Адимги даврлардан


. Дэниел Томкинс (1817-1825). 7. Жон Кэл­ хун (1825-1832).  8



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet159/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

6
. Дэниел Томкинс (1817-1825). 7. Жон Кэл­


хун (1825-1832). 
8
. Мартин Ван Бюрен (1833-1837). 9. 
Ричард Жонсон (183 7 -1841). 10. Жон Тайлер (1841 -1841). 
11. Жорж Даллас (1845-1849). 12. Миллард Филлмор 
(1849 -1850). 13. Уильям Кинг (1853-1853). 14. Жон Бре- 
кинриж (1857-1861). 15. Ганнибал Гамлин (1861-1865).
16. Эндрю Жонсон (1865-1865). 17. Шайлер Колфакс 
(1869-1873). 18. Генри Уилсон (1873-1875). 19. Уильям 
Уилер (1877 -1881). 20. Честер Артур (1881-1881). 21. То­
мас Хендрикс (1885-1885). 22. Леви Мортон (1889-1893).
23. Эдлай Стивенсон (1893-1897). 24. Гаррет Гобарт 
(1897-1899). 25. Теодор Рузвельт (1901 йил 4 март - 14 
сентябрь). 26. Чарльз Фэйрбэнкс (1905-1909). 27. Жеймс 
Шерман (1913-1921). 28. Калвин Кулиж (1921-1923). 29. 
Чарлз Дауэс (1925-1929). 30. Чарлз Кертис (1929-1933). 
31. Жон Гарнер (1933 -1941). 32. Генри Уоллес (1941 -1945).
33. Гарри Трумэн (1945 йил 20 январь - 12 апрель). 34. Ол- 
бен Беркли (1949-1953). 35. Ричард Никсон (1953-1961). 
36. Линдон Жонсон (1961-1963). 37. Хьюберт Хамфри 
(1965-1969). 38. Спиро Агню (1969-1973). 39. Жеральд 
Форд (1973 -1974). 40. Нельсон Рокфеллер (1974—
1977). 41. 
Уолтер Мондейл (1977-1981). 42. Жорж Буш (1981-1989).
43. Дэн Куэйл (1989-1993). 44. Альберт Гор (1993-2001). 
45. Ричард Чейни (2001-2009). 46. Жозеф Байден (2009 йил 
20
январдан).
А Қ Ш Конгрессининг Сенати раиси:
Жозеф Байден 
[айни пайтда вице-президент] (2009 йил 20 январдан).
АҚШ Конгрессининг Вакиллар палатаси спикеры:
Нэн­
си Пелоси хоним (2007 йил 4 январдан).
1789 
йил 
- Брабант инкилоби натижасида австриялик- 
лар мамлакатдан ҳайдалди (Улар Бельгияга факат 1790 йил­
да кайтишди).
1789-1807 йиллар 
- Усмонли турк султони Салим 
III 
нинг хукмронлик даври. У салтанатда катта ислоҳотлар 
ўтказди.
1789-1799 йиллар 
- Буюк Француз инкилоби юз бер­
ди.


1790 
йил 23 февраль 
- Франция 83 та департаментга 
ажратилди.
1790 
йил май 
- француз қироли Людовик XVI билан 
Лафайет ва Мирабо ўртасида зиддият кескинлашди.
1790 
йил 12 июль 
- «Руҳонийларнинг фуқаролик жой- 
лашуви». Бу конунга кўра Францияда руҳонийлар аввалги 
имтиёзларини йўқотди.
1790 йил 14 июль 
- Францияда Федерация байрами.
1790 йил ноябрь 
- Францияда руҳонийларнинг Кон- 
ституцияга содиқлиги ҳақидаги қасамёд қилувчи декрет 
қабул килинди.
1791 йил июнь 
- Францияда кирол қочишга уринди ва 
камокка олинди.
1791 йил 3 сентябрь 
- Франциядаги Конституция ко- 
миссиясининг йиғилишида Конституция кабул килинди.
1791 йил 17 сентябрь 
- Конституция комиссиясининг 
декрета, унга кўра яҳудийлар Францияда тенг ҳуқуқли 
бўлди.
1791 йил 1 октябрь 
- Францияда Қонун чикарувчи 
мажлис [Таъсис Мажлиси] чакирилди.
1792 йил 10 август 
- Франция кироли Людовик XVI 
ва оиласи қамоққа олинди: Францияда қирол ҳокимияти 
агдариб ташланди.
1792 
йил 20 август 
- Франция Австрияга карши уруш 
эълон килди;
1792 
йил 20 сентябрь 
- интервенцияга карши Вальми 
жангидаги галаба.
1792 йил 21 сентябрь 
- Францияда монархия бекор 
килинди ва Конвент томонидан биринчи республика эълон 
килинди.
1792-1804 йиллар 
- Францияда Биринчи республика 
даври.
1792-1842 йиллар 
- машҳур шоира, давлат арбоби, 
маданият ва адабиёт ҳомийси Нодира [Мохларойим] яшаган 
ва фаолият кўрсатган давр.
1793 йил 21 январь 
- қирол Людовик 
XVI 
катл ки­
линди.


1793 йил 1 февраль 
- Англияга қарши уруш эъ­
лон килинди. 1-коалиция (Австрия, Пруссия, Англия, 
Россия, Испания, Неаполь ва Сардиния) тузилди ва у 
инкилобий Францияга карши уруш эълон килди. Франция­
да Фавқулодда ҳукумат: инкилобий трибунал ва Ижтимоий 
нажот қўмитаси.
1793 йил 2 июнь 
- Парижда жирондистлар ва яко- 
бинчилар орасида ҳокимият учун кураш натижасида жи­
рондистлар қулади (якобинчилар ҳокимият тепасига кел­
ди). Кейинчалик якобинчилар инқилобни саклаб колиш 
мақсадида революцион диктатурани эълон килди.
1793 йил 24 июнь 
- Францияда Конституция (2-йил 
Конституцияси)га овоз берилди.
1793 йил 5 сентябрь 
- Францияда Конвенция томони­
дан террор эълон килинди; биринчи қатағон ва сентябрдаги 
ўлдиришлар. Бу террорга бошчилик килган шахе - якобин­
чилар лидери Максимилиан Робеспьер. «Шубҳали одамлар 
ҳакида» конун кабул килинди.
Террор натижасида қатл этилганлар: 1. Қиролича Ма­
рия Антуанетта Людовик XVI нинг рафикаси, Австрия 
императорининг синглиси бўлган. 
Халк орасида у 
«Дефицит хоним» лакабини олган; 2. 22 та депутат-жирон- 
дистлар; 3. Камил Демулен - 1789 йил 14 июлда Басти- 
лияни эгаллашни ташкил этган; 4. Жон Пол Марат - яко- 
бинчи, Шарлотта Корде номли аёл томонидан ўлдирилган;
5. Жорж Жак Дантон (1759-1794) - инқилоб «йўлбарси», 
якобинчи.
1793 
йил сентябрь - октябрь 
- Хондмут ва Ватиньи- 
даги ғалабалар. Иттифоқчилар армиясининг Франциядаги 
босқини тўхтатилди.
1793 
йил 17 октябрь 
- Шоледа қўзғолон кўтарган ван- 
деецликлар маглубиятга учради.
1793 
йил 31 октябрь 
- Францияда жирондистлар қатл 
килинди.
1793 йил 
- Польша иккинчи марта таксимланди.
1793 йил 
- Лувр биринчи жамоат музейига айланди.
1794 йил март - апрель 
- Францияда Ижтимоий на-


жот қўмитаси (Робеспьер) томонидан Жак-Рене Эбер ва 
Жорж Жак Дантон қатл қилинди.
1794 
йил 
26 
июль 
- Флерюсда Журдон ғалаба козонди.
1794 
йил 
27 
июль 
[9 
термидор] 
- Конвентдаги 
фитначилар якобинчилар ҳокимиятини агдариб, Робес- 
пьерни 
гилотинада қатл этди. Гвианага Ижтимоий на­
жот қўмитасининг собиқ аъзолари депортация килинди. 
Ҳокимият тепасига инқилоб йиллари бойиб олган янги бур­
жуазия келди.
1794 
йил 
- Костюшко бошчилигидаги поляк ватан- 
парварлари қўзголон кўтарди. Костюшко Мацеевиц жанги 
(10 октябрь)да маглубиятга учрагач, Варшава рус генерали 
Александр Васильевич Суворовга таслим бўлди.
1794 
йил 
- Қора денгизда Одесса портига асос солин­
ди.
1794 
йил 
- Генри Модели (1771-1831) токарлик даст- 
гоҳини ихтиро 
КИЛДИ.
1795 
йил апрель, июль 
- Пруссия ва Испания анти­
француз коалициясида катнашишдан бош тортди.
1795 йил июнь 
- Францияга юборилган эмиграция 
кўшини Киберонда Луи Лазар Гош томонидан маглубиятга 
учради. Республикачиларга карши Ок террор жорий 
килинди.
1795 йил август 
- Францияда янги Конституция 
(III 
йил Конституцияси) кабул килинди, унга кўра коллегиал 
ижро қилувчи ҳокимият (Директория) жорий килинди (мам­
лакатда икки палатали парламент ташкил топди).
1795 
йил 

октябрь 
- Бельгия босиб олинди.
1795 
йил 
26 
октябрь 
- Конвентнинг бўлиниши.
1795 
йил 4 ноябрь - 1799 йил 10 ноябрь 
- Францияда 
Директория бошкаруви даври.
1795 
йил 
- Польша учинчи марта тақсимланди (Польша 
мустакил давлат сифатида тугатилди. Поляклар мустакиллик 
учун XIX аср давомида курашди. 1830, 1846, 1863 йиллар- 
даги қўзголонлар шафкатсизларча бостирилди).
1795-1797 
йиллар 
- британиялик Манго ПаркАфри-


ка марказига дастлабки экспедиция уюштирди (улар Гамбия 
ва Нигерияни ўрганди).
1796 
йил май - октябрь 
- Наполеон Бонапарт 
Австрияга карши курашни давом эттирди: Миланга кириб, 
Циспадан республикасини эълон килди.
1796 йил 
- Цейлон (Шри Ланка)ни Буюк Британия бо­
сиб олди.
1796-1801 йиллар 
- Россия императори Павел 

нинг 
ҳукмронлик даври.
1797 
йил январь 
- Бонапарт Риволида ғалаба қозонди.
1797 й и л - 
Цизальпинский республикаси эълон ки­
линди.
1797 йил октябрь 
- Франция ва Австрия ўртасидаги 
Кампеформийский сулҳи.
1797 йил 
- кожарлар сулоласининг асосчиси Ога 
Мухаммадхон ўлдирилди, Эрон давлати инқирозга учради.
1797-1840 йиллар -
Пруссияда Фридрих Виль­
гельм III нинг ҳукмронлик даври.
1798 йил -
Бонапарт Мисрда ҳарбий ҳаракатларни 
бошлади.
1798 йил июль 
- Бонапарт Пирамида жангида мамлук­
лар устидан галаба килди.
1798
йил август 
- Абукир жангида Нельсон француз 
флотини яксон килди.
1798-1957
йиллар 
- Бенгалия генерал-губернато- 
ри лорд Уэлсли Ҳиндистонни босиб олиш операциясини 
ўтказди.
1799 йил март -
Франция Австрияга карши уруш эъ­
лон килди.
1799 йил октябрь 
- Наполеон Бонапарт Францияга 
кайтди.
1799 
йил 9 ноябрь [18 брюмер] 
- давлат тўнтариши 
(Наполеон Бонапарт ҳокимият тепасига келди). Янги Кон­
ституция (VIII йилнинг Конституцияси, 13 декабрь) кабул 
килинди ва Консуллик даври (1799 - 1804) бошланди ҳамда 
Француз инкилоби якунланди.


1799-1804 йиллар 
- Францияда консуллик даври (Бо­
напарт бу пайтда Франция Республикасининг биринчи кон­
сул и бўлди).
1799-1815 йиллар 
- Наполеон Бонапарт Европада 
боскинчилик урушлари олиб борди.
1799-1850 йиллар 
- француз адиби Оноре де Бальзак 
яшаган ва фаолият кўрсатган давр. У уз асарларини «Инсон 
комедияси» деган умумий ном остида яратди.
1799-1837 йиллар 
- рус шоири Александр Сергеевич 
Пушкин яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
XIX 
аср бошлари 
- Буюк Британия Жанубий Афри­
кадаги ғалаёнларга қарши Кап колониясини босиб олди. 
Колония аҳолиси бурлар деб аталган.
XIX 
аср 
- Африка халқлари ижтимоий-иқтисодий 
тараққиётнинг турли боскичларида яшаган.
XIX 
аср 
- Инсоният тарихига темир ва буғ асри бўлиб 
кирди.
1800 йил 14 июнь 
- Наполеон Бонапарт бошчилигидаги 
француз армияси Маренго (Италия)да Австрия қўшини ва 
Гогенлинденда Бавария армияси устидан галаба козонди.
1801
йил 
- Россияга Картли подшолиги (Грузиянинг 
шаркий қисми) қўшилди.
1801-1809 йиллар 
- республикачи Томас Жефферсон- 
нинг Америка Қўшма Штатларида президентлик даври.
1801-1825 йиллар 
- Россияда Александр I нинг 
ҳукмронлик даври.
1801-1839 йиллар 
- Ҳиндистонда Ранджит Синх Пан- 
жобдаги Скихлар давлатини бошқарган давр.
1802 йил 
- Англия ва Франция ўртасида Амьен сулҳи 
тузилди (1803 йил бу сулҳ бузилган).
1802 йил 
- Россия империясида илк марта ҳукумат -
Министрлар кабинета ташкил қилинди.

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish