Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцинлари
т
Сурия, Эрон ва бошка мамлакатларда илм-маърифат тар- 
катиш, илмий тадкикотлар олиб бориш фаолияти. Туртин- 
чидан, аждодларимизнинг адабиёт, мусика, раке, меъ- 
морчилик, наккошлик ва тасвирий санъат, хаттотлик ва 
китобат санъати ва 
к.ларга, яъни нафис санъат ривож­
ланишига каштан ^иссаси. Бешинчидан, аждодла^имиз- 
нинг Сибирь, Дашти Кдпчок, Жанубий Урол, Урта ва 
Куйи Волгабуйи (Итил), Булгорлар юрти, Ш аркий Тур- 
кистонда ислом динини, янгича маънавият ва дунёкараш- 
ни, урф-одатларни таргиб этиш, таркатиш буйича олиб 
борган фаолияти.
Равшанки, ^ар бир йуналишнинг Узи маданиятшунос- 
лик, диншунослик, фалсафа, муайян табиий ва гумани­
тар фанлар тарихи, назарияси доирасида юзлаб асарларга 
мавзу ва тадкикот объекти була олади. Ш у боис уларни 
тулик тахугал килишга, ёритишга бир ёки бир неча тад- 
кикот доирасида х,еч к^андай имкон йУк.
Ислом илми бирданига етук ^олда шаклланиб колмаган. 
Мухаммад паотамбар (сав) вафотидан кейин бир оз муддат 
уттач, исломнинг асоси булмиш Куръони каримни китоб 
^олатига келтириб, унга тартиб бериш, с у т р а Куръонга, 
пайгамбар курсатмаларига, муайян масалалар буйича бил- 
дирган фикрлари, мулохазалари, амалий карорларига (бу- 
лар *акдца хдцислар ахборот беради) таяниб, исло.мий дунё- 
карашни хамда ислом ибодати, ахлок, 
ХУКУК 
меъёрларини, 
яъни шариатни ва фикции яратиш зарурати тугилди.
Ислом бизга етиб келиб, бир-икки авлод давомида халк 
онгида маркам урнашганга кадар, Куръонга тартиб бе- 
рилган, фикд мактаблари {мазхдблар), шариатнинг купчи- 
лик меъёрлари белгиланган ва жадал суръатларда ривож­
ланиши, бойиши, такомиллашуви давом этмокда эди. Бу 
даврда ислом олимларининг асосий эътибори пайгамбар 
хадисларини туплаб, улар негизида ибодат, ахлок ва ХУКУК, 
яъни шариат масалаларини ёритишга к^ратилган эди.
Ю ксак маданий, илмий-интеллектуал салохиятга эга 
булган М арказий Осиё халклари исломни кабул кдлгач, 
улар орасидан етишиб чиккан олимларнинг бир кисми 
ислом илмини ривожлантириш билан шугуллана бошла­
ди ва улардан эн г буюклари Уз сохаларида етакчи Урин- 
ларга чикиб олди.


118
Абдура^им Эркаев
Х адис 
илмида тан олинган олтита буюк 
м у^аддиснинг 
туртгаси Марказий Осиё (Мовароуннаэф ва Хуросон) фар- 
зандларидир. Улар орасида \ам учтаси — Мухаммад ибн Ис- 
моил ал-Бухорий (810-870), Исо ат-Термизий (824-892), 
Абу Абдура\мон ан-Н асоий (830—915) бизнинг бевосита 
бобокалонларимиз булади.
Имом ал-Бухорий туплаган \адислар «Ал-Жомеъ ас- 
са*и\» ёки «Са^и^и Бухорий» деб аталади ва дунё мусул- 
монларининг 90 фоизи учун Куръондан кейинги энг муьта- 
бар ва асосий манба \исобланади. Ал-Бухорий, Ат-Терми- 
зий, Ан-Насоий \адислари гупламлари ва бошк^а асарлари 
мана салкам ун икки асрдан буён неча авлоднинг дунёка- 
раши, ахлокд*, иймон-эътикоди, \аётга муносабати — маъ- 
навияти шаклланишига, такомиллашишига бевосита ёки 
билвосита таъсир кУрсатиб келмокда.
М у\аддисликка бекиёс \и сса кУшган аждодларимиз 
барча шаръий илмлар ривожланишига \ам бевосита ва бил­
восита хизмат кдлганлар. Чунки Куръон ва зддислар бар­
ча шаръий илмларнинг манбаи ва асоси хисобланади. Бун- 
дан ташкари улар замонасининг долзарб диний масалала- 
рига багишланган куплаб бошка асарлар \ам ёзишган.
Ф икл (ислом \укуки) илмини ривожлантиришда кат- 
та хизмат килган Бур\ониддин М арганоний (1123—1197), 
Абул Лайс Самаркандий, Абдул Хасан Хоразмий, Наж­
миддин ан-Н асафий ва бошкалар номи машхур. Айн икса. 
Бур\ониддин Маркинонийнинг «Хидоя-фи-л-фуруз» асари 
\анаф ия маз\аби буйича ислом хукукшунослигининг энг 
теран асарларидан бири сифатида нафакат ислом олами- 
да, балки Иарбда \а м машхур.
Ислом ило^иёт илми (ислом диний-фалсафий илми) — 
калом — яккахудолик, тавхид, олам, борлик, инсон, улар- 
нинг яратилиши, мо\ияти, мавжудлиги, эътикод мазмуни, 
оламнинг, инсоннинг узгариши, такдири ва 
к. масалалар- 
ни камраб олади. Шу боис «ат-тафсир ал-Куръон» илми даст- 
лаб каломнинг таркибий кисми хисобланган.
Калом илми диний-назарий масалаларни акдга, ман- 
тикка асосланиб та\лил килади. Рационалистик, мантикий 
та\лил ва умумлаштириш негизида курилаётган масалани 
далиллаш, муло^аза юритиб хулосалар килиш каломнинг 
мазмунини ташкил этади. Уни ислом рационалистик та-



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish