3. Аналитик усулда сув сарфини ҳисоблаш. Ҳисоблашлар жадвал кўринишида олиб борилади (11.3-жадвал).
11.3-жадвал
Тезлик вертикали №
|
Ўртача тезлик , мс
|
Тезлик вертикаллари орасидаги майдон
|
Вертикаллар орасидаги сув сарфи
|
Тезлик вертикалидаги
|
Вертикаллар орасидаги
|
|
2-нуқтадан
|
|
|
К=0,7
|
0,14
|
7,74
|
1,08
|
I
|
0,20
|
0,29
|
16,95
|
4,83
|
II
|
0,37
|
0,45
|
24,05
|
10,82
|
III
|
0,53
|
0,71
|
28,1
|
19,81
|
IV
|
0,88
|
1,13
|
30,93
|
34,80
|
V
|
1,37
|
1,35
|
33,13
|
44,73
|
VI
|
1,33
|
1,29
|
30,28
|
39,06
|
VII
|
1,25
|
1,19
|
27,75
|
33,02
|
VIII
|
1,13
|
0,90
|
22,25
|
20,03
|
IX
|
0,67
|
0,62
|
18,95
|
11,75
|
X
|
0,57
|
0,51
|
15,15
|
7,73
|
XI
|
0,45
|
0,32
|
5,1
|
1,61
|
|
K=0,7
|
|
|
229,26
|
|
5 нуқтадан
|
|
|
К=0,7
|
0,15
|
7,74
|
1,14
|
I
|
0,21
|
0,29
|
16,95
|
4,92
|
II
|
0,37
|
0,46
|
24,05
|
10,94
|
III
|
0,54
|
0,71
|
28,1
|
19,81
|
IV
|
0,87
|
1,12
|
30,93
|
34,64
|
V
|
1,37
|
1,36
|
33,13
|
44,89
|
VI
|
1,34
|
1,30
|
30,28
|
39,36
|
VII
|
1,26
|
1,19
|
27,75
|
33,02
|
VIII
|
1,12
|
0,90
|
22,25
|
20,03
|
IX
|
0,68
|
0,63
|
18,95
|
11,94
|
X
|
0,58
|
0,52
|
15,15
|
7,88
|
XI
|
0,46
|
0,32
|
5,1
|
1,64
|
|
K=0,7
|
|
|
230,21
|
Аналитик усулда ҳисобланган сув сарфи беш нуқтали ифода бўйича Q229,3 м3с икки нуқтали ифода бўйича Q230,2 м3с.
4. Сув сарфини график усулда ҳисоблаш. Бу усул билан сув сарфини ҳисоблашда ишлар тартиби ишнинг назарий асосларида тўлиқ баён этилган.
11.1-расм чизилгач графикдан сув сарфи қуйидаги ифода ёрдамида ҳисобланади:
бу ерда: Fq- элементар сув сарфининг кенглик бўйича тақсимланиш эпюраси майдони; ∆S – 1 см2 га мос келувчи майдон, м3/с; N – катаклар сони.
11.1-расмда келтирилган ўртача тезликлар тезлик эпюралари орқали қуйидаги ифодалар ёрдамида ҳисобланади (I-вертикал):
бу ерда: Fq- тезлик эпюраси майдони; h-тезлик вертикали чуқурлиги; ∆S – 1 см2 га мос келувчи майдон, м3/с; N – катаклар сони.
5. Изотах усули бўйича сув сарфини ҳисоблаш. Бу усулда амалга ошириладиган ишлар ишнинг назарий асосларида келтирилган.
Ҳисоблашларни соддалаштириш мақсадида барча ҳисоб ишлари жадвалда амалга оширилади (11.4-жадвал).
11.4-жадвал
Изотах усулида сув сарфини ҳисоблаш
Изотахлар
интервали
|
Изотахлар билан чегараланган
майдон, f, м2
|
Изотахлар чегараланган ўртача майдон,
f, м2
|
Изотах қадами,
|
Изотахлар орасидаги
Сув сарфи,
|
1,57-1,40
|
21,64
|
|
1,40-1,20
|
53,88
|
37,76
|
0,2
|
7,55
|
1,20-1,00
|
89,57
|
71,73
|
0,2
|
14,35
|
1,00-0,80
|
119,93
|
104,75
|
0,2
|
20,95
|
0,80-0,60
|
154,33
|
137,13
|
0,2
|
27,43
|
0,60-0,40
|
192,34
|
173,34
|
0,2
|
34,67
|
0,40-0,20
|
233,47
|
212,91
|
0,2
|
42,58
|
0,20-0,00
|
261,49
|
247,48
|
0,2
|
49,50
|
199,0
|
Изотах усули бўйича сув сарфи Q 199,0 м3с.
Вертикаллар
|
Ў.қ
|
1
|
2. I
|
3
|
4. II
|
5
|
6. III
|
7
|
8. IV
|
9
|
10. V
|
11
|
12. VI
|
13
|
14. VII
|
15
|
16. VIII
|
17
|
18. IX
|
19
|
20. X
|
21
|
22. XI
|
23
|
Ч.қ
|
ДБН дан масофа, м
|
12,2
|
15,0
|
20,0
|
25,0
|
30,0
|
35,0
|
40,0
|
45,0
|
50,0
|
55,0
|
60,0
|
65,0
|
70,0
|
75,0
|
80,0
|
85,0
|
90,0
|
95,0
|
100,0
|
105,0
|
110,0
|
115,0
|
120,0
|
125,0
|
127,0
|
Чуқурлик, h, м
|
0,00
|
1,10
|
1,38
|
1,65
|
2,1
|
2,47
|
2,58
|
2,83
|
3,0
|
3,05
|
3,27
|
3,44
|
3,10
|
3,02
|
2,97
|
2,80
|
2,53
|
2,16
|
2,05
|
1,9
|
1,73
|
1,60
|
1,13
|
0,65
|
0,00
|
Ўртача тезлик,
|
0,00
|
0,14
|
0,20
|
0,29
|
0,38
|
0,46
|
0,53
|
0,70
|
0,86
|
1,10
|
1,34
|
1,33
|
1,31
|
1,27
|
1,23
|
1,18
|
1,13
|
0,89
|
0,65
|
0,61
|
0,56
|
0,52
|
0,48
|
0,33
|
0,00
|
Элементар сув сарфи,
|
0,00
|
0,15
|
0,28
|
0,48
|
0,80
|
1,12
|
1,37
|
1,97
|
2,58
|
3,36
|
4,38
|
4,56
|
4,06
|
3,84
|
3,65
|
3,30
|
2,86
|
1,92
|
1,33
|
1,15
|
0,97
|
0,83
|
0,54
|
0,22
|
0,00
|
11.1-расм- Сув сарфини график усулда ҳисоблаш
11.2.a-rasm. Tezlik epyuralari (I-VI vertikallar uchun)
11.2.б-расм. Тезлик эпюралари (VII-XI вертикаллар учун)
6. Графо-аналитик усулда сув сарфини ҳисоблаш. Бу усулда сув сарфи қуйидаги ифода ёрдамида ҳисобланади:
бу ерда К- қирғоққа қараб тезликларнинг камайишини эътиборга олувчи коэффициент бўлиб, унинг қиймати 0,5-0,9 гача ўзгаради. Ҳисоблашларда қирғоқда чуқурлик 0 га тенг бўлса, К0,7 деб олинади b1,b2,…,bn-вертикаллар орасидаги масофа, м q1,q2,..,qn-чуқурлик ҳамда тезлик вертикалларидаги элементар сув сарфлари (11.1-расм), м2/с.
7. Тахиографик эгри чизиқ усулида сув сарфини ҳисоблаш. Бу усул билан сув сарфини ҳисоблаш учун изотах чизиқлари билан чегараланган майдонларни (11.4-жадвал) горизонтал ўққа, вертикал ўққа эса уларга мос келувчи тезликлар қўйилади. Улар кесишган нуқталарни туташтирсак, эгри чизиқ ҳосил бўлади (11.3- расм). Эгри чизиқ ва координата ўқлари билан чегараланган майдонни ҳисоблаб, умумий масштабга кўпайтирилади. Олинган натижа сув сарфини беради.
11.3-расм. Тахиографик эгри чизиқ
8. Ҳисобланган сув сарфларининг таққослаш жадвалини тузиш. Бунда эталон сифатида график усул танлаб олинади. Ҳисобланган сув сарфларининг нисбий хатолиги қуйидаги ифода ёрдамида топилади
11.5-жадвал.
Таққослаш жадвали
|
Икки нуқтали
|
Беш нуқтали
|
График
(эталон)
|
Изотаха
|
Графо-аналитик
|
Тахио-график
|
Q, м3/с
|
230,2
|
229,3
|
228
|
201,3
|
228,5
|
225,6
|
d%
|
0,96
|
0,57
|
0
|
-11,71
|
0,22
|
-1,05
|
Бажарилган ишнинг таҳлилий баённомаси
Ушбу амалий машғулотни мақсади талабаларга гидрометрик паррак ёрдамида ўлчанган тезликни ҳисоблаш, ўлчанган тезлик асосида сув сарфини ҳисоблаш усулларини таништиришдан иборат эди.
Мақсадни амалга ошириш учун белгиланган вазифаларни тартиб билан бажарилди:
1. КГ-3М(N) дафтарда қайд этилган кузатиш маълумотлари бирламчи қайта ишланди (11.1-жадвал). Барча кузатиш ва ҳисоблаш ишлари КГ-3 М(N) дафтарчасида олиб борилди. Бизга берилган дафтарчадан фақат кузатувчи кузатган маълумотларни кучириб олдик;
2. Ҳар бир вертикалдаги тезликларни аниқлаб, тезлик вертикаллари учун икки ва беш нуқтадаги ўртача тезликлар ҳисобланди (11.2-жадвал);
3. Аналитик усулда сув сарфи ҳисобланди (5 ва 2 нуқтада). Бунинг учун дастлаб чуқурлик ўлчаш натижаларини қайта ишланиб, ҳар бир вертикаллар орасидаги майдонлар ҳисобланди (11.1-жадвал). Барча ҳисоблаш ишлари 5.3-жадвалда жамланди.
4. Сув сарфи график усулда ҳисобланди. Бу усулда ҳисоблашлар қуйидаги кетма кетликда бажарилди:
1) миллиметровка қоғозга дарёнинг кўндаланг профили чизилди (11.1-расм);
2) тезлик эпюралари чизилди (11.2-расм) ва эпюра орқали ўртача тезлик ҳисобланди:
3) аниқланган ўртача тезликлар асосида сув сатҳининг тепасига тезликни дарё кенглиги бўйича тақсимланиш эпюраси чизиб, ҳар бир тезлик ҳамда чуқурлик вертикаллари учун ўртача тезлик топилди
4) вертикаллардаги элементар сув сарфи ҳисобланди;
5) элементар сув сарфлари асосида уларнинг дарё кенглиги бўйича тақсимланиш эпюраси графикнинг сув сатҳидан юқорисига чизилди
6) элементар сув сарфининг кенглик бўйича тақсимланиш эпюраси майдонини аниқлаб, сув сарфига эга бўлдик.
Бир хил тезликларни туташтириб, изотаха чизиғини ўтказдик, натижаларни жадвалга туширамиз ва сув сарфини аниқладик.
5. Изотах усулида сув сарфи қуйидаги тартибда ўлчанди:
1) дарёнинг кўндаланг профили тузилди (11.1-расм); 2) кўндаланг профилда тезлик вертикаллари учун тезликларнинг чуқурлик бўйича тақсимлаб, тезликларни қийматлари ёзилди; 3) бир хил тезликка эга бўлган нуқталар туташтирилиб, изотахалар (эгри чизиқлар) чизилди. Изотахаларнинг қадамлари қуйидагича белгиланиши мумкин: 0,1; 0,2; 0,5; 1,0 мсек; 4) сув сарфи қуйидаги ифода билан ҳисобланди:
6. Сув сарфини аниқлашнинг графо-аналитик усули. Бу усулда сув сарфи қуйидаги ифода ёрдамида ҳисобланади;
7.Тахиографик эгри чизиқ усулида сув сарфини ҳисоблаш. Бу усул билан сув сарфини ҳисоблаш учун изотах чизиқлари билан чегараланган майдонларни (11.4-жадвал) горизонтал ўққа, вертикал ўққа эса уларга мос келувчи тезликлар қўйилади. Улар кесишган нуқталарни туташтирсак, эгри чизиқ ҳосил бўлади (11.3- расм) Эгри чизиқ ва координата ўқлари билан чегараланган майдонни ҳисоблаб, сув сарфини аниқладик.
8. Таққослаш жадвали тузилди.
Do'stlaringiz bilan baham: |