Agarbiz o’zbekistonimizni dunyoga tarannum etmoqchi, uning qadimiy tarixi va yorug; kelajagini ulug’lamoqchi, uni avlodlar xotirasida boqiy saqlamoqchi bo’lsak, avalombor buyuk yozuvchilarni, buyuk shoirlarni


БОШЛАНҒИЧ СИНФ ЎҚУВЧИЛАРГА СОҒЛОМ ТУРМУШ МАДАНИЯТНИ ЎРНИ



Download 5,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/427
Sana22.02.2022
Hajmi5,66 Mb.
#82351
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   427
Bog'liq
form 312-27294

БОШЛАНҒИЧ СИНФ ЎҚУВЧИЛАРГА СОҒЛОМ ТУРМУШ МАДАНИЯТНИ ЎРНИ 
 
АБДУЛЛАЕВ А.А., ТВХТХҚТМОИ. 
 
Соғлом турмуш маданияти миллий турмуш тарз ва маданиятнинг таркибий қисми бўлиб, у таълим 
тизими, жамоатчилик ва маданий-маърифий тадбирлар воситасида шакллантирилади.
Таҳлиллар шуни кўрсатадики, “Соғлом турмуш маданияти” тушунчасининг педагогик категорияси учта 
бўлиб, улар қуйидагилардан иборат: 1) соғлом ривожланиш; 2) соғлом ҳаёт кечириш; 3) соғлом тарбия олиш. 
Буларнинг барчаси соғлом ҳаёт кечириш воситасида соғлом турмуш маданиятининг шаклланишига олиб келади. 
Шу маънода, “Соғлом турмуш маданияти” тушунчасида соғлом ҳаёт кечириш ғояси асосий ва муҳим масала 
ҳисобланади.
Соғлом ҳаёт кечириш – бу инсоннинг руҳий-маънавий, аҳлоқий ва моддий жиҳатдан мақбул даражада 
яшашидир.
Соғлом ҳаёт кечиришга интилиш, уни тамойилларига амал қилиш тарихий характерга эга бўлиб, буюк 
олимлар ҳам бу борада ўз қарашларини олға сурганлар. Шу маънода, инсон маънавий эркинлик ва ватан 
мустақиллиги тамойилларига асосан соғлом ҳаёт кечиради. Бу ўринда “соғлом ҳаёт” тушунчаси инсоннинг ўз 
умрини жисмоний ва маънавий жиҳатдан мазмунли ва бахтли яшаши маъносини англатади. 
Соғлом турмуш маданияти – бу шахснинг жисмоний, маънавий ва ахлоқий жиҳатдан тўғри, соғлом ва 
талаб даражасида шаклланиш мезонидир.
Шунга кўра, умумий ўрта таълим мактабларида ўқувчиларни соғлом турмуш маданиятинига тайёрлаш 
борасидаги ишларни янада жонлантириш лозим. Бунинг учун эса:

бошланғич синф ўқувчиларни соғлом турмуш тарзига одатлантириш, яъни уларни кун тартиби, 
тозалик ва саломатлик қоидаларига қатъий амал қилишга ўргатиш;
30 



бошланғич синф ўқувчиларда ўқув фанларини бирдек ўзлаштиришга нисбатан қизиқиш ва иштиёқ 
ҳиссини ошириш;

бошланғич синф ўқувчиларни жисмоний соғломлаштириш, чиниқтриш машғулотларини нафақат 
синфда, балки синфдан ташқари тадбирлар кесимида фаол ташкил қилиш, ўқувчилар ўртасида ҳаракатли 
ўйинларини ўтказиш;

бошланғич синф ўқувчиларга маънавий ва жисмоний соғломлик, баркамоллик юзасидан ўқувчиларга 
нафақат амалий, балки назарий билимлар бериш, масалан, кўҳна қадриятларимизга асосланган ривоят, афсона 
ҳамда халқ эртаклари мазмунини ўргатиш орқали уларда ватанпарварлик, эзгуликка муҳаббат, ёвузликка 
нафрат ҳисларини тарбиялаш ва ҳ.к. каби тадбирларни амалга ошириш кутилган педагогик натижаларни 
беради.
Табиийки, соғлом турмуш маданияти тушунчаси кенг маънога эга бўлиб, у инсоннинг жисмоний, 
маънавий ва ахлоқий жиҳатдан соғлом ривожланишини қамраб олади. Шу маънода бу тушунчага шундай 
таъриф бериш мумкин:
1. Жисмоний соғломлик – бу шахснинг жисмоний жиҳатдан ёшига мос ва талаб даражасида соғлом 
ривожланишидир. 
2. Маънавий соғломлик – бу шахснинг соғлом теран дунёқараш, билим, равон сўзлаш ва оқилона 
фикрлаш ҳосил қилишидир. 
3. Ахлоқий соғломлик – бу шахснинг ўзи ва ўзгаларга мўътадил муносабатда бўлиши, бурчи, вазифаси 
ва мажбуриятларини онгли равишда англаб вояга етишидир, ўз маънавий ва жисмоний саломатлигига онгли 
муносабатда бўлиши демакдир.
Бундан англашиладики, умумий ўрта таълим мактабларидаги соғломлаштириш ишлари ана шундай 
тамойиллар асосида йўлга қўйилиши мақсадга мувофиқ саналади. Ўз-ўзидан жисмоний, маънавий, ахлоқий 
соғломликка эришиб бўлмайди, албатта. Юқоридагилардан хулоса қилиш керакки: 

мактабларида бошланғич синф ўқувчиларга соғлом авлод тарбиясида, аввало, соғлом турмуш 
маданияти тамойилларига қатъий амал қилиш ва таълим-тарбия тизимини шу асосда ташкил этиш;

мактабларида бошланғич синф ўқувчиларга маънавий-маърифий тадбирлар мазмунини янада 
ошириш, уларда педагог ходимларнинг фаоллигини таъминлаш;

бошланғич синф ўқувчиларни кун тартиби, тозалик ва саломатлик қоидаларига қатъий амал қилишга 
одатлантиришда иборат.

Download 5,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   427




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish