Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

УИ09к халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
Ш
Виз хозир аник; мйсоллар ва вок;еалар устида тУхталиб 
\ш рм аймиз. Лекин бир нарсани таъкидлашни истардик: 
чоризм даврида ижтимоий турмушнинг ик,тисодий, сиё- 
сий, хукукдй со^алари очик,часига Россияга мослаштирил- 
ди. Улардан миллийлик хусусиятлари, яъни миллий ман- 
фаатларни акс эттирувчи ж щ атлар сикдб чикарила бош­
лади. Ижтимоий ^аётнинг маънавий-маданий со^асида эса 
ассимиляторлик сиёсати анча «нозикрок,», купрок; ярим 
я ширин, зимдан олиб борилди.
Чоризм давридаёк;, маънавиятимизда исломнинг етак- 
чи мавк;еи анча заифлашди. Дунёвийлик ва Fap6 меъёрла- 
ри, гоялари ижтимоий онгга, маданиятга аста-секин ки- 
риб кела бошлади (Фурк;атнинг театр, гимназия турриси- 
доги шеърларини ва ш. к. ^одисаларни эсланг).
Миллий му стак,ил л и кн инг йукртилиши, поймол булган 
миллий 
Fypyp 
халцнинг илгор зиёлиларини куп асрлик 
уйкудан уйготди. Улар маърифатга, янгиликларга интил- 
масдан, ижтимоий тараккиётга эриш масдан истиьуюлга 
:>ришиб булмаслигини тушуниб етдилар. Айник;са, жадид- 
лар бу борада амалий ишга — халкда зиё, маърифат тар- 
к,атишга, илгор гояларни ёйишга киришдилар.
Жадидчилик — миллий онгнинг уйгониши, таълимни 
куйидан и сл о\ кдлиш ^аракати, маънавий юксалишга ин- 
'гилишдир. Жадидчилик мустамлакалик даври маънавияти- 
иинг энг ёркдн, марказий са^ифаларини ташкил этади. У 
XIX аср охиридан тахминан Сталин катагонларигача булган 
даврни крмраб олади. Унинг бошланиши чоризм тузумига, 
зУравонлик билан бардам топиши эса совет даврига туф и 
келади. Жадидлар маънавий маданиятимиздаги энг буюк 
Узгаришларни бошлаб бердилар: миллий мактаб, миллий 
матбуот, миллий профессионал театр ва янги миллий ада- 
биёт (драматургия, роман жанрлари)ни ривожлантирдилир. 
Турри, жадидлар даврида янги сохдлар — театр, драматур­
гия ва ш. к. ^али такомил топган эмас эди. Аммо жадидлар бу 
со^аларнинг миллий маданиятимиздаги асосчиларидир.
Совет даврида маънавиятимиз ривожланиши Узининг 
миллий негизларидан, диний-ф алсафий дунёк;арашидан 
зУравонлик билан кучли даражада ажратилди. Жанговар 
атеизм, синфийлик ва партиявийлик, купол, дагал мате­
риализм маънавиятимизнинг асосий тамойилларига ай-


112
Абдура^им Эркаев
лантирила бошланди. Тараккиётда, жумладан, маънавий 
\аётда ворисийлик бузилди. Нафакат жадид гоялари та- 
кикданди, балки уларнинг Узлари 
\ ш
ж исм онан йУк 
кдлинди. Ж адид булмаган зиёлиларнинг \а м энг истеъ- 
додли, крбилиятли кисми катагон килинди. Имло икки 
марта узгартирилиб, халкнинг асосий кисми маданий 
меросдан тула жудо килинди.
Совет \оким ияти «шаклан миллийлик»ни ривожлан- 
тиришига эътибор берса-да, мазмунан маданиятларни бир 
хил гоявий асос — марксизм-ленинизм талабларига мос- 
лаштирди. Яъни мазмунан маданиятларнинг сунъий асси- 
миляцияси бошлаб юборилди. Натижада узининг миллий 
тарихий негизларидан ажралган, аммо янги асосларга 
тулик утишга улгурмаган (айникса турмуш маданиятида, 
урф-одатларда, ахлокда) оралик — маргинал маданият 
вужудга келди.
Маргиналлик маънавий маданият учун доимий холат 
булолмайди. У маданиятнинг миллийлигидан жудо були­
ши олдидаги Уткинчи холатдир. Ш у боис унга кисман 
миллий нигилизм — уз Утмишини колок деб ба^олаш ва 
уни инкор килиш хос булади. Миллий нигилизм миллий 
номукаммаллик туйрусини келтириб чикаради. Бу туйгу Уз 
миллатини кайси бир миллатлардан аклий-ижодий ва яра- 
тувчилик борасида пастрок деб ^исоблайди, унинг акл- 
заковатига, имкониятларига, келажагига унчалик ишон- 
майди. Миллий номукаммаллик — жуда хавфли туйру. Чунки 
у миллатнинг ташаббусини бугади, такдири ва келажаги­
га нисбатан бефарклик муносабатини, пин^она ижтимо- 
ий тушкунликни озиклантириб туради.
Совет даврида рус булмаган собик СССРнинг барча халк- 
ларида рус халкига нисбатан «нозиклаштирилган» тарзда 
миллий номукаммааллик туйгуси шакллантириб боридди. Бу 
коммунистик мафкуранинг, совет таълим-тарбия тизими- 
нинг энг хавфли, маккорона иши эди. Унинг окибатида 
миллий кадриятлар жамият на зарида кддрсизлана бошлади. 
Жамиятда маънавиятсизлик тобора хуруж килди.
Лекин бу дегани халк ёппасига маънавиятсиз булиб 
кодди, уз миллийлигидан тула ажралди дегани эмас. Халк 
орасида доимо миллий кадриятларни авайлаб-асраб «аср- 
лардан опичлаб Утган» фидойилар булади. Гап бу ерда мил-


Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
113
лийлигимизнинг йуколиш даражаси ^акдда эмас, балки 
миллий маънавиятимизнинг мустамлакач ил и к давридаги 
ривожланиш тенденциялари ва хусусиятлари \ак;ида кет- 
япти. Вужудга келган бундай нохуш тенденция миллат­
нинг пешкддам, халкпарвар намояндаларини жуда таш - 
вишга солиб келди. Улар халкнинг миллий Узлигини анг- 
лаши учун турли усуллар билан курашдилар.
Чоризм ва совет даврининг дастлабки йилларида очик 
кураш, куролли кузголонлар ва миллий озодлик \аракати- 
нинг турли усуллари кулланилди. Халкимиз куплаб курбон- 
лар берди. Совет даврининг кейинги йилларида эса очик, 
кураш воситалари танланмаса-да, миллатнинг илгор ва- 
киллари имкон топилган даражада халкнинг кузини очишга, 
уни ватанпарварлик, она заминга, Узбекистонга, утмиш 
маданиятимизга садокат ва му^аббат руядда тарбиялашга 
эътибор бердилар. Совет цензурасига мослашиб булса-да, 
айрим буюк аждодларимиз \акида рисолалар битидди, улар 
ижодининг бир кдсми узбек тилига авдарилиб, нашр этилди. 
Бу халкка утмишда бизнинг аждодларимиз кандай буюк 
да^олар етиштирганини, улар уз даврида дунёнинг энг етак- 
чи, ривожланган халкларидан бири булганини эслатиб турди. 
Адабиётимизда олтмишинчи йиллар урталаридан миллий 
гурурни куйловчи асарлар пайдо булди. Бу борада, айник­
са, Абдулла Орипов шеърлари ва достонлари катта а^ами- 
ят касб этди. Яшар Крсимов тугри таъкидлаганидек: «ис- 
тибдод сиёсати авж олган... Уша маигьум йилларда адабиёт 
халк ^аётини зуравон ва мустабид мафкура йул-йурикла- 
ридан, сиёсий-расмий, маъмурий буйрук ва курсатмалар- 
дан келиб чиккан тарзда ёритишга мажбур ва ма\кум этил- 
ганди. Бадиий ва ижтимоий фикрни ушбу куллик ва муте- 
лик асоратидан халос этишга бел боглаганлардан бири, 
э^тимолки, биринчиси Абдулла Орипов эди. Бутун вужу- 
димизга чирмовукдай чирмашган, ^атто, калбимизга ва 
фикримизга хам 
хукм
Утказаётган манфур мафкуранинг 
да\ш атли асоратини илк бор у ёриб чикди»1.
Халкда миллий Узликни англаш кучайган сайин маъ-
1 Матёкуб Кушжонов ва Сувон Мелининг Абдулла Орипов ижо- 
дига багишланган монографиясига Яшар Крсимов ёзган сунгсуздан 
олинган. Кдоанп М. Кушжонов, С. Мели. Абдулла Орипов. Т., «Маъ­
навият», 2000 й., 133-6.
8 - А. Э р каев


114
Абдура^им Эркаев
навиятимизда хам юксалиш кузатила бошлади. Бунинг на- 
тижаларидан бири узбек тилига давлат макрми бериш учун 
кураш булди, дейиш мумкин. 1989 йилда узбек тилининг 
давлат макомини олиши коммунистик мафкура маъна­
вий \аётимизда узининг яккахокимлик, мутлак; хукмрон- 
лик мавк;еини йУкотганидан далолат беради.
Аммо миллий маънавиятимизнинг уз тарихий идциз- 
ларига крйтиши, унинг ривожида янги боскич бошлани- 
ши учун миллий мустакдлликни кУлга киритиш лозим эди. 
Истикдолга эса халкимиз Президент Ислом Каримов рах- 
барлигида 1991 йилда эришди. Миллий маънавиятимиз та­
рихида том маънода янги тикланиш ва юксалиш боскичи 
бошланди. Аллох насиб этиб, халк,имиз йулидан адашма- 
са, миллий жипслигини, бирлигини йУкотмаса, истиц- 
лолини мустахкамласа, 

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish