Қадимги ва ўрта аср фалсафаси, Янги ва энг янги давр фалсафаси


Ислом фалсафаси қуйидаги манбаларга таянади



Download 6,74 Mb.
bet5/19
Sana11.03.2022
Hajmi6,74 Mb.
#490503
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
2 5438606740625036057

Ислом фалсафаси қуйидаги манбаларга таянади:


Қуръон (арабча қараъа – ўқимоқ) Ислом динининг асосий муқаддас китоби. Қуръони Карим 114 сурага бўлинган бўлиб, сураларнинг узунидан қисқа томонга бориши тартибида тузилган.
Ҳадислар (сунна) Муҳаммад (с.а.в) пайғамбарга нисбат бериладиган, у кишининг ҳатти-ҳаракатлари ва ҳукмларини ҳикоя қилувчи манба. Ҳадисларнинг энг ишончли тўплами ватандошимиз имом ва ал-Бухорий томонидан жамланган. У киши ҳадисларни фиқҳ бўйича, унга мувофиқ келадиган бобларга бўлиб, жой-жойига қўйиб тасниф қилди.
Шариат (араб. “тўғри йўл”) – ислом қонунлари мажмуаси

Калом фалсафаси Калом – (араб. “сўз” маъносини англатади) VIII асрда араб ҳалифалигида пайдо бўлган илоҳиёт илми. Калом илми билан шуғулланувчилар Мутакаллимлар деб аталган. Калом илмини ал-Ашъарий, ал-Мотурудий, ан-Насафий каби мутафаккирлар ривожлантирганлар. Улар Қуръон ва Сунна таълимотини ақл-идрокка, тафаккурга таяниб мантиқий исботлашга ҳаракат қилганлар. Мўътазилийлар – (араб. “ажралиб чиққанлар”, “узоқлашганлар”, асосчиси Восил ибн Ато) исломдаги илоҳиёт оқимларидан бири. Уларнинг фикрича инсон ўз амалини ўзи яратади. Чунки Оллоҳ яхши кўрган амалларни буюради, ёмон кўрган амаллардан қайтаради.

VII-IX асрлар давомида жабарийлар (арабча –мажбур қилиш, жабр), инсоннинг барча хатти-ҳаракатлари унинг тақдирида азалдан белгилаб қўйилган деган фикр тарафдорлари билан қадарийлар (арабча-ҳокимият, яъни инсоннинг ўз ҳатти-ҳаракатлари устидан ҳокимияти) ўртасида бахсли тортишувлар борди.

Қадарийлар фикрича, худо адолатли бўлиб, ёмонлик манбаи бўла олмаслиги туфайли, гуноҳли ҳатти-ҳаракатлар унинг томонидан олдиндан белгилаб қўйилиши мумкин эмас. Демак, инсон ўз ҳаракатларида озод бўлиб, унинг оқибатлари учун Аллоҳ олдида жавоб бермоғи лозим.

Қадарийлар таълимотини кейинчалик мўътазилийлар ривожлантирдилар.

Бу ўз таълимотини ақлга таяниб баён қилувчи ва шу даврга келиб Араб халифалигига кириб келган юнон мантиғи ва фалсафасининг тушунча ва усулларидан фойдаланган, биринчи фалсафий илоҳиёт мактаби эди.


Download 6,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish