Кўнгиротлар сулоласи:
Мухаммад Амин Инок (1770—
1790), Аваз Инок (1790-1804), Элтузархон (1804—
1806), Муҳаммад Раҳимхон
I
(1806-1825), Оллокулихон
(1825-1842),
Рахимкулихон
(1842-1845),
Мухаммад
Аминхон (1846-1855), Абдуллахон (1855-1856), Қутлуг
Муродхон (1856), Сайид Мухаммадхон (1856-1864),
Мухаммад Раҳимхон II - Феруз (1864 -1910), Асфандиёр-
хон (1910-1918), Саид Абдуллахон (1918 - 920).
1804-1813 йиллар
- Карагеоргий бошчилигида Ус
монли ҳокимиятига қарши сербларнинг биринчи қўзғолони.
1804-1814 йиллар, 1815 йил
- Франция императори
Наполеон I нинг ҳукмронлик даври.
1804-1814 йиллар, 1815 йил
- Францияда биринчи
империя даври.
1804-1872 йиллар
- немис файласуфи, ўзига хос ан
тропологик материализмнинг асосчиси, немис фалсафаси-
нинг йирик вакилларидан бири Людвик Фейербах яшаган ва
фаолият кўрсатган давр.
1805
йил 21 октябрь
- Горацио Нельсон бошчилигида
ги инглиз флоти Трафальгор жангида ғалаба қозонди.
1805
йил 2 декабрь
- Аустерлиц жангида уч император
ўзаро урушди. Рус - австрия қўшинини Наполеон армияси
тор-мор келтирди. Пресбург сулҳи тузилди.
1805
йил
- Наполеон
I
га карши Учинчи коалиция (Анг
лия, Австрия, Россия) бошланган давр.
1805 йил
- Муҳаммад Али Мисрда ҳокимиятни эгалла
ди ва ўзини Турк султонининг валийси (ўринбосари), Миср
пошоси деб атади. У янги сулолага асос солди ва 1848 йил
гача Мисрда ҳокимиятни бошқарди.
1805-1952 йиллар
- Мисрда Мухаммад Али сулоласи
нинг ҳукмронлик даври.
Муҳаммад
Али
сулоласи:
Муҳаммад Али
пошо
(1805-1848), Иброҳим пошо (1848), Аббос пошо I
(1848-1854),
Саъид
пошо
(1854-1863),
Исмоъил
(1863-1879), Тавфиқ (1879-1892), Аббос II Ҳилмий
(1892-1914), Ҳусайн Комил (1914-1917), Аҳмад Фувод II
(1917); Фувод I; Форук (7-1952).
1806 йил 30 март
- Жозеф Бонапарт Неапол кироли
деб эълон килинди.
1806
йил 5 июнь
- Луи Бонапарт Голландия кироли
деб эълон килинди.
1806
йил 12 июль
- Рейн иттифоки тузилди. Кейин
чалик герман «Мукаддас Рим империяси» ўз фаолиятини
тўхтатди
(6
август).
1806
йил 14 октябрь
- Францияга карши Туртинчи ко
алиция (Англия, Пруссия, Россия). Йенадаги жангда фран
цузлар галаба килди (14 октябрь).
1806 йил
- Париждаги Каррузель майдонида Зафар
арки курилди.
1807 йил 8 февраль
- Прейсиш-Эйлау жанги. Наполе
он I Фридланд жангида (14 июнь) галаба козонди.
1807 йил 7 - 9 июль
- Тильзит сулҳ шартномаси имзо-
ланди. Рус - француз иттифоки тузилди. Жером Бонапарт
Вестфалия кироли бўлди. Мустакил Варшава герцоглиги
тузилди. Португалия француз - испан кушинлари томони
дан босиб олинди.
1807-1882 йиллар
- Италияда Жузеппе Гарибальди
яшаган йиллар.
1808 йил июль -
Мюрат Неаполь қироли деб эълон
килинди.
1808 йил сентябрь - октябрь -
Эрфуртда император
лар Наполеон I ва Александр I ўзаро учрашди. Тильзитда
тузилган иттифок янгиланди.
1808-1809
йиллар
- Россия - Швеция уруши.
1808-1839 йиллар
- Усмонли турк султони Маҳмуд II
нинг ҳукмронлик даври. (У Салим III (1807 йил) ўл-
дирилгандан сўнг ҳокимиятга келди.)
1808-1813, 1842-1858, 1903-1945 йиллар
- Сербия
ва Югославияда карагеоргиевичлар сулоласи вакиллари
(князлар ва кироллар) ҳокимиятни бошқарди.
1809
йил 6 июль
- Наполеон I Ваграм жангида австрия
кўшини устидан галаба козонди. Шёнбрунн сулҳи тузилди.
1809
йил
- Финляндия Россия империясига қўшиб
олинди.
1809
йил
- Швеция Қироллигида демократик ислоҳот-
лар ўтказилди ва конституция кабул килинди. 1818 йилдан
киролликни бернадотлар сулоласи вакиллари бошқаришга
киришди. Сулоланинг асосчиси Франция маршали Жан Ба
тист Бернадот бўлган.
Do'stlaringiz bilan baham: |