Ҳабибуллаев Иброҳим, Утанов Бунёд



Download 0,87 Mb.
bet26/61
Sana22.02.2022
Hajmi0,87 Mb.
#84451
TuriУчебное пособие
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   61
Bog'liq
ЭКОНОМЕТРИКА КИТОБ 2018 (1)

Кўп омилли корреляция

Кўп омилли регрессия тенгламасининг амалий аҳамияти кўп омилли корреляция коэффициенти ва унинг квадрати -детерминация коэффициенти ёрдамида баҳоланади.
Кўп омилли корреляция коэффициенти қаралаётган омиллар тўпламини ўрганилаётган белгига боғланиш даражасини тавсифлайди, яъни омилларни биргаликда натижавий белгига таъсир кучини тавсифлаб беради.

Кўп омилли корреляция кўрсаткичи ўзаро боғланиш шаклларидан қатъий назар кўп ўлчовли корреляция индекси каби аниқланиши мумкин:

Ryx1 x211x p ,
(6.4)



qol
бу ерда: 2

  • y

f x , x
2,..., x p
 тенглама учун қолдиқ дисперсия,

2


y yˆ



1


2
x1 , x211x p ;

qol n




y

y
2 -натижавий белгининг умумий дисперсияси,
y y 2 .


n

Кўп омилли корреляция индексини тузиш методикаси жуфт боғланишникига ўхшаш. Унинг ўзгариш чегараси ҳам 0 дан 1 гача. У 1га қанчалик яқин бўлса натижавий белгининг барча омиллар билан боғланиш даражаси шунчалик юқори бўлади. Кўп омилли корреляция индексининг қиймати жуфт омилли корреляциялар индексларининг максимал қийматидан катта ёки унга тенг бўлиши керак, яъни,


1 2

p
Ryx x ...x

ryx (max) (i  1, p).






i
Боғланиш чизиқли бўлганда корреляция индекси формуласини жуфт корреляция коэффициенти орқали қуйидагича ифодалаш мумкин:


1 2 p
Ryx x ...x .
(6.5)


бу ерда:
x -регрессиянинг стандартлашган коэффициенти;

i

i
ryx -натижанинг ҳар бир омил билан жуфт корреляция

коэффициенти.


Чизиқли регрессия учун кўп омилли корреляция индекси формуласи кўп омилли чизиқли корреляция коэффициенти ёки корреляция коэффициенти тўплами деб номланади.
Чизиқсиз боғланиш учун ҳам кўп омилли корреляция индекси корреляция коэффициенти тўпламига тенг бўлиши мумкин. Фирма учун даромад модели у қуйидаги кўринишга эга бўлса:

бу ерда:
y a b1 x1 b2  ln x2 b3 ln x3 b4  ln x4 ,
x1 -реклама учун ҳаражатлар;
x2 -фирма капитали;
x3 -регион бўйича сотилган маълум бир гуруҳ товарларни фирманинг умумий маҳсулотларидаги улуши;
x4 -фирманинг аввалги йилга нисбатан сотилган маҳсулотлари
ҳажмининг кўпайиш фоизи.



x1 омил чизиқли, x2 , x3 , x4 - омиллар логарифмик шаклда берилгани

билан боғланиш кучини баҳолаш чизиқли кўп омилли корреляция коэффициенти ёрдамида амалга оширилиши мумкин. Агар қаралаётган модель стандартлаштирилган қуйидаги кўринишда бўлса:




y

x
t  0,4  t
1
 0,5  t

x
2
 0,4  t

x
3
 0,3  t ,

x
4

даромадни унга таъсир этувчи ҳар бир омил билан жуфт корреляцияси эса


1
ryx
 0,6;
ry ln x
 0,7;
ry ln x
 0,6;
ry ln x
 0,4.




2

3

4
бўлса, у ҳолда кўп омилли детерминация коэффициенти (6.5) қуйидагига тенг бўлади:


R
2
yx1 x 2 x 3 x 4
 0,4  (0,6)  0,5  0,7  0,4  0,6  0,3  0,4  0,95.

Ҳудди шундай натижани натижавий белгининг қолдиқ ва умумий дисперсиялари нисбати бўйича аниқланган кўп омилли детерминация индекси орқали ҳам олиш мумкин.



    1. Хусусий корреляция

Юқорида кўриб ўтилганидек, кўп омилли чизиқли регрессияда қатнашувчи омилларни ранжирлаш регрессиянинг стандартлаштирилган коэффициентлари( ) орқали ҳам амалга оширилиши мумкин. Бунга, чизиқли боғланишлар учун, хусусий корреляция коэффициентлари орқали ҳам эришиш мумкин. Ўрганилаётган белгилар чизиқли боғланишларда бўлмаган ҳолатларда эса бу вазифани ҳусусий детерминация

коэффициентлари бажаради. Бундан ташқари, ҳусусий корреляция коэффициентлари омилларни саралаш муаммоларини ечишда қўлланилади, яъни у ёки бу омилни моделга киритиш масаласи хусусий корреляция коэффициентлари орқали исботлаб берилади.
Хусусий корреляция коэффициенти(ёки индекси) натижа билан регрессия тенгламасига киритилган битта омил орасидаги боғланиш кучини, бошқа омиллар таъсири ўзгармаган ҳолда, тавсифлайди.
Хусусий корреляция коэффициентлари таҳлил учун моделга киритилган янги омил ҳисобига камайган қолдиқ дисперсияни янги омил киритилмасдан олдинги қолдиқ дисперсияга бўлган нисбатига тенг.
Мисол. Фараз қилайлик, маҳсулот ҳажми(у)нинг меҳнат ҳаражатлари(хi)га боғлиқлиги


x

1
yˆ  27,53,5 x ,
1
ryx
 0,58


1
тенглама билан ифодалансин.



Ушбу тенгламага
x1 нинг ҳақиқий қийматларини қўйиб, маҳсулот ҳажми


x
yˆ нинг назарий қиймати ва унга мос келувчи қолдиқ дисперсия σ2
1



x

1
қийматини топамиз:



2
yx1
( yi
yˆ )2 n .

Регрессия тенгламасига қўшимча
x2 -ишлаб чиқаришни техник

таъминланганлик даражаси омилини киритиб, қуйидаги регрессия тенгламасини оламиз:


x x

1 2
yˆ  20,22,8 x 0,2 x
1 2
. (6.6)

Табиийки, бу тенглама учун қолдиқ дисперсия камаяди, Фараз қилайлик

yx1
аввалги қолдиқ дисперсия 2 6 бўлган бўлса, иккинчи омил киритилгандан



сўнг
2


yx1x2
3,7
бўлган. Демак, моделга қанча кўп омил киритилса қолдиқ


дисперсиянинг қиймати шунча камаяди.
x2 қўшимча омилнинг киритилиши


yx1
натижасида қолдиқ дисперсиянинг камайиши 2




2
yx1x2
2,3га тенг бўлади.


yx
Қўшимча омил киритилишига қадар бўлган дисперсия-2
1
да бу

камайишнинг ҳиссаси қанча кўп бўлса, у билан х2 орасидаги боғланиш, х1 омилининг таъсири ўзгармас бўлганда, шунча зич бўлади. Бу миқдорни квадрат илдиз остидан чиқарсак, бизга у ни х2 билан боғланиш зичлигини “тоза” кўринишда ифодаловчи хусусий корреляция индексини беради.

Демак, мумкин:
x2 омилни у натижага тоза таъсирини қуйидагича аниқлаш




2 1
ryx x


х1 омилнинг у натижага хусусий таъсири ҳам худди шу каби аниқланилади:



1 2
ryx x




2


Агар
yx2  5
деб олсак, у ҳолда (6.6) тенглама учун хусусий корреляция

коэффициентлари қуйидагича бўлади:




1 2
ryx x
 0,51 ва
ryx x
 0,619.




2 1
Олинган натижаларни таққослаб кўрсак, маҳсулот ҳажмига кўпроқ корхонанинг техник таъминоти таъсир этишини кўришимиз мумкин.

Агар қолдиқ дисперсияни
2


qol1
 2 (1r)2
кўринишда детерминация


y
коэффициенти орқали ифодаласак, у ҳолда хусусий корреляция коэффициенти формуласи қуйидагича кўринишга эга бўлади:




1 2
ryx x
  ,

ва мос равишда х2 учун




ryx 2 x1

Юқоридаги хусусий корреляция коэффициентлари биринчи тартибли хусусий корреляция коэффициентлари(индекслари) деб аталади. Улар икки ўзгарувчининг боғланиш кучини, омиллардан бири ўзгармас бўлган ҳолда, аниқлаш имконини беради.
Агар p дона омиллардан иборат бўлган регрессияни кўрадиган бўлсак, у ҳолда биринчи тартибли хусусий корреляция коэффицинетларидан ташқари иккинчи, учинчи ва ҳ.к. (р-1)-тартибли хусусий корреляция коэффициентларини аниқлаш мумкин. Яъни, натижавий белгига х1 омилнинг таъсирини қолган омилларни қуйидаги турлича боғлиқ бўлмаган ҳолатларидаги таъсирини баҳолаш мумкин:

ryx x

  • х2 омилни ўзгарманган ҳолда таъсирида;

1 2



ryx x x

  • х2 ва х3 омиллар ўзгармаган ҳолда таъсирида;

1 2 3



ryx x x ...x

1 2 3 p



ўзгармаган ҳолатдаги таъсирида.
Умумий кўринишда р омилли


y a b1 x1 b2 x2  ...  bp x p

  ,


тенглама учун у га xi – омилни, бошқа омиллар ўзгармаган ҳолатда, таъсир кучини ўлчовчи хусусий корреляция коэффициентини қуйидаги формула бўйича аниқлаш мумкин:






Download 0,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish