Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Vi6tK халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
137
тй р ати н и , акл-заковатини йуналтириш каби Темурнинг хос 
фазилатлари унинг чинакам бую к маънавий шахе булишига, 
буюк бунёдкор давлат бош лиги сифатида тарихда учмас из 
ф ддириш ига хизмат килди. М азкур фазилатлар унинг авлод- 
'шрига ибрат булди ва \о зи р хам ибрат булмокда.
Д авлат б о ш к ар у в и , д е м о к р а т и я т ам о й и л л а р и га су я- 
миш, и ж ти м оий хаётн и тартибга соли ш , ж и н о я тч и л и к к а 
КОрши кураш ва ХУКУК устун ли ги н и таъ м и н л аш , халкаро 
м уносабатларнинг тенг, и к к и том он л ам а м анф аатдор ик^и- 
содий алокалар ва х ам к о р л и к асосида кури ш га о и д бугун 
таи оли н ган ум ум баш арий м еъёрлар, к ад р и ятл ар н и н г би - 
рортаси й у к к и , у Т ем урн и н г ам али й ф ао л и яти д а ва си ё- 
ептида куртак си ф ати да мавж уд булмаса.
Т ем урнинг д авл ат и ш л ар и н и н г 90 ф о и зи кенгаш у м аш - 
ипрат, фак;ат 10 ф о и зи куч (яъ н и м аъм урий йул) оркали
Хал ки л и н и ш и л о зи м д еган там о й и л и Уз даври учун м ас- 
л а \а т асосида, я ъ н и узига хос д е м о к р ати к бош карув м еъ- 
сридир. Халк; н о р о зи булган, ад олатн и бузган хоки м л арн и
назиф асидан ч етлаш ти ри б ж азолаш и ё к и м ам л ак атн и н г 
бир сархадидан и к к и н ч и сархадига б ош и га би р л аган ж а- 
иохир куйиб утаётган б о л ак ай н и н г бирор д о н а хам ж аво- 
\и р и й у к р л м ай д и ган тар ти б урн атган и ад олат ва ХУКУК 
устуворлигининг Уз даври да таъм и н лан и ш и ди р.
Fap6 д авл атл ар и х у км дорлари га ёзган м актуб лари д а 
м амлакатлар уртасида уруш лар эм ас, са в д о -с о ти к р и в о ж ­
ланиш и ф а р о в о н л и к к а , о б о д о н ч и л и к к а х и зм а т к и л и ш и
тугри си даги ф и к р л а р и в а бун д ай ал о к д л а р н и у р н ати ш
буйича би лди рган ам ал и й так л и ф л ар и хам бугунги халк- 
аро си ёси й в а и кти со д и й алокалар н еги зи д а ётган там о- 
й и лн и н г уш а даврд а н и ш урган куртагидир.
Ю корида к ай д эти лган там ой и ллар, м еъёрлар бевоси ­
та м аъ н ави ятн и н г м охиятли унсурларидир. У лар турли та­
рихий даврларда турли кури н и ш лар к а с б эти ш и , ш аклан 
ва м азм унан б о й и ш и табии й. Бугун б и з б у н и н г гувохимиз. 
Л еки н ф ахр би лан эъ ти р о ф к и л и ш и м и з м у м ки н ки , зам о ­
навий ум у м и н со н и й кад ри ятларн и н г м у ай ян ки см и Уз и л - 
д и зл ар и б и л а н б и зн и н г аж д о д лар и м и з и ж о д и га в а ф а - 
олиятига б о р и б такалади.


138
Абдурафии Эркаев
Темурий ш а\зодалар, афсуски, узаро тахт ва мансаб 
талашиб, мамлакат баркарор ва бир текис ривожлани- 
ш ини анча кийинлаштирдилар. Л екин уларнинг аксари- 
яти кен г билимли, адабиёт ва санъатга кизикувчан, узла- 
ри хэм ижод борасида ю ксак иктидорли эдилар. Ш у боне 
илм -ф ан, санъат ва дин арбобларига хомийлик килди­
лар. Уз мулклари — вилоятлари, ёки \о ки м и ят тепасига 
келиб колсалар, бутун мамлакат м щ ёси д а ободончилик 
ишлари билан шугулланишга, маърифатни куллаб-кув- 
ватлаш га интилдилар. А йницса Ш о \р у х , У лугбек ва 
Хусайн Бойцаро шахслари бу борада алохида ажралиб 
туради.
Темур уз васиятида тунгич урлидан тунрич набираси 
Пирмухаммадни валиахд килиб тайинлаган эди. Аммо 
унинг авлоди бу васиятга амал килмади. Тож-тахт учун 
курашлар окибатида Темурнинг кенжа угли Шохрух хоки- 
миятни кулга киритди. Аммо отаси васияти буйича давлат 
тепасига келмагани учун булса керак, отаси тахтига Ути- 
риш га жазм килолмай, пойтахтни Хиротга кучирди ва 
Самаркандни Уели Улурбекка топширди. Бу 
\о л
унинг маъ- 
навий-ахлок;ий ф азилатининг бир к,иррасини курсатиб 
турибди.
Самарканд ва Хирот нафакат темурийлар давлатининг, 
балки бутун ислом маданияти, илм-фани ва санъатининг 
икки марказита айланди. Самаркандда Улугбек атрофида 
Уша даврнинг буюк риёзиётчи ва астрономлари, мухан- 
дислари, турли фанлар буйича бошка олимлар тупланди- 
лар. Крзизода Румий усмонли турк мамлакатидан, Риёсид- 
дин Жамшид Коший Эрондан Улугбек: олдига келдилар ва 
у билан бирга тригонометрия, геометрия ва астрономия 
сохасида, астрономик асбоблар, глобус ясаш буйича тадк- 
икотлар утказдилар. Кейинчалик махаллий ёшлардан буюк 
олим Али Кушчи етишиб чикди. Улардан ташкари Мухам­
мад Х авофий, Алоуддин ал-Бухорий сингари канчалар 
истеъдодли, атокди олимлар Улугбек мадрасаси ва расад- 
хонасида фаолият курсатдилар, ёшларга гаълим бердилар, 
илмий кузатишлар олиб бордилар. Самаркандда уша давр­
да жахондаги эн г замонавий, мукаммал обсерватория — 
расадхона курилди. 1018 та юлдузнинг координаталари аник-



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish