўқ, 
балки аниқ бир иш, ҳаракат маъпоси асосида 
-лаш 2
аффикси 
ёрдамида феъл ясаляпти. 
Ваъдалашмоқ, сўзлашмоқ, рози-
лашмоқ, тиллашмоқ
феъллари ҳам сўз ясалиши асоси ва - 
лаш 2
аффиксининг шу хусусиятлари асосида ҳосил қилинган. 
Ҳатто, 
ақллашмоқ, қаймоқлашмоқ
феъллари ҳам сўз ясалиши 
асосинргаг кўчма маъноси негизида ҳосил этилган.

Download 51,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish