Учбек халци маьнавияти ривожининг тарихий босцичлари
135
бошлаб форс тили етакчилик к;ила бошлади. Ахмад Югна-
кий, Юсуф Хос Хожиб каби атокди шоирлар ижоди к;ора-
хонийлар даврида туркий тилдаги адабий юксалиш наму-
масидир. Лекин бу юксалиш чингизийлар даврида таназ-
зулга юз тутган эди. XV асргача минтак;амизда араб ва
туркий тилда битилган асарлар, бу тилда ижод к;илган
идиблар кам булмаса-да, улар орасида дахо даражасидаги
йирик ижодкорлар йук, эди. Лекин бу туркий халкдардан
адабиёт сохасида бундай ижодкорлар XV асргача чик,ма-
ган экан деган тушунчани англатмайди.
Хиндистоннинг буюк шоири М ирзо Ролибнинг замон-
доши Найёр шундай деб ёзган экан: «Хиндистонда форс
тилидаги шеърият лочин уругидан булган туркдан бошла-
ниб (Амир Хусрав Д щ иавий -
А. Э .),
ойбек уругидан
булган турк билан тугалланади (Мирзо Ролиб -
А. Э .)»1.
Улар уртасида канчалар атокди адиблар, Мирзо Бедил каби
дахолар бор.
Низомий Ганжавий, Амир Хусрав Дехлавий турклар-
дан чик^ан буюк дахо шоирлардир. Умуман бугун биз форс-
тожик мумтоз адабиёти деб атайдиган адабиётнинг аток,-
ли намояндалари ичида туркий хшщлар вакиллари сони
жуда салмокди. М ирзо Бедил, кейинчалик Саидо Н аса
фий ва бошк,а кУплаб классикларнинг нафак;ат туркийли-
ги, хатто туркийлариинг к;айси ypyF, к;абиласидан экан-
лиги маълум. Жалолиддин Румий хам Балх туркийларидан
чикданлиги эхтимолдан холи эмас. Чунки унинг туркийча
шеърлари
\ ш
бор. Шу сабабли бизнинг маданий мероси-
миз купрок; зуллисонайндир. Президент Ислом Каримов-
нинг биз, Узбеклар ва тожиклар, аслида икки тилда сузла-
шувчи бир халк;миз, деган сузларида катга тарихий хак;ик;ат
бор. Форс тилида аждодларимиз яратган дурдоналар би-
лан биз хам, бу тилда сузлашувчи халкдар каби, хакдоний
равишда фахрланамиз. Темур ва темурийлар даврида ма-
даниятимизнинг икки-уч тил воситасида ривожланиши
табиий эди.
Темур теварагида нафак;ат олиму фузалолар, шунинг-
1 А
[аранг:
Носир Мухаммад. Насаф ва Кеш алломалари. Т., 2006,
38-6.
136
Абдурацим Эркаев
дек, шатранж, нард уйинлари ва турли сохаларнинг мо-
\и р усталари хам ижод к,илдилар. Уз замонасида шатранж
илмининг, санъатининг султони хисобланган Алоуддин
ат-Табризийни Темур Узига жуда як,ин олган. Бирор-бир
фазилати ва шарофати булган хар кандай хунар ва касб
сохибларига Темур
роят
катга мехр куйган, уларни улуг-
лаган, мартабасини юксалтирган, ёнига таклиф килган.
Темур Самаркандга барча илмларнинг ва санъатлар-
нинг сохибларидан етакчиларини таклиф килган ва улар
га ижод килишлари учун бутун шарт-шароитларни яра-
тиб берган. «Натижада Самаркандца, - эътироф этади Ибн
Арабшох, — хар бир ажиб фан ахли намояндасидан ва
санъатлар гаройиб услубидан фазилатли пешонасида ни-
шони булиб, уз тенгкурларидан устун турган, уз фанида
аллома булган кишилар тупланган эди».
Таъкидлаш жоизки, Самаркандга ва мамлакатимиз-
нинг бошка шахарларига узга юртлардан кучириб келти-
рилган хунармандлар, санъаткорлар, олимларнинг, улар
оила аъзоларининг хак-хукукдари чекланмаган, улар кулга
ёки хизматкорга айлантирилмаган. Балки махаллий ахоли
билан бир хил шароитда бир хукукка эга булиб яшаган ва
касб-кори билан шугулланган.
Ю корида иктибос келтирилган Ибн Арабшох 12 ёшида
Самаркандга оиласи — онаси, ака-укалари билан кучи-
рилган эди. Унинг Самарк,андда хар томонлама билим олиб,
етук тарихнавис, ш оир ва адиб, куп фанлар буйича чукур
билимдон булиб етишгани ю^оридаги фикримизни тас-
диклайди. У чигатоий-туркий (эски узбек), араб ва форс
тилларини мукаммал билган. Чигатоий-туркийда шеърлар
ёзган, хатго узининг айрим илмий асарларини бу тилга
шеърий усулда таржима килган.
Темур фаолиятининг бош гояси ва амалий шиори «Куч —
адолатда» деган хикматки, у умуминсоний ахамиятга эга. Бу
гоя хозир хам, бундан кейин хам энг эъзозли умуминсоний
маънавий кддриятлардан, ахлок,ий ва ХУКУКИЙ меъёрлардан
бири булиб колажак. Ростгуйлик, хакикэтгуйлик, адолатпар-
варлик, юрти ва фукэролари туфисида кайгуриш, мамлака-
ти тинч ва осойишта, обод ва фаровон булишига бутун куч-
Do'stlaringiz bilan baham: |