Аҳоли пунктининг канализация тизимини лойихалаш


Оқова сувларнинг ҳисобий сарфларни аниқлаш



Download 240,68 Kb.
bet3/5
Sana24.02.2022
Hajmi240,68 Kb.
#184234
1   2   3   4   5
Bog'liq
КОСТ курс лойиха Юсубахмедова Азиза,,

4. Оқова сувларнинг ҳисобий сарфларни аниқлаш
Бу бўлимни ўрганиш давомида талаба шахар ёки аҳоли пунктининг танланган канализация тизими асосида оқова сувларнинг ҳисобий сарфларини, жумладан, суткалик, соатлик, секундлик сарфларини аниқлай билиши;бунда аҳоли сони, биноларнинг ободончилик даражасига қараб танладиган оқова сув меъёрларини тўғри танлаш, нотекислик коэффициентлари ва уларнинг қандай аниқланиши тўғрисида тушунчага эга бўлишлари керак.
Аҳоли пунктидаги оқова сув сарфи уйлардан чиқаётган коммунал–рўзғор ва саноат корхоналаридан тушаётган оқова сувлар йиғиндисидан иборат. Ҳисобий деб, тармоқдаги максимал сув сарфига айтилади.
А) коммунал – рўзғор оқова сувларнинг ҳисобий сарфини топиш учун аҳоли сони, оқова сув меъёри ва нотекислик коэффициентини билишимиз керак.Аҳоли сони қуйидаги формула бўйича ҳисобланади:

бу ерда: F–квартал майдони, га;
P – берилган тумандаги аҳоли зичлиги, киши/га;
– 0,8–0,9 кварталнинг қурилишини ҳисобга олувчи коэффиценти. Ахоли сонини топиш учун дастлаб қишлоқнинг бош планида ҳар бир квартални рақам билан белгилаб чиқилади ва геометрик шакллар бўйича гектарлардаги майдони топилади.

Аҳоли сонини топиш жадвали
1 – жадвал

Нохиялар

Квартал

Квартал майдони. га

Ахоли зичлиги. кишилар га

В

Ахоли сони



I

I

5,88

66

0,9

388

II

9,36

618

III

7,84

517

IV

10,72

708

V

11,39

752

VI

9,01

595

VII

29,67

1958

VIII

10,71

707

IX

3,84

253

X

6,263

413

XI

3,28

217

XII

4

264

XIII

5,2

343

JAMI

117,16

7733

II

XIV

4,29



77



0,9

330

XV

7,2

554

XVI

7,36

567

XVII

5,17

398

XVIII

4,34

334

XIX

4,5

347

XX

2,4

185

JAMI

35,26

2715


а) Коммунал–рўзғор оқова сувларининг ҳисобий сарфини топиш
Оқова сув меъёри деб, канализациядан фойдаланувчи ҳар бир кишига бир кунда тўғри келувчи л/сут даги оқова сув миқдорига айтилади. Аҳоли пунктининг канализация тизимини лойиҳалаштиришда оқова сув меъёри сув истеъмоли меъёрига тенг деб қабул қилиниб, биноларнинг ободончилик савиясига боғлиқҳолда 2 – жадвал орқали топилади(6).
2 – жадвал

Турар – жой биноларининг ободончилик даражаси

оқова сув меъёри, л/сут

Ички водопровод ва канализация билан жиҳозланган бинолар:
а) ваннаси бўлмаган;
б) ванна ва махаллий сув иситиш тизимига эга бўлган;
в) марказлашган сув иситиш тизимига эга бўлган


90 – 120
150 – 200
230 – 290


Эслатма:Канализация ўтказилмаган районлардаоқовасувмеъёриҳар бир аҳоли учун 25 л/сутқабулқилинади.
Коммунал–рўзғороқовасувларнингумумийнотекисликкоэффициентиўртачасекундликоқовасувсарфига қараб ҚМваҚ 2.04.03–97нинг 2.2 бандибўйича қабулқилинади.

3 – жадвал

Оқова сувларни ўртача сарфи, л/сек

5

10

20

50

100



2,5

2,1

1,9

1,7

1,6



Комунал–рўзғор оқова сувларнинг ўртача вамаксимал сарфлариқуйидаги ифодалар орқали топилади.
4 – жадвал

; м3/сут



; м3 /соат



; л/сек





Бу ерда: N– кварталдаги аҳоли сони; n– оқова сув меъёри, л/сут; Ксут = 1,1– 1,3 суткадаги нотекислик коэффиценти; –оқова сувларининг умумий нотекислик коэффиценти.
Коммунал – рўзғор оқова сувлар сарфини топиш
5 – жадвал



Аҳоли сони,N, киши

Оқова сув меъёри,n

Суткалик сарф, м3/ сут

Соатлик сарф, м3/соат

Секундлик сарф, л/сек













I

7733

100

773,3

850,63

32,22

70,24

8,95

19,51

II

2715

150

407,25

447,98

16,97

42,42

4,71

11,78

Жами

10448




1180,55

1298,61

49,19

112,66

13,66

31,29

В) Саноатдан чиқаётган оқова сувларнинг сарфини аниқлаш
Саноат оқова сув сарфи саноат турига ва ишлаб чиқарилаётган маҳсулотнинг ҳажмига боғлиқ. Ишлаб чикарилаётган махсулотнинг бирлик ҳажмига тўғри келувчи оқова сув меъёри махсус адабиётдан олинади (9).
Саноат оқова сувларнинг суткалик сарфи қуйидагича топилади.
; м3/сут
бу ерда: М – саноат корхонасининг йиллик ишлаб чиқариш махсулот хажми; – ишлаб чиқарилаётган маҳсулотнинг бирлик ҳажмига тўғри келувчи оқова сув меъёри.


б) сменадаги сув сарфи;
Саноат корхонаси 1 сменада ишласа, Qсмена =Qсут, м3/смена
Саноат корхонаси 2 сменада ишласа, Qсмена = 0,6Qсут м3/смена
Саноат корхонаси 3 сменада ишласа, Qсмена = 0,4Qсут м3/смена
Саноат оқова сувларининг соатлик ва секундлик сарфлари:
Qур.соат = Qсменасмена Qмакс соат = Qур.соат * Ксоат
Qур.сек = Qур.соат/3,6 Qмакс.сек = Qмакс соат/3,6
Бунда: Тсмена – сменадаги иш соатлари сони, Тсмена= 8соат; Ксоат – саноат соҳаси бўйича қабул қилинган соатлардаги нотекислик бу коэффициенти бўлиб, унинг қиймати саноат тури ва технологик шароитга боғлиқ ҳолда аниқланади.


Саноат корхоналарининг оқова сув меъёрлари
6 – жадвал

Корхона тури

Бирлик махсулот хажмига тўғри келувчи оқова сув меъёри, м3

Нонвойхона

1–4

Гўшт комбинати

10–15

Сут заводи

9

Пойафзал фабрикаси

32,4

Қандолатчилик фабрикаси

8

Чарм фабрикаси

85

Мева сабзавот консерва заводи

10–22

Нефтни қайта ишлаш корхонаси

27

Тўқимачилик корхонаси

0,5–0,8

Колбаса цехи

6–10

Қоғоз фабрикаси

100–300

Сунъий тола ишлаб чиқариш

390

Саноат оқова сувларининг ҳисобий сарфи топиш
7 – жадвал

Саноат корхонаси номи

Qсут, м3/сут

Смена сони

Сменадаги сув сарфи,
Qсмена

Ўртача сарф

Ксоат

Максимал сарф

Qур.соат, м3/соат

Qур.сек, л/сек

3/соат

, л/сек

Консерва цех

312

I

312

39

1083

1.5

58.5

16.25

Тегирмон

244

II

146.4

9.15

2.54

1.45

13.27

3.68

Саноат корхоналаридан чиқаётган оқова сув сарфини ҳисоблашда
соатлардагинотекисликкоэффицентиқийматлари
8-жадвал



Саноат тури

Нотекислик коэффиценти,
Ксоат

1

Металлургия заводи

1,0 – 1,1

2

Гальваник цехлар

1,0 – 1,15

3

Химия саноати

1,3 – 1,5

4

Ёғочга ишлов бериш саноати

1,1

5

Қоғоз целлюлозаси ва ҳамиртуруш заводлари

1,1 – 1,6

6

Енгил саноат

1,15 – 1,58

7

Кийим кечак фабрикалари

1,2 – 2,0

8

Чарм заводи

1,5 – 2,1

9

Пойафзал фабрикаси

1,2 – 1,4

10

Картон қоғоз ишлаб чиқариш фабрикаси

1,5

11

Озиқ – овқат саноати

1,5 – 2,0

12

Гўшт комбинати

1,4 – 1,55

13

Мева – сабзавот консерва заводи

1,3 – 2,0

14

Колбаса ва гўшт консерваси заводи

1,3 – 1,5

15

Тўқимачилик комбинатлари

1,15 – 1,6

16

Машина заводи

1,3 – 1,4

17

Вискоза ишлаб чиқариш

1,25 – 2,5

18

Резина заводлари

1,3 – 1,4




Download 240,68 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish