Асосий ишлаб чикарган муассаса: Андижон Давлат тиббиѐт институти психиатрия, наркология ва тиббий психология кафедраси



Download 397,82 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/17
Sana28.01.2023
Hajmi397,82 Kb.
#904267
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
xotira va diqqatning



 


Асосий ишлаб чикарган муассаса: Андижон Давлат тиббиѐт институти психиатрия, 
наркология ва тиббий психология кафедраси 
Муаллифлар:
М.Л.Аграновский – тиббиѐт фанлар доктори, профессор, психиатрия, наркология 
ва тиббий психология кафедраси мудири
Б.У.Мадьярова – психиатрия, наркология ва тиббий психология кафедраси 
ассистенти 
Ш.Р.Урманов – психиатрия, наркология ва тиббий психология кафедраси 
ассистенти 
В.МАграновский - психиатрия, наркология ва тиббий психология кафедраси 
клиник ординатори 
Такризчилар: 
1.
К.К.Солиев - Андижон Давлат тиббиѐт институтининг тиббиѐт фанлари доктори, 
профессор, эндокринология курси билан госпитал терапия кафедраси мудири
2.
А.М.Каримов - Андижон давлат тиббиѐт институтининг тиббиѐт фанлари номзоди, 
доцент, неврология ва болалар неврология кафедраси мудири
Ташки такризчи: 
1.
Б.А.Тошматов – I Тошкент Давлат тиббиѐт институтининг тиббиѐт фанлари доктори, 
профессор, психиатрия кафедраси мудири, Узбекистон республикаси бош психиатри 
Тиббиѐт институти талабалари, врач-психиатр ва умумий амалиѐтидаги врачлар учун 
тайѐрланган
Услубий курсатма М.Л.Аграновский – тиббиѐт фанлар доктори, профессор, 
психиатрия, наркология ва тиббий психология кафедраси мудири, Б.У.Мадьярова, 
Ш.Р.Урманов – психиатрия, наркология ва тиббий психология кафедраси ассистентлари 
ва В.МАграновский – психиатрия, наркология ва тиббий психология кафедраси клиник 
ординатори томонларидан тайѐрланган 
ХОТИРА ВА ДИККАТНИНГ ТИББИЙ ПСИХОЛОГИЯ 
ВА ПСИХОПАТОЛОГИЯСИ 
ХОТИРА
– бу нихоятда ажойиб, ахамиятли ва кандайдир бир сирли рухий 
жараѐндир. Бу жараѐн турли максадга йуналтирилган самарали фаолиятни олиб боришга 
ѐрдам беради ва умумий хаѐтий хулк атворни амалга оширади. 
Хотира – бу утмишдаги тажрибани акс эттирилиши булиб, у илгари идрок 
килинган нарса ва ходисаларни, кечирган туйгу, уйланган фикр ва килинган харакатларни 
эсда колдириш, эсда саклаб туриш хамда кейинчалик эсга туширишдан иборат рухий 
жараѐндир, яъни мурракаб рухий жараѐнларининг катори. 
Хотиранинг физиологик асоси – асаб системасини пластиклигидир. Бош миянинг 
хужайралари, яъни юкори ташкиллаштирилган модда – бу олий даражали пластикликка 
эга булган материядир. 


Хотиранинг онтогенетик ривожланиши ДНК – РНК – оксил (РНК – оксил эхтимол) 
системанинг ѐрдами билан амалга оширилади. 
Хозирги пайтгача хотиранинг механизимида ДНКнинг ахамияти шубхали деб 
хисобланади. Флекснер гипотезаси буйича: эслаб колиш РНК синтезини ва оксилларни 
ишлаб чикаришини юргизиб юборади. 
Индивидуал хотира («онтогенетик» хотира) муайян кетма кетликда ривожланади. 
Урганиш жараѐнининг бошланишида РНК молекулалари танланган холда синтез 
килинади, кейин эса янги ишни олиб бориш учун функционал синапслар хосил булади 
(бош мия доирасидаги холино-, адрено-, серотонин реактивли биокимѐвий системалар) ва 
кейинги боскичда «узок муддатли»хотирани функциясини аниклайдиган РНК 
хужайраларини синтези содир булади, лекин бу ерда РНК оралик функцияни бажаради.
Ахборотни давомли саклаш жараѐнида бевосита ролни, танланган холда синтез 
килинган, оксиллар бажаради. 
Изни киска муддатли хотирадан узок муддатли хотирага утказиш учун 30 
дакикагача вакт керак. 
Хотира учта таркибий кисмлардан (жараѐнлардан) иборат: 
I.
Эслаб колиш (реценция, импрегнация ѐки фиксация) 
II.
Эсда саклаб туриш (ушлаб колиш, ретенция) 
III.
Эсга тушуриш (репродукция) 

Download 397,82 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish