Аскар Нигматов, Шерзод Мухамедов, Бахтиёр Камолов экологик бошцарув


Биринчидан, кескин континентал иклим шароитида хаво харорати ва намлигини муътадиллаштиради



Download 1,18 Mb.
bet36/54
Sana25.02.2022
Hajmi1,18 Mb.
#279611
TuriМонография
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   54
Bog'liq
;;;Экологик бошкарув

Биринчидан, кескин континентал иклим шароитида хаво харорати ва намлигини муътадиллаштиради. Масалан, ёз жазирамасида кундуз кунлари уарорат 35-40 С0 ва ундан уам ортик даражага кутарилганда очик жойларда ва, айникса, асфальт-бетон юзаси, куёшга караган бино уарорати 70-80 С0 даражагача чикади. Айнан худди шундай пайтда бог ва хиёбонларда, яъни дарахтзору бутазорлар билан копланган худудлар- да куёш радиацияси окимининг камайиши туфайли уарорат уртача 7-10 С°даражага паст булади. Аксинча, уаво намлиги уртача 20-30 фоиз- га куп булади.
Иккинчидан, атмосфера хавоси таркибидаги кислород ва СО2 (ис гази) балансини ушлаб туради. Хдммамизга маълумки, дарахт ва бута- ларнинг яшил юзаси инсон уаёти учун зарур булган кислородни ис газини ютиши оркали атрофга чикаради. Буни фанда фотосинтез жараёни деб атай- дилар. Ундан ташкари дарахт ва буталарнинг газ азот оксиди, олтингугурт, фторли водород, кислота бугини уосил балансини ушлаб туришда уам бе- восита ауамият касб этади. Лекин атмосфера уавосидаги газ алмашув жа- раёни ва уаводаги турли кушилмаларни узига ютиш хусусиятлари уамма усимликларда бир хил эмас. Бу борада игна барглилар кенг баргли дарахт ва буталарга тенг кела олмайди. Агар игна баргли арчаларнинг уаводаги газ алмашув жараёнида иштирок этиш тезлигини 100 фоиз деб олсак, унда кенг баргли дарахтларда бу курсаткич уртача 118 фоизга тенг. Масалан, кенг баргли карагайда 164 фоиз, жука (липа)да 254 фоиз, эманда 450 фоиз, берлин терагида 691 фоизга тенг.
Учинчидан, атмосферадаги чангларни ушлаб туради. Чанг ушлаб колиш самарадорлиги дарахтларнинг канчалик зич жойлашувига ва барг- лари юзасига богликдир. Барглар юзасидаги ёпишкоклик ва игна барглар- даги узига хос елимлар вегетация даври бошланишида кучайиб, кейин аста-секинлик билан камайиб боради. Чунки баргларнинг ёпишкоклиги ва гадир-будурлиги канча кучли булса, шунчалик куп чангни ушлаб колади. Масалан: бальзамли терак - 0,6 г/м2, уткир баргли заранг - 1,0 г/м2, майда баргли жука (липа) - 1,3 г/м2, можар настарини (сирень) - 1,6 г/м2, кайрагоч - 3,4 г/м2.
Шох-шаббаси тарвакайлаб кетган ва барглари ажинли, гадир-будирли дарахтлар энг куп чанг ушлаб колиш хусусиятига эга. Умуман олганда, маълумотларга кура игна баргли дарахтлар бир йилда гектарига 40 тонна ушлаб колса, кенг баргли дарахтлар 100 тоннагача чангни ушлаб колар экан.

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish