Адимги даврлардан


-1882  й и л л а р - Ҳиндистонда инглизлар билан  миратхлар ўртасида булган биринчи уруш. 1779-1925



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet158/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

1779-1882 
й и л л а р
- Ҳиндистонда инглизлар билан 
миратхлар ўртасида булган биринчи уруш.
1779-1925 
й и л л а р
-
қожарлар сулоласи Эронни 
бошқарди. Бу сулолага Ога Мухаммадхон Қожар асос сол­
ди. Қожарлар ҳам туркман уруғи ҳисобланган.
Қожарлар сулоласи:
Ога Мухаммадхон (1779-1797), 
Фатҳ Алийшоҳ (1797-1834), Муҳаммад (1834-1848), 
Носируддин (1848-1896), Музаффаруддин (1896-1907), 
Муҳаммад Алий (1907-1909), Аҳмад (1909-1925).
1780-1884 йиллар 
- Туртинчи инглиз-голланд уруши.
1782 йил 
- Америка ва Франция қўшинлари инглиз- 
ларнинг асосий қўшинларини таслим этди.
1783 йил 3 сентябрь -
Қ ў ш м а
Штатлар ва Буюк Бри­
тания ўртасида Версаль тинчлик шартномаси имзоланди. 
Шартномага кўра, Буюк Британия томони Қўшма Штат- 
ларнинг 1776 йилда эълон килинган мустақиллиги ва су- 
веренитетини тан олди.
1783 йил 
- Қрим хонлиги қўшинлари тор-мор этилди 
ва Россия навбатдаги туркий давлатни босиб олди.
1783-1806 йиллар 
- Буюк 
Британия 
ҳукуматини 
премьер-министр Уильям Питт кичик бошқарган давр.
1783-1830 йиллар 
- Лотин Америкасининг энг машҳур 
каҳрамони Симон Боливар яшаган ва фаолият кўрсатган 
давр.
1786-1797 йиллар 
- Пруссияда Фридрих Вильгельм 
II 
нинг ҳукмронлик даври.
1787 йил 
-
АҚШ 
Конституцияси Филадельфия кон- 
венциясида қабул қилинди (Бу Конституция ҳозиргача 
амал қилади).
1788-1791 йиллар 
- Берлинда Бранденбург дарвозаси 
курилди.
1788-1808 йиллар 
- Испанияда Карл 
IV 
нинг ҳукм- 
ронлик даври.
1788-1860 йиллар 
- машҳур файласуф Артур Шопен- 
гауер яшаган ва фаолият кўрсатган давр. У янгича фалсафий 
тафаккурга асос солган ва барча махлукотларнинг хатти-


ҳаракатлари - ироданинг намоён бўлишидир, деб тушун- 
тирган.
1789 йил 5 май 
- Француз инқилоби бошланди: Генерал 
штатлар (Юқори палата) йигилиши очилди. Инқилобнинг 
биринчи кунларида Францияда бир неча сиёсий гуруҳлар 
ва сиёсий партиялар ташкил топди: 1. Роялистлар - чек­
сиз монархия тарафдорлари, дворянлар ва руҳонийлар; 
2. Муътадил либераллар - конституцион монархия тузуми 
тарафдорлари, савдогарлар ва банкирлар. Уларнинг раҳбари 
Оноре де Мирабо; 3. Жирондистлар - (Жиронде вилояти 
номидан) мўътадил республикачилар, янги дворянлар ва са- 
ноатчилар; 4. Якобинчилар (Яков ибодатхонаси номидан) -
қатъий республикачилар, ўрта ва майда буржуазия вакилла­
ри. Уларнинг раҳбари Максимилиан Робеспьер.
1789 йил 17 июнь 
- Францияда Миллий Кенгаш эълон 
килинди.
1789 йил 9 июль 
- Миллий Кенгаш ўзини Таъсис 
Мажлиси деб эълон қилди.
1789 йил 14 июль 
- Бастилия олинди: Францияда 
Монархиянинг 
асосий 
таянчи 
-
Бастилия 
қалъа- 
қамоқхонаси қуролланган халқ томонидан эгалланди, 
чексиз монархия агдарилди.
1789 
йил 4 август 
- Францияда имтиёзлар ва табақалар 
нуфузи бекор қилинди.
1789 
йил 26 август 
- Францияда Инсон ва фукаро 
ҳуқуқлари Декларацияси қабул қилинди.
1789 
йил 2 ноябрь 
- Францияда черков мулклари бекор 
килинди.
1789 
йил 
- АҚШда президентлик бошкаруви жорий 
килинди. Федералистлар партиясидан Жорж Вашингтон 
АҚШнинг биринчи президента килиб сайланди.
АҚШ президентлари:
1. Жорж Вашингтон (федералист;
1789-1797). 2. Жон Адамс (федералист; 1797-1801). 3. То­
мас Жефферсон (республикачи; 1801-1809). 4. Жеймс Ме­
дисон (республикачи; 1809-1817). 5. Жеймс Монро (респуб­
ликачи; 1817-1825). 
6
. Жон Куинси Адамс (республикачи;


1825-1829). 7. Эндрю Жексон (демократ; 1829-1837).
8
. Мартин Ван Бурен (демократ; 1837-1841). 9. УильямГен- 
ри Гаррисон (виг; 1841). 10. Жон Тайлер (виг; 1841-1845). 
11. Жеймс Нокс Полк (демократ; 1845-1849). 12. Зака­
ри Тайлор (виг; 1849-1850). 13. Миллард Филмор (виг; 
1850-1853). 14. Франклин Пирс (демократ; 1853-1857).
15. Жеймс Бьюкенен (демократ; 1857-1861). 16. Авраам 
Линкольн (республикачи; 1861-1865). 17. Эндрю Жонсон 
(демократ; 1865-1869). 18. Уилсс Симпсон Грант (респуб­
ликачи; 1869-1877). 19. Ратерфорд Хйес (республикачи; 
1877-1881). 20. Жеймс Артур Гарфилд (республикачи; 
1881). 21. Честер Алан Артур (республикачи; 1881-1885).
22. Стивен Гровер Кливленд (демократ; 
1885-1889).
23. Бенжаминь Гаррисон (республикачи; 1889-1893). 24. 
Стивен Гровер Кливленд (демократ; 1893-1897). 25. Уиль­
ям Маккинли (республикачи; 1897 -1901). 26. Теодор Руз­
вельт (республикачи; 1901-1909). 27. Уильям Хауард Тафт 
(республикачи; 1909-1913). 28. Томас Вудро Вильсон (де­
мократ; 1913-1921). 29. Уоррен Гардинг (республикачи; 
1921-1923). 30. Калвин Кулиж (республикачи; 1923-1929).
31. Герберт Кларк Гувер (республикачи; 1929-1933).
32. Франклин Делано Рузвельт (демократ; 1933-1945).
33. Гарри Трумэн (демократ; 1945-1953). 34. Дуайт Эйзен­
хауэр (республикачи; 1953-1961). 35. Жон Финжералд Кен­
неди (демократ; 1961 -1963). 36. Линдон Жонсон (демократ; 
1963 -1969). 37. Ричард Никсон (республикачи; 1969-1974).
38. Жералд Рудольф Форд (республикачи; 1974-1977).
39. Жеймс (Жимми) Эрл Картер (демократ; 1977-1981).
40. Рональд Рейган (республикачи; 1981-1989). 41. Жорж 
Буш (республикачи; 1989-1993). 42. Билл Клинтон (де­
мократ; 1993-2001). 43. Кичик Жорж Буш (республикачи; 
2001 -2009). 44. Барак Обама (демократ; 2009 йилдан).
А Қ Ш вице-президентлари:
1. Жон Адамс (1789-1797). 2. 
Томас Жефферсон (1797-1801). 3. Аарон Бёрр (1801 -1805).
4. Жорж Клинтон (1805-1812). 5. Элбридж Жерри 
(1813-1814). 

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish