Сув сарфини ҳисоблаш қуйидаги 5 та усулда амалга оширилади:
1) аналитик усул;
2) график усул;
3) графоаналитик усул;
4) изотах усули;
5) тахиографик усул.
Булардан энг оддийси ва амалиётда кўп қўлланиладигани аналитик усулдир. Қолган 2 та усул билан ишлаш анча мураккаб ва кўп вақтни талаб этади. Лекин бу усуллар сув сарфини аниқ ҳисоблашга имкон беради.
Аналитик усулда сув сарфи қўйидаги ифода ёрдамида ҳисобланади:
бу ерда: - вертикаллардаги ўртача тезликлар; -тезлик вертикаллари орасидаги майдончалар; К-биринчи ва охирги тезлик вертикалларидан қирғоққа қараб тезликларнинг камайишини эътиборга олувчи коэффициент, бу қирғоқнинг шаклига қараб турли қийматларга эга бўлади:
1) қирғоқда чуқурлик 0 га тенг, К = 0,7;
2) қирғоқ тик, К = 0,8;
3) қирғоқ тик ва текис бўлса, К 0,9;
4) агар гидрометрик створ ўрнатилган дарёнинг кўндаланг қирқимида ўлик фазо (сув оқмайдиган қисм) мавжуд бўлса, у ҳолда К 0,5 деб қабул қилинади.
Сув сатҳи баландлигини аниқлаш. Агар сув сарфини ўлчаш вақтида сув сатҳининг ўзгариши 10 см дан кичик бўлса (Нб-НохН), ҳисоб сув сатҳи сифатида ишни бошлашдан олдинги ва иш тамом бўлгандан кейинги кузатилган сув сатҳларининг ўртача қиймати қабул қилинади.
Агарда Н > 10 см бўлса, у ҳолда ҳисоб сув сатҳи қуйидаги ифода билан аниқланади:
бу ерда: H1,H2,...,Hn-ҳар бир вертикалда тезликни ўлчаш вақтида кузатилган сув сатҳи, q1, q2,…,qn-элементар сув сарфлари; b1, b2 ,…, bn – вертикаллар орасидаги кенгликлар.
График усулда сув сарфини ҳисоблаш вақтида бажариладиган ишлар қуйидаги тартибда олиб борилади:
1) миллиметровка қоғозга дарёнинг кўндаланг профили чизилади (11.1-расм);
2) тезлик эпюралари чизилади (11.2 а,б-расмлар) ва эпюра орқали ўртача тезлик қуйидаги ифода ёрдамида ҳисобланади: ифодадаги F-тезлик эпюраси юзаси, h-ишчи чуқурлик;
3) аниқланган ўртача тезликлар асосида сув сатҳининг тепасига тезликни дарё кенглиги бўйича тақсимланиш эпюраси чизилиб, ҳар бир тезлик ҳамда чуқурлик вертикаллари учун ўртача тезлик топилади
4) аниқланган ўртача тезликлар ҳар бир тезлик ва чуқурлик вертикалларининг тўғрисига, чизманинг тагига ёзиб чиқилади
5) вертикаллардаги элементар сув сарфи ҳисобланади. Бунинг учун ўртача тезликни ишчи чуқурликка кўпайтирилади яъни, Олинган элементар сув сарфларининг қийматлари графикнинг тагига ҳар бир вертиклалларнинг тўғрисига ёзиб чиқилади
6) элементар сув сарфлари асосида уларнинг дарё кенглиги бўйича тақсимланиш эпюраси графикнинг сув сатҳидан юқорисига чизилади
7) элементар сув сарфининг кенглик бўйича тақсимланиш эпюраси майдонини аниқласак, сув сарфини аниқлаган бўламиз;
8) сув сарфи Q ни аниқлагандан сўнг, чизманинг бирор чеккасига дарё ўзани кўндаланг қирқимининг қабул қилинган қийматлари махсус жадвалда қайд этилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |