Аскар Нигматов, Шерзод Мухамедов, Бахтиёр Камолов экологик бошцарув



Download 1,18 Mb.
bet35/54
Sana25.02.2022
Hajmi1,18 Mb.
#279611
TuriМонография
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   54
Bog'liq
;;;Экологик бошкарув

Биринчидан, келажак махалласининг максади битта ва лунда килиб ифодаланган булмоги зарур. Масалан, махаллада яшаётган хамма фукаро- ларнинг фаровон турмуш тарзининг барча жабхаларини демократик прин- циплар асосида бошкариш ва тартибга солиш.
Иккинчидан, махаллалар ваколатини кучайтираётганда давлат ахами- ятига молик ёки нодавлат ташкилотларининг функционал йуналишларига оид масалалар махаллага утиб кетмаслиги лозим. Давлатнинг бевосита ваколат доирасидан махаллага олиб бериб булмайдиган функционал йуна- лиш: умумсиёсий, умумиктисодий, умумэкологик масалалар. Мисол та- рикасида - давлатлараро келишувлар, битимлар ва шартномалар, давлат хавфсизлигини таъминлаш, мудофаа, жамоат тартибини саклаш каби си- ёсий масалалар. Иктисодий ривожланишнинг тактик вазифаларини белги- лаш ёки стратегик йуналишларни режалаштириш, экологик хавфсизликни миллий, регионал ва глобал микёсда амалга ошириш. Нодавлат нотижорат ташкилотлардан - турли партияларни тузиш, клублар ёки харакатлар йуна- лишини белгилаш, жамгарма ичида яна турли йуналишдаги ёки окимдаги жамгармаларни ташкил этиш.
Ушбу максадга эришиш йулида махалла куйидаги экологик вазифалар- ни амалга оширмоги талаб этилади:

  • махалла имкониятларини экологик хавфсизликни ривожи учун хизмат килдириш;

  • давлат органларининг бевосита ваколатига кирмайдиган, яъни умумэ- кологик масалалардан ташкари ваколатларни боскичма-боскич фукаролар- ни узини узи бошкариш органларига утказиш;

  • замон талабига мос равишда экологик конунчилик тизимини такомил- лаштира бориш;

  • махаллани экологик ривожлантириш тизимини яратиш ва уни амалга ошириш;

  • махаллада тадбиркорлик фаолиятини атроф-мухитни мухофаза ки- лишга йуналтириш;

  • диний акидалардан экологик маънавият ва маърифат ишларни олиб боришда кенг фойдаланиш;

  • махаллада экологик бошкарув ва назоратга тегишли булган шахслар- нинг маошлари, уларга бериладиган кушимча хакларни юкори белгилаш;

  • атроф-мухитни мухофаза килиш борасида моддий ва молиявий то- мондан махалланинг мустакиллигини таъминлаш, уни эркин ва бакувват килиш.

Мазкур вазифалар куйидаги принциплар асосида амалга оширилиши лозим: ошкоралик, конунийлик, фаоллик, мотивацияланганлик. Унда 7 та тоявий-мафкуравий йуналишлар: Ватан равнаки, юрт тинчлиги, халк фа- ровонлиги, комил инсон тарбияси, ижтимоий хамкорлик, миллатлараро то- тувлик, динлараро багрикенглик устуворлик килиши керак.
Узбекистонда 2003 йил «Обод махалла йили» деб эълон килинди. Бу бежиз эмас, албатта. Чунки демократик давлат ва фукаролик жамиятини кураётган республикамизда давлатнинг умумий, айникса, махсус эколо­гик бошкарув органларининг ижтимоий-иктисодий ваколатларини узи- ни узи бошкарув идораларига утказиш масаласи жуда долзарбдир. Тоза атроф табиий мухит кишиларнинг яшаш хукукининг асосий элементи ва уни асраб-авайлаш, авваламбор, узларига ботлик эканлигини англашлари хамда уз худудларида экологик бошкарувни боскичма-боскич уз ваколат доирасига киргизишлари мухим масаладир.
Хулоса килиб айтганда, Узбекистонда кучли давлатдан кучли фукаро­лик жамияти сари бориладиган асосий йул «махалла чоррахаси»дир. Унда экологик фаоллик, албатта, бирламчи ахамият касб этади. Зеро махаллий микёсдаги фукароларнинг экология хавфсизлиги уларнинг фаровон хаёт кечиришларига бориб такалади.

    1. Ах,оли пунктларида дарахт ва буталарни кесиш
      цоидалари ва жавобгарлиги


Халкаро экологик талабларга кура хар бир инсонга ахоли пунктларида, унинг табиий шароитига монанд равишда, 30-70 м3 яшил майдон тутри ке- лиши керак. Лекин мутахассислар бу меъёр Узбекистоннинг табиий шаро- ити учун 50-60 м2/кишидан кам булмаслигини уктирмокдалар. Бу меъёр, айникса, экологик хавфли худудлар учун ута долзарб муаммо эканлигини таъкидлаш жоиз. Биргина пойтахт Тошкент шахрида дарахтлардан - эман, кайраточ, чинор, терак, каштан, катальпа, гледичия, акация, каратай; бута- лардан - форзиция, настарин, япон ноки, сурия атиргули, багряник, Ван- гутта спиреяси, дейция, буддлея; экзотик флорадан - уткир баргли заранг, Америка шумтоли, япон сафораси, шамшод, сарв каби 220 хилдан ортик манзарали дарахт ва буталар усмокда. Мазкур маданий ва табиий турдаги усимлик дунёси объектларининг ахоли пунктлардаги экологик функцияси куйидагилардан иборат:33

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish