Асосий ишлаб чикарган муассаса: Андижон Давлат тиббиѐт институти психиатрия, наркология ва тиббий психология кафедраси



Download 397,82 Kb.
Pdf ko'rish
bet9/17
Sana28.01.2023
Hajmi397,82 Kb.
#904267
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17
Bog'liq
xotira va diqqatning

2.
 
Психоорганик синдром (Вальтер-Бюэль учлиги) 
Бир неча симптомлардан иборат булади:
1.
Хотирани сусайиши 
2.
Тушуниш кобилиятининг пасайиши 
3.
Аффектларни тутиб тура олмаслик 
Психоорганик синдромнинг турта варианти бор: 
1.
Астеник турида
беморларда тез жисмоний ва рухий чарчашлик, толикиш, 
тажанлик, гиперестезия каби белгилар кузатилади;
2.
Эксплозив 
тури
жахлдорлик, 
узини 
тута 
олмаслик, 
дисмнестик 
бузилишларнинг енгил даражалари билан ифодаланади; 


3.
Эйфорик турида
беморларда бегамлик, уз шахсини тугри танкид килиш 
кобилиятининг пасайиши, интилишларининг тута олмаслиги кузатилади. 
Эйфория куринишдаги кайфиятнинг кутарилишлари кузатилиши мумкин;
4.
Апатик тури
беморларнинг кизикиш доирасининг торайиши, атрофдаги 
шароитга, кишиларга хиссий бефарклик, дисмнестик бузилишлар билан 
ифодаланади.
Психоорганик синдром БМШнинг йироклашган даврида, бош миянинг кон томир 
ва бошка органик касалликларда учрайди. 
ДИККАТНИНГ ТИББИЙ ПСИХОЛОГИЯ ВА ПСИХОПАТОЛОГИЯСИ 
Диккат
– рухий фаолиятининг уюштирилган шакли булиб, муайян уйналишда 
булиши, одам онгининг объект ва ходисаларни саралаб идрок этишига каратилганлиги. 
Бошкача килиб айтганда, диккат – бу онгни бир нуктага туплаб, муайян бир объектга фаол 
каратилишидир. 
Диккат одамнинг барча фаолиятларида, энг содда фаолиятдан тортиб (нинага ип 
такиш), энг мураккаб фаолиятигача (укиш, ѐзиш каби) иштирок этади. Диккат эшигидан 
ташкарида колган нарса онгимизга бориб етмайди. Диккатнинг билиш жараѐнида хам 
ахамияти катта. Диккат сезиш, идрок, тасаввур, хотира ва тафаккур жараѐнларида хар вакт 
иштирок этади. Демак диккат барча акс эттириш жараѐниниг доимий йулдошидир. Лекин 
диккат барча рухий жараѐнларда иштирок этса хам, ѐлгиз узи хеч нарсани акс эттира 
олмайди.
Диккатнинг физиологик асоси бош мия кобигининг муайян жойларида оптимал 
кузгалувчанлик учокларида кузгалишнинг тупланишидир, бу вактда кобикнинг колган 
жойлари тормозланиш холатида булади (И.П.Павлов). Диккат пайтида онг бир нуктага 
топланади, бунда гуѐки онг тигизланади, натижада онг доираси жуда хам ѐркинлашади. 
Онгнинг энг тигизланган, ѐки ѐркин нуктаси диккатнинг фокуси (маркази) деб аталади. 
Шу марказга тушган барча нарсалар жуда тула, ѐркин хамда жуда аник акс эттирилади.
Диккатнинг куйидаги турлари ажратилади: 
1. 

Download 397,82 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish