Ш веция Қироллиги қироллари:
Карл XIV Юхан [Ж.Б.
Бернадот] (1818-1844), Оскар I (1844-1859), Карл XV
(1859-1872), Оскар II (1872-1907), Густав V (1907-1950),
Густав VI (1950-1973), Карл XVI Густав (1973 йилдан).
Ш веция Қироллиги премьер-министрлари:
JI. де Геер
(1876-1880),
А .П оссе
(1880-1883),
К.Ю Лиселиус
(1883-1884), О.Р. Темптандер (1884-1888), Й. Бильдт
(1888-1889), Г. Окерьельм
(1889-1891),
Э.Г. Бустрем
(1891-1900), Ф. фон Оттер (1900 - 1902), Э.Г. Бустрем
(1902 -1905), Ю. Рамстедт( 1905 йил апрель - август), К. Лун-
деберг (1905 йил август - ноябрь), К. Стааф (1905-1906),
С.А. Линдман (1906-1911), К. Стааф (1911 -1914), К.Я. Хам
маршельд (1914-1917), К. Свартц (1917 йил м арт- ок
тябрь), Н.Эден (1917-1920), К.Я. Брантинг (1920 йил
март - октябрь), Л. де Геер кичик (1920-1921), К.Я. Бран
тинг (1921-1923), Э. Трюггер (1923-1924), К.Я. Бран
тинг (1924-1925), Р.Сандлер (1925-1926), К.Г. Экман
(1926-1928),
А.А. Линдман
(1928-1930),
К.Г. Экман
(1930-1932), Ф. Хамрин (1932 йил август - сентябрь), Пер
Альбин Ханссон (1932-1946); Таге Эрландер (1946-1969),
Улоф Пальме (1969-1976), Турбьёрн Фельдин (1976-1978),
Ула Ульстен (1978-1979), Турбьёрн Фельдин (1979-1981),
Турбьёрн Фельдин (1981 -1982), Улоф Пальме (1982-1986),
Ингвар Карлссон (1986-1991), Карл Бильдт (1991-1994),
Ингвар Карлссон (1994-1996), Йоран Персон (1996-2006),
Фредрик Рейнфельдт (2006 йилдан).
1809-1865 йиллар
- америкалик давлат арбоби Авра
ам Линкольн яшаган ва фаолият кўрсатган давр.
1810 йил апрель
- Наполеон I ва Мария Луиза (Ав
стрия императорининг кизи) ўртасидаги никоҳ.
1810
йил июль
- Голландия Франция империясига
кўшиб олинди.
1810
йил
- Лотин Америкаси (Мексика)даги испан ко-
лонияларида кўзғолон кўтарилди.
1810
йил
- Мексика халқи озодлиги учун Мигел Идалго
ва Хосе Морелос бошчилигида кўзғолон бошланди.
1810 йил
- Аргентинада мустакиллик учун куролли ку
раш бошланди.
1810 - 1826 йиллар
- Америкада Испания мустам-
лакалари мустакиллик учун кураш ди.
1811 йил 5 июль
- Венесуэла мустакил деб эълон
килинди.
1811
йил
- Фридрих Крупп Германияда йирик пўлат
куйиш заводига асос солди.
1811 йил
- Мисрда Муҳаммад Али 300 бийни катл этти-
риб, мамлуклар нуфузини синдирди.
1811-1816 йиллар
- луддитлар ҳаракати. Ишчи ва
ҳунармандлар саноат тараккиётига уз муносабатларини
билдириб, машиналарни синдиришган.
1812 йил 24 июнь
- Наполеоннинг Россияга карши
ҳужуми бошланди.
1812 йил 26 август [7 сентябрь]
- Бородино жанги. Бу
жангда руслар армияси (Кутузов бошчилигида) 45,6 минг
киши, французлар қўшини (Наполеон бошчилигида) 58
минг киши йукотди.
1812 йил октябрь
- французлар қўшини Москвага кир
ди, кимсасиз шаҳарга ўт қўйиб, ташлаб чикиб кетди.
1812 йил ноябрь -
французлар Березина дарёсидан
ўтиб, оркага чекинди.
1812-1813
йиллар
- Муҳаммад Али Мадина ва Макка-
да Усмонлилар ҳокимиятини тиклади.
1812-1815 йиллар
- Англия - Америка уруши.
1813 йил 16 - 19 октябрь
- Лейпциг ёнида Наполеон
армияси рус, австрия ва немис кўшинлари томонидан тор-
мор килинди. Бу жанг тарихга «Халқлар жанги» номи билан
кирди.
1813
йил
- Венесуэла миллий конгресси томонидан Си
мон Боливар халоскор деб эълон килинди.
1813
йил
- Россия ва Эрон ўртасида имзоланган шарт
нома Россияга Кавказда янада мустаҳкам ўрин олишига
имкон берди. Гулистон шартномасига кўра, Эрон Россияга
Доғистон, Грузия, Озарбайжонни топширди.
1813 йил -
Германияда Францияга карши озодлик уру
ши; IV коалиция тузилди.
1814 йил январь - март
- Францияда ҳарбий компа-
ниялар Парижга киргач (31 март), иттифокчилар кушини
Наполеон I ни ҳокимиятдан четлаштирди
(6
апрель).
1814
йил 31 март
- иттифоқчилар қўшинлари Парижга
кирди.
1814
йил март - 1815 йил март
- I Реставрация даври.
Бурбонлар сулоласидан Людовик XVIII Парижга кайтди ва
Конституция кабул килинди (Таъсис хартияси). Францияни
кирол Людовик XVIII бошкарди.
1814-1815 йиллар
- Европа давлатларининг Вена
конгресси. Австрия (Меттерних), Пруссия (Горденберг),
Англия (Кестлри), Россия (Нессельрод) делегациялари мо-
нархик асосларда Европани қайта тақсимлашди. Вена кон-
грессида декларация кабул килиниб, Европанинг янгилан-
ган сиёсий харитаси тасдиқланди.
1814
йил
- бурбонлар сулоласи Фердинанд VII бошчи
лигида Испанияда кайта тикланди.
1814
йил
- Дания Норвегияни Швецияга беришга маж
бур бўлди. Бирок у Исландия, Гренландия ва Форер орол л а-
рини ўзида саклаб колди.
1814 йил
- Венесуэлада Симон Боливер бошчилигида
II Республика эълон килинди.
1814-1830 йиллар
- Венесуэлада Симон Боливарнинг
президентлик даври.
1814-1815, 1815-1824 йиллар
- Францияда кирол
Людовик XVIII нинг ҳукмронлик даври.
1814-1830 йиллар
- Францияда Бурбонлар династияси
тикланди.
1815 йил 20 март - 22 июнь
- Наполеоннинг Парижда
«Юз кунлик» ҳукмронлик даври.
1815 йил 18 июнь
- Ватерлоо жангида инглиз (Ар
тур Уэллсли Веллингтон) ва прусс (Гебхард Леберехт фон
Блюхер) армияси Наполеон кушинини маглубиятга уч-
ратди.
1815 йил июль - 1830 йил август
- II Реставрация даври.
Қирол Людовик XVIII Парижга иккинчи марта қайтди ва
ҳокимиятни эгаллади. Ришелье кабинети - ультрароялис
ток Давлат Кенгаши тузилди.
Do'stlaringiz bilan baham: |