Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек халци маьнавияти ривожининг тарихий босцичлари
129
Ж аво^арлаъл Неру шундай ф и крни айтиб кетган: 
«Кддимгиларда — на Мисрда, на Хитойда, на Хиндис- 
тонда биз илмий ёндашувни учратамиз. Унта фак;ат Кддим- 
ги Юнонистонда оз-моз дуч келамиз. Римда у таган йук;ол- 
ган эди. Лекин араблар илмий-тадк^щот рущ га эга эдилар. 
Шу сабабдан уларни хозирги замон фанининг отаси де- 
йиш мумкин» (Ж. Неру. Взгляд на всемирную историю. М., 
1989 г. 1-жилд, 215-бет). Неру, албатта, араблар деганда 
араб тилида ижод этган хамма мусулмон олимларини на- 
зарда тутмокда.
Беруний ва Ибн Сино барча даврлар ва барча халкдар 
орасида цомусий д а\о деб тан олинган ва алоадда к;айд 
этиладиган олимлар каторига киради. Оврупо универси- 
тетлари беш аср давомида И бн Сино асарлари буйича 
тиббиёт мутахассисларини тайёрлади. Оврупода тиббиёт 
буйича ёзилган биринчи мустакдл дарсликда И бн Сино- 
дан 5 мингга икгибос келтирилган. Бундан ташкари у Ш арк 
ва Рарбнинг энг буюк файласуфларидан бири хисоблана- 
ди.
1973 йилда Берунийнинг 1000 йиллиги нишонланган- 
да айрим гарб олимлари уни инсоният тарихида утган энг 
буюк олим деб ба^олаган эдилар. Беруний к;айси фанга 
кул урмасин, шу совдда Уз замонасининг барча илмий 
ютукдарини умумлаштириб, уларга Узига хос якун ясаган 
ва мазкур фанни янги погонага кутариб, янги гоялар ва 
тадк;ик;от усуллари билан бойитиб кетган. У Коперникдан 
беш аср аввал оламнинг гелиоцентристик курилишини 
кашф этади.
Берунийнинг табиатшуносликка оид асарлари уз за- 
монасидан шунчалик илгарилаб кетган эдики, уша пайт- 
лардаги тасаввурларга уларнинг аксарияти мутлак;о мос 
келмаган (гелиоцентристик таълимотга ухшаб). Шу боис 
уларни замондошлари ва кейинги авлодлар яхпш тушу- 
нишмаган, баъзиларини 
\гтто
динга зид деб уйлашган. 
Натижада Берунийнинг 120дан ортик; асари йук;олиб кет­
ган. Биз хозир унинг фак;ат 30 фоиз асарларидан бахра- 
манд булмокдамиз.
Форобий, Беруний, Ибн Синодан ташкари табиатшу­
нослик илмида ар-Розий, Ибн Ирок,, Чагминий, Исмоил 
Журжоний каби, ижтимоий гуманитар илмлар борасида
9 - А. Эркаев


130
Лбдура^им Эркаев
Умар аз-Замахшарий, Махмуд Кошгарий, Наршахий, Бай- 
Хакий, Насавий, Азизиддин Насафий каби буюк олимлар 
ижод килишган. Ф ан тарихида уларнинг номлари абадий 
мухрланиб колган.
Дунёвий илм-фаннинг ривожланиши тафаккур ва дунё- 
караш, маънавият усишига, ишлаб чикариш воситалари 
такомиллашишига, турли техник кашфиётларга бевосита 
таъсир курсатади. Дунёвий илм-фан умуман ижтимоий та- 
раккиётнинг, тамаддун ривожланишининг асосий омил- 
ларилан биридир, дейиш жоиз.
Айнан дунёвий илм-фан яхши ривожланганда ижоднинг 
барча турлари, шу жумладан, диний илмлар хам ривожлан­
ган, унинг ривожи сусайса, эртами-кечми бошка сохаларда 
Хам ижод сусайган. Зеро, маънавият учун ички муштарак­
лик, бус-бутунлик хос. Маънавиятнинг айрим кисмлари, 
унсурлари яхши ривожланиб, бошкалари жуда ортда колиб 
кетиши мумкин эмас. Албатга, улар уртасида нисбатан фарк 
булади, аммо жуда кескин эмас. Дунёвий илм-фан эса маъ­
навиятнинг, рационалистик дунёкарашнинг негизини ва 
харакатлантирувчи кучини ташкил килади.
Аждодларимизнинг ислом дунёсида нафакат шаръий 
ва дунёвий илмлар, шунингдек, адабиёт, нафис санъат, 
халк амалий санъати ривожланишига кушган хиссалари 
хам жуда улкандир. Масалан, Абу Мансур ас-Саолибий 
(961—1038) XI асрнинг 30-йилларигача Хуросон ва Мо- 
вароуннахрда яшаб, араб тилида ижод этган 124 та шоир- 
ни санаб утади. Ас-Саолибийдан кейин хам юртимизда 
араб тилида ижод килган куплаб адиблар яшаган. Улар 
орасида адабиёт тарихида сезиларли из колдирган Раши- 
дуддин Ватвот (1082—1183)ни эслашнинг Узи кифоя, деб 
Уйлаймиз. Уларнинг куичилиги зуллисонайн, яъни икки 
тилда, айримлари уч тилда ижод килувчи шоирлар эди.
Араб тили грамматикаси, синтаксиси ва лугатшунос- 
лигини ривожлантиришда аждодларимиз салмокли хиз- 
мат килдилар. Айникса, бу борада Аз-Замахшарий хиз- 
матлари каттадир. Ислом маънавиятини форсий ва тур­
кий тиллардаги буюк адабиётсиз тасаввур килиш мумкин 
эмас. Турк ва форс-тожик адабиётининг мумтоз ислом дав- 
ридаги етакчи маркази, асосий ватани Мовароуннахр ва 
Хуросондир.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish